Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Stvari koje bi trebalo da razmotrite pre kupovine akvarijuma

Akvarijumi su divan hobi, omogućavaju sate opuštanja i prijatne zabave. Pomoću njih deca mogu da nauče nešto o ekosistemima, a istovremeno pomažu da se nosimo sa svakodnevnim stresovima. Naravno, akvarijumi zahtevaju određenu pažnju, pa će Vam ovaj tekst pomoći ukoliko ste rešili da počnete da se bavite akvaristikom.

Pre svega bi trebalo da razmislite da li ćete moći da pružite svojim ribama potrebnu negu, vreme i strpljenje koje će im biti neophodno. Ribe mogu oduzeti dosta vremena i finansija, budući da im je potrebna posebna pažnja, kao i posebna oprema. Ako uzmemo u obzir da različite ribe imaju različite potrebe, odlazak u biblioteku, knjižaru, surfovanje po Internetu i katalozima, mogu biti dobra početna tačka. Koju god vrstu ribe da izaberete, trebalo bi da obratite pažnju na navedenih dvanaest tačaka.

1. Početni troškovi i tip ribe.

Čuvanje akvarijumskih ribica u početku može biti prilično skupo. Ovo je uglavnom zbog toga što Vam je u početku potrebno dosta različite opreme kako biste obezbedili ribama odgovarajuće okruženje. Kupovina akvarijuma, filtera, svetala, i drugih osnovnih stvari, može prilično da Vas iznenadi konačnim računom, ukoliko ne povedete računa. Same ribe mogu biti jako jeftine, ali i veoma skupe ako je reč o posebnim ili retkim vrstama.

Za početnike entuzijaste, koji planiraju čuvanje slatkovodnih riba, početan ulog bi bio oko 200 eura pa naviše, zavisno od vrste riba i njihovih potreba. Morske (slanovodne) ribe i akvarijumi sa ovakvom postavom koštaju više od slatkovodnih akvarijuma. U oba slučaja važi pravilo da će veći akvarijum biti skuplji.Tipičan tropski slatkovodni akvarijum može bez problema da podrži jedan inč ribe po galonu vode, iako će ovo varirati zavisno od količine vodene površine (veća vodena površina dozvoljava više vazduha, za više riba). Veličina ribe po kojoj se meri je veličina koju dostiže u stadijumu pune zrelosti, ne računajući rep.

Neke ribe možda neće želeti da dele akvarijum sa drugim ribama svoje vrste. Takođe, ukoliko su teritorijalne – kao što većina morskih i pojedinih slatkovodnih riba mogu da budu – biće im potrebno više prostora u akvarijumu od navedene mere (inč po galonu). Kako morski, tako i slatkovodni akvarijumi imaju svoje prednosti i mane. Morske ribe češće imaju jarke i lepe boje, zahtevaju visok nivo nege i pažnje, pa se za početnike entuzijaste preporučuju slatkovodne ribe. Akvarijumi za ove ribe su jednostavniji za održavanje nego morski, budući da imaju manje hemijskih balansa o kojima treba voditi računa.

2. Veličina i lociranje akvarijuma

Dobar način za određivanje veličine i tipa akvarijuma koji će najviše odgovarati potrebama njegovih stanovnika, je da ustanovite koje biste ribe u njega smestili. Dalji izbor će biti uslovljen prostorom za akvarijum, kao i Vašim budžetom. Ali, uopšteno govoreći, veći akvarijumi su uvek bolje rešenje.

Ukoliko kupite veći akvarijum nego što mislite da vam je u početku potreban, imaćete više prostora za naknadno dodavanje riba, ukoliko se za to odlučite. Veći akvarijum će takođe imati više vode, što ubrzava razgradnju hemikalija i ostalih materija koje mogu biti prisutne u akvarijumu i izazvati bolest. Bez obzira koju veličinu akvarijuma da izaberete, nastojte da ga smestite na uzdignutu, čvstu površinu, i gde ne postoji opasnost od iskakanja.

Takođe bi trebalo da akvarijum držite podalje od grejača, prozora, vrata, da ne bi došlo do štetnih promena temperature. Blizina prozora je takođe opasna za akvarijum, budući da može da omogući prodor svetlosti u akvarijum. Previše svetlosti utiče na razvoj algi.

3. Strpljenje i azotni ciklus

Voda neće ostati u istom stanju u kome je bila kada ste je prvi put stavili u akvarijum. U trenutku kada dodate ribe u akvarijum, njihov izmet će početi da proizvodi određene opasne čestice. Na svu sreću, priroda je osmislila način da bakterije pretvore toksične materije u relativno bezbedne materije. Ovaj proces se zove azotni ciklus. Ribe luče otrovni amonijak prilikom disanja, a raspadnut izmet, kao i nepojedena hrana proizvode dodatni amonijak. Na početku azotnog ciklusa, posebna bakterija pretvara amonijak u nitrite (koji su takođe štetni