Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Bolesti kože

PARAZITSKE BOLESTI KOŽE

DEMODIKOZA KOD PSA

Reč je o manje ili više inflamatornom oboljenju, koje je izazvano prisustvom mikroskopskog akarijesa, Demodex canis, u dlačnim folikulama. Posebno napada mlade pse. Razlikujemo dva oblika demodikoze.

- Suvi oblik, koji se ispoljava lokalno, u vidu kružnih površina sa kojih je dlaka opala, na licu, naročitito oko očiju, ili je bolest opšteg tipa sa ispadanjem dlake po čitavom telu. Koža je generalno masna, seboreična i ružnog izgleda.

Lečenje: U pitanju je lokalno lečenje koje se sastoji u davanju specifičnog antiparazitskog leka svakih petnaest dana u toku dva do četiri meseca, u vidu kupki.

- Drugi oblik, ili piodemikoza, karakteriše pojavu gnoja, a nastaje usled komplikacija prvog, suvog oblika. Usled bakterijske infekcije se pogoršava prvobitna infekcija. Pogoršava se opšte stanje psa – gubi težinu, opada mu imunitet, dehidriran je, javljaju se simptomi insuficijencije bubrega i smrt nastupa ako se ne primeni odgovarajuće lečenje.

Lečenje: Neophodno je brzo reagovati (antibioterapija), mada je prognoza neizvesna, a recidivi česti.

ŠUGA

Radi se o parazitskoj dermatozi koja je zarazna za čoveka. Razlikujemo dva tipa:
- šuga koja zahvata celo telo i izazvana je parazitom Otodectes. Lokalizovana je u ušnom kanalu, zbog čega je i nazvana ušna šuga,
- sarkoptička šuga na telu (o kojoj će biti više reči). Uzrok bolesti je mali akarijes (Sarcoptes scabiei) koji napada kožu psa. Pojavljuje se crvenilo na ekstremitetima, unutrašnjem delu tela, glavi i ušima. Neprestano se češe, lezije se šire i zapaža se opšti gubitak dlake. Koža postaje masna, zadebljana, prekrivena bubuljicama i korom. Karakteristične su lezije na vrhovima laktova (gubljenje dlake na tačno određenim mestima, deskvamacija, korica sa iscetkom) i na ušima (znatan gubitak dlake). Može se iskomplikovati ojavom naknadne bakterijske infekcije, koja može da se proširi i zahvati celo telo, i izazvati smrt.

Lečenje: Ukoliko je opšte zdravstveno stanje psa dobro i ako se brzo pristupi lečenju, prognoza je povoljna. Struganjem kože i mikroskopskim posmatranjem se mogu otkriti paraziti. Od velike važnosti je da se bolestan pas izoluje, s obzirom da je sarkoptična kuga veoma zarazna. Ako je oboljenje jednostavno, vrlo brzo se može iskoreniti akaricidnim supstancama u kupkama. Neophodno je davati antibiotike nekoliko dana ukoliko postoji sekundarna bakterijska infekcija.

VAŠI

Pulikuloza, ili infekcija izavana buvama je posledica ftirioze ređi, i sreće se češće u seoskoj sredini. Vaši su stalni paraziti, i imaju veoma razdražujuče dejstvo na kožu. Izazivaju dermatitis sa svrabom i ljuspicama (skrama). Osim vaši, mogu se zapaziti i gnjide (jajašca) koje su priljubljene uz koren dlake.

Lečenje: Leči se slično kao pulikuloza. Neophodno je dezinfikovati ugroženi deo pomoću nekog klasičnog antiseptika (Dakenova voda, betadon) i sprečiti psa da se češe. Buve i vaši se javljaju kod psa i mačke. Samo povremeno napadaju čoveka.

BUVE

S obzirom da buve ne žive stalno na psu, nazivamo ih privremenim parazitima. Množe se u spoljašnjoj sredini polažući svoja jajašca (koja sadrže larve) u parket, tepihe ili u korpu Vašeg psa. Ukoliko dođe do pulikulozne infekcije, ne treba lečiti samo psa, već i njegovo okruženje. Buve izazivaju svrab i neke lokalne alergije (ubrizgavaju svoju pljuvačku u krv kada ujedaju psa i na taj način se hrane).

Dermatoza nastaje usled alergije na ubode buva. Žestoko se češe i ujeda se, što nakon nekoliko sati može da dovede do pojave pločastog ekcema sa iscetkom, posebno na zadnjem delu tela i na gornjem delu butine. Primećeno je da su neke rase (nemački ovčar) posebno osetljive na buve.

Lečenje: Ova pojava nije dramatična sama po sebi, ali bi trebalo pažljivo odabrati antiparazitske proizvode, s obzirom da određeni izazivaju alergije. Postoje različiti načini za borbu protiv buva: ogrlice, praškovi, sprejevi, tečnosti i sl. Ukoliko dođe do alergije, veterinar će prepisati medikamente protiv gnojenja kako bi se sprečilo da pas sebe dovede u još teže stanje, i lokalno denzifikovati površinu ekcema nekim antiseptikom (Dakenova voda, betadin).

FAVUS

Radi se o kožnoj mikozi, tj, infekciji kože, dlake, kandži usled prisustva gljivica (dermatofita). Karakteristično je difuzno ili lokalno opadanje dlake, to su mesta okruglog oblika, prečnika nekoliko centimetara, prekrivena sivkastim naslagama. Javlja se i gnojni lokalizovan oblik, koji zovemo kerion, posebno se zapaža u visini glave.

