Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Ishrana u slučaju bolesti

ISHRANA BOLESNOG PSA

Da bi organizam bio zdrav, on mora da bude potkrepljen hranom koja će podstaći očuvanje njegovih fizičkih sposobnosti, i opšteg imuniteta koji će ga štititi od nepovoljnih spoljašnjih uticaja. Da bi se na bolesti uticalo preventivno, neophodno je izbegavati prevelik unos hrane, ali i truditi se da se optimalna dnevna količina unese.

Pravilan unos hrane ne omogućava samo predviđen proces rasta i razvoja šteneta, već može bitno uticati i na usporavanje kliničkog razvoja bolesti i delotvorno utiče na lečenje. Tako posmatrano, ishrana je bez sumnje najvažniji prirodni lek, i ne treba ga kao takvog zapostavljati i obezvređivati.

GOJAZNOST

Prekomerna težina, ili gojaznost, je zapravo težina veća za petnaest i više odsto od predviđene težine odraslog psa. Statistika nam govori da se s problemom kliničke gojaznosti nosi od 25 do 35% pasa. Često se gojaznost životinje povezuje sa gojaznošću vlasnika. Vlasnici često gojaznost ne posmatraju kao problem, već kao „nekoliko kilograma viška“. Naprotiv, gojaznost je bolest i trebalo bi je tako tretirati tim pre što:

- uzrokuje i pogoršava neke druge bolesti (srčanu insuficijenciju i/ili respiratornu, dijabetes);
- povećava predoperativni rizik kod hirurških intervencija (anestezija se teško ostvaruje kod ugojenih pasa, pa je čak i opasna);
- pogoduje pojavi nutricionih manjkavosti;
- utiče na oštećenje reproduktivnih funkcija (smanjuje libido i kvalitet sperme kod mužjaka, smanjuje plodnost kod ženke);
- izaziva lokomotorne probleme, ponekad veoma ozbiljne (kao artroza, diskohernija).

UZROCI GOJAZNOSTI

Nije teško pretpostaviti da je osnovni uzrok gojaznosti unošenje većeg broja kalorija od predviđenog. Najčešće se gojaznost odvija u dve faze:

- u početnoj fazi se prekomerno unose energetski elementi, pa srazmerno tome životinja dobija na težini;
- druga faza je statička faza, odnosno faza stabilizacije. Tokom ove faze pas sam smanjuje svoju porciju (postupnim povećanjem insulina u organizmu, koji dovodi do povećanja skladištenja energije u ćelijama) i održava težinu. Ostaje ugojen uprkos smanjenju porcija.

Nedostatak vežbi takođe predstavlja bitan uzrok nastanka gojaznosti. Neke rase imaju predispozicije da se ugoje: koker, labrador, koli. Zato je bitno da se, dok su štenad, pravilno hrane, kako bi se predupredila gojaznost, budući da povećanje količine masnog tkiva kod gojazne jedinke dovodi do uvećanja rasta masnih ćelija, ali naročito do povećanja njihovog broja.

Tako će štene koje se prekomerno hrani proizvesti mnogo masnih ćelija. Treba, zbog toga, izbegavati isuviše ukusnu hranu, kontrolisati porciju šteneta u razvoju, i koristiti pre kompletnu i suvu hranu. Nemojte ga kljukati slatkišima, zato što i to predstavlja ključni faktor gojaznosti.

Gojaznost se često povezuje sa težim endokrinim oboljenjima (hipertireozis, Kušingova bolest). Ukoliko je Vaš pas ugojen, podvrgnite ga sistematskom pregledu kod veterinara, kako biste bili sigurniji.

PRAVILAN REŽIM ISHRANE

Kada se dijagnostikuje gojaznost, da bi dalje dijetetsko lečenje bilo uspešno, neophodno je da gospodar bude svestan i odlučan i da psu nametne postavljeni režim ishrane.

Pre svega je potrebno:
- kontrolisati težinu psa uz merenje svake nedelje. Na taj način se stiče uvid u gubitak težine;
- ukinuti sve dezerte bogate šećerom, skrobom, masnoćama; zameniti ih, na primer, jabukom;
- bitno smanjiti porciju (obrok treba da pokriva samo 60 % potreba psa normalne težine);
- smanjiti procenat masti u porciji;
- hranu pomalo obogatiti proteinima, mineralima i vitaminima.

