Isto kao turska angora mačka, turska van mačka je imala ograničene mogućnosti uzgoja van svoje regije, pa je dugodlaka karakteristika postala stalna, pa su postale prava dugodlaka pasmina sa "stranim" telom.
Legenda kaže da je (idealna) bela mrlja na sredini čela van mačke otisak Alahovog palca, a takođe se tvrdi da su mačke koje žive u samom gradiću Van potpuno bele sa očima različitih boja - jedno zeleno, jedno plavo. Bez obzira na narodna predanja, ograničena boja dlake van mačku čini tako posebnom da se taj naziv daje i uzorku kad se pojavi u drugim pasminama.
Moderna istorija turske van mačke je započela 1955. godine, kad je dvoje britanskih turista sa odmora donelo dve mačke, kao suvenire, a potom su pasminu utemeljili u Velikoj Britaniji. Iako se pasmina brzo raširila Evropom, službeno je prihvaćena tek 1969. godine. Do 1982. turska van mačka je stigla u Severnu Ameriku gde su je prihvatila udruženja CFA i TICA.
Međutim, GCCF dopušta samo crvenkasto-kestenjastu i krem boju, dok se u drugim registrima prihvataju boje temeljene na crnoj. Dok je za druge pasmine boja jednostavno crvena, uzgajivači turske van mačke koriste mnogo poetičniji opis, „crvenkasto-kestenjasta“, pri čemu bi, u idealnom slučaju, dlaka trebalo da bude potpuno bela, a crvene oznake ograničene na vrh glave (oznake se ne bi smele pružati ispod nivoa očiju ili ispod baze ušiju) i na celi raskošni rep - koji je dugačak kao i telo mačke.
Crvenkasto-kestenjasti uzorak, zajedno sa velikim, ovalnim očima boje ćilibara sa ružičastim rubovima, bio je originalni izgled turske van mačke kada je pedesetih godina 20. veka stigla na Zapad.
Kornjačaste i bele van mačke pojavile su se kad je u pasminu uvedena crna boja, ali taj je uzorak teško uzgojiti u skladu sa standardima pasmine - na telu van mačke često se pojavljuju mrlje boje - što znači da su „savršene“ kornjačaste van mačke za izložbe retkost, iako se mnogo kornjačastih van mačaka nalazi među obožavanim kućnim ljubimcima!
Van mačke su u svojoj postojbini Turskoj razvile izrazito gustu zimsku dlaku kako bi se zaštitile od niskih temperatura. Leti se obilno linjaju, odbacujući gotovo svu zimsku dlaku. Mekana dlaka je otporna na vodu i često se „razdvaja“ nad eventualnim prevojima, menjajući položaj sa svakim mačijim pokretom.
Reč je o veoma mišićavoj mački, idealno građenoj za plivanje: telo je dugačko, noge su srednje dužine, a šape okrugle i malene, sa čupercima dlake na prstima i ružičastim jastučićima. Kada je reč o temperamentu, van mačka zadržava svoj osećaj nezavisnosti, nasleđen od predaka - ruralnih mačaka naviknutih na ekstremne temperature i težak život.
Facebook komentari