Inficirana koža je svetlo crvene boje, otečena i obrazuje zadebljanje kružnog oblika sa iscetkom. U velikom broju slučajeva, ova gljivična oboljenja ne izazivaju svrab i nemaju uticaj na opšte zdravstveno stanje psa, ali su vrlo zarazna među mesojedima, kao i za čoveka.

Lečenje: Kada je u pitanju samo jedna lezija, primenjuje se lokalno lečenje na bazi antigljivičnih preparata (mast, losion, mleko). Ukoliko su lezije mnogobrojne i raširene, neophodno je lečiti čitavo telo (kupkama) i propisati opšte lečenje na bazi antibiotika i specifičnih antigljivičnih medikamenata.

KRPELJI

Buve i vaši pripadaju porodici insekata, za razliku od krpelja koji spadaju u akarijese (grinje). Krpelji su privremeni paraziti na psu koji ga napadaju ne bi li se napili krvi, posle čega padaju na tlo. Mogu biti opasni, s obzirom da ponekad prenose neke parazite na psa (piroplazme i rikecije). Najveća opasnost od navale krpelja je u periodu od proleća do jeseni, posebno za vreme šetnji po travi. Mogu se naći posebne ogrlice i sprejevi za prevenciju od napada krpelja.

Lečenje: Ukoliko primetite krpelja na koži Vašeg psa, trljajte ga vatom natopljenom u etar pre nego što ga izvučete pincetom. Ukoliko se tako ne postupi, glava bi mogla da ostane u dermi i da prouzrokuje inflamatorni čvor koji je podložan infekciji. Krpelj se može ubiti nekim insekticidom, nakon čijeg nanošenja bi trebalo da se osuši i otpadne. Postoji i flic natopljen proizvodom koji ih ubija na dodir.

NEPARAZITSKA OBOLJENJA KOŽE

DEPILACIJA, ISPADANJE DLAKE

Opadanje dlake je normalan fiziološki proces kod psa koji postupno menja svoje krzno. Ponekad je intenzivnije pa se zapažaju depilacije koje nazivamo alopecije. Alopecije se mogu naslediti, posebno kod pasa kao što su plavi doberman, seter, čau-čau. Mogu se javiti kao posledica povrede, stresa ili poremećaja rada endokrinog sistema, i tada su stečene.

Proširene su na veći deo tela i simetrično su postavljene. Mogu biti uzrokovane hipotireozisom, hiperkorticizmom (Kušingov sindrom), poremećajem funkcije jajnika ili testisa.

Lečenje: Prevashodno se sastoji u korigovanju hormonalnih poremećaja. Pojedini medikamenti, vitamini (BI2, vitamin E, vitamin A kao i nezasićene masne kiseline i neke aminokiseline) stimulišu i ubrzavaju ponovno izbijanje dlake.

DERMATOZA SA SVRABOM

Vlasnici najčešče vode psa kod veterinara kada se pojavi svrab. Pored infektivnih i parazitskih uzroka, poreklo svraba može biti alergijsko. Alergeni su razni: pljuvačka buva (preneta pri ubodu, uzrok je većine ekcema), prašina, polen.
Lečenje: Lečenje alergija sastoji se u otklanjanju uzročnika. Međutim, veoma je teško utvrditi tačno o kom se alergenu radi, i samim tim je teško izolovati alergen iz životne sredine psa. Takođe, mogu se davati lekovi protiv svraba (antihistaminici) ili kortikosteroidi, koji imaju i svoje loše strane.

Ekcemi nastali kao posledica ishrane su veoma retki i mogu se uzeti u obzir tek pošto se eliminišu svi drugi mogući uzroci.
Lečenje: Pre svega treba utvrditi koja bi namirnica mogla biti uzročnik ekcema i izbaciti je iz upotrebe.

Dermatoza sa svrabom može biti i nervnog porekla. Karakterišu je silno češanje po celom telu, ili po određenom delu tela (ekstremiteti, naročito šape). Uslovi života (dosada, zatvoren prostor) imaju velikog udela u nastajanju te dermatoze, a određene nervozne rase (patuljaste rase, terijeri) su u tom pogledu izloženiji tome. Ova oboljenja su česta i u nekim godišnjim dobima (proleće, leto), više od 30% pregleda kod veterinara otpada na njih.
Lečenje: Koriste se sredstva protiv svraba, sedativi i trankilizatori.

PIODERMATITIS

Reč je o bakterijskoj infekciji kože. Najčešće su stafilokoke klice uzročnici piodermatitisa. Celo telo može biti zahvaćeno piodermatitisom, ili može biti lokalizovano na nekim mestima (npr. spoj usana kod kodera i setera), facijalni nabor kod rasa sa spljoštenom njuškom (pekinezer, karlijski pas, buldog).

Kratkodlaki psi (nemački ovčari, bokseri, ptičari) često pate od površinskog piodermatitisa zvanog folikulitis, koji je lokalizovan na leđima, ekstremitetima i trbuhu. Dlaka je skupljena u snopčiće na malim izbočinama. Pustule, kao i male bele bubuljice mogu se takođe javiti na abdomenu. Neki piodermatitisi mogu biti duboki, i često se javljaju kao posledica oslabljenog imuniteta ili neke bolesti u pozadini (demodikoza, hipertireosis, tumor). To objašnjava česte recidive i neuspeh preduzetog lečenja.

Lečenje: Antibiotici se koriste u slučaju proširenih i dubokih lezija. Neophodno je i lokalno lečenje (kupke i antiseptici). U slučaju dubokog piodermatitisa ili sekundarnog, potrebno je hitno lečiti bolest koja mu je uzrok, s obzirom da život psa može biti ugrožen.

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Pet šop

^ Vrh strane