Izgleda da je najbolje rešenje upravo specijalna kompletna hrana i to kompletna suva hipokalorična dijetetska hrana. Normalno je očekivati da pas izgubi od 5 do 7% svoje težine, što će mu povratiti zdravlje i vitalnost.

HRONIČNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA

Bubrežna insuficijencija je nepovratni gubitak funkcija bubrega: funkcija lučenja, regulacije, kao i hormonalnih funkcija. Ukoliko više od 75% nefrona ne funkcioniše, dolazi do ispoljavanja ove bolesti. Jedan od glavnih uzroka smrti kod mesojeda je, upravo, bubrežna insuficijencija.

Cilj dijetetike je da pomogne u prevenciji bolesti koje nastaju usled nutricionih disbalansa. Kada se dijagnostikuje hronična bubrežna insuficijencija, veterinar treba da utvrdi prilagođeni režim ishrane i na taj način ublaži tegobe izazvane ovom bolešću.

Treba kontrolisati životinju kako bi se:
- sprečila uremijska intoksikacija psa ili, ako je već zahvatila organizam, treba nastojati da se ona povuče;
- redukovali poremećaji vezani za retenciju ili preterani gubitak minerala;
- održala nutriciona ravnoteža prilagođena ostalim funkcijama organizma;
- usporio razvoj bolesti, koliko je god to moguće.

PRILAGOĐENA ISHRANA
Dakle, neophodno je promeniti navike u ishrani psa obolelog od bubrežne insuficijencije. Naročito je potrebno da se obrati pažnja na:

- smanjenje količine proteina, ali uvećanje njihovog kvaliteta;
- smanjenje fosfora;
- smanjenje biljnih vlakana koja "pumpaju" vodu ka crevu, smanjujući proizvodnju urina, što je suprotno postavljenom cilju;
- uvećanje masnih materija da bi se poboljšao apetit (oboleli od bubrežne insuficijencije gubi apetit), ali i povećanje energetske koncentracije i snabdevanje organizma vodom.

Bitan je savršeni kvalitet sirovina, kako za svežu hranu tako i za potpuno pripremljenu hranu. Različiti elementi porcije (proteini, masne materije, biljna vlakna, itd.) treba da potiču iz kvalitetnih izvora, kao što su:

- proteini: meso, riba, mlečni kazein, celo jaje;
- masne materije: buter, prečišćena biljna ulja i riblje ulje, svinjska mast, živinska mast;
- biljna vlakna: zeleno povrće (da bi se izbegli izvori bogati fosforom, kao što su brašna od žitarica);
- skrob: radije se odlučiti za kukuruzni skrob ili skrob od tapioke, jer su i jedan i drugi veoma siromašni biljnim proteinima.

I, naravno, treba dodati vitaminske i mineralne suplemente, isključujući fosfor, i nastojati da se vitamini i dalje unose u velikoj meri, kakav god bio usvojeni režim ishrane.

Kompletna hipoproteinska hrana, suva ili vlažna, koja omogućuje dugoročnu kontrolu bubrežne insuficijencije, takođe se može nabaviti kod veterinara.

OSTALE BOLESTI
Kao što je već rečeno, ishrana može bitno uticati na različite patološke promene kod psa. Neke od njih su dijabetes, urolitijaza ili stvaranje kamenca u bešici, kao i brojna lakša oboljenja (konstipacija, problemi sa kožom, dijareja itd.)

DIJABETES
Dijabetes melitus je stanje hronične hiperglikemije. Uzroci za nastajanje dijabetesa mogu biti genetski i spolja izazvani. Nastaje zbog smanjenog lučenja insulina u pankreasu. Mladalački dijabetes je jako redak i napada češće određene rase – pinčera, nemačkog ovčara, pudlu. Mnogo je češći oblik dijabetesa koji nalazimo kod odraslog psa.

Uzroci koji pogoduju ovoj bolesti:
- rasa (nemački ovčar, koli, pekinezer, bokser);
- uzrast (između 5 i 12 godina);
- pol (ženke dva puta više obolevaju od dijabetesa nego mužjaci);
- gojaznost (osnovni uzrok uz nedostatak vežbi).

Razlikujemo dve vrste dijabetesa kod odraslog psa:
- dijabetes koji nije vezan za uzimanje insulina (sam način ishrane omogućuje suprotstavljanje bolesti)
- dijabetes vezan za upotrebu insulina (obavezno svakodnevno uzimanje insulina, prilagođen način ishrane i vreme obroka).

Ukoliko pas ima drugi tip dijabetesa, odnosno dijabetes vezan za insulin, dovoljno je da se drži tradicionalnog režima ishrane, i da se ne preteruje sa upotrebom proteina i lipida. Naravno, može se koristiti i kompletna hipokalorična hrana, najbolje suva, da bi se postigla postepena apsorbcija glicida. Brze šećere treba izbaciti i držati se ishrane koja je prilagođena insulinu.

Ako pas ima dijabetes koji nije vezan za uzimanje insulina, zadržava sposobnost da bude na režimu ishrane koja sadrži glicide, ali samo pod uslovom da je hrana sastavljena od:
- sporih glicida (testa, pirinač);
- kvalitetnih proteina (posno belo ili crveno meso);
- lipida (mast od kokosa);
- biljnih vlakana (salate, zeleno povrće osim šargarepe, mekinje).

Preporučuje se davanje tri do četiri obroka dnevno u tačno utvrđeno vreme, u vidu specijalne dijetetske hrane ili kao prilagođenu domaću porciju.

KAMEN
To je kristal koji se stvara i taloži u bešici, i može izazvati njeno začepljenje. Oboljenja prouzrokovana kamenjem nazivamo urolijaze. Više od 2% pasa koji se dovedu na pregled kod veterinara pati od ove bolesti, a neke rase imaju veće šanse da će se razboleti: jorkširski terijer, čivava, dalmatinac i jazavičar. Dalmatincu je genetska predispozicija kamenac. Možemo razlikovati više vrsta kamenca: struvit, urati, cistinski kamenac, silikati itd.

Dijagnostika mora da bude precizna kako bi se planirala ishrana koja će pomoći sprečavanju, usporavanju ili izlečenju bolesti. Cilj je smanjiti koncentraciju urina u materijama koje stvaraju kamenac, zatim održati odgovarajući pH urina (kiseli ili alkalni zavisno od slučaja) i povećati volumen urina u bešici.

Iako se preporučuje da veterinar odredi režim ishrane, mogu se i isplanirati obroci pripremljeni kod kuće. Najviše se preporučuje kuvani pirinač (800 g za 1 kg hrane), zatim tvrdo kuvana jaja, kao i biljno ulje. Psu treba dati u vidu suplemenata i kalcijum-karbonat, kalijum-hlorid i vitamine.

Nemojte zaboraviti da su kvasac, iznutrice i crveno meso zabranjeni, s obzirom da izazivaju mokraćne kiseline. Različite bolesti, zapravo, iziskuju prilagođavanje porcije.

-Zatvor bi trebalo lečiti povećanim unosom biljnih vlakana, unošenjem mekinja, ili kompletnom hipokaloričnom hranom.
-Problemi sa kopom se ponekad javljaju kao posledica loše ishrane. Uvedite vitamine grupe B, sumporaste aminokiseline i esencijalne masne kiseline (u vidu kapsula).
-Hronične dijareje, neophodno ih je tačno dijagnostikovati pre prepisivanja hrane. Uglavnom, to treba da su izuzetno svarljive namirnice.
-Srčana insuficijencija, uglavnom se leči ishranom bez soli, mada još uvek nije dokazano da li to zaista pomaže.

OSTALI SLUČAJEVI KOJI IZISKUJU POSEBAN REŽIM ISHRANE

Medicinska ili hirurška terapeutika iziskuje prilagođenu ishranu. Svako lečenje podržava pomaganje oslabljenog organizma. Tako na primer, psu su potrebni:

- obogaćena ishrana u slučaju stresa (hospitalizacija, boravak u pansionu);
- okrepljujuća hrana u slučaju groznice ili za oporavak;
- skromna porcija u periodima pre i posle operacije, posle uvrtanja želuca, ili ako pas boluje od anoreksije.

Koja god da je bolest u pitanju, zapaženo je da je psu dodatno potrebno:
- više proteina, s obzirom da ih organizam koristi u velikoj meri za regenerativnu funkciju (povrede, hirurgija) ili protiv infekcije (sinteza antitela);
- više svarljive energije. To se posebno odnosi na masti koje su neophodne da bi se uneo dovoljan broj kalorija i poboljšao polni nagon;
- više vitamina i minerala, koji su neophodni za dobro funkcionisanje ubrzanog metabolizma, tim pre što svaka avitaminoza kod bolesnog psa poprima ozbiljne dimenzije.

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Pet šop

^ Vrh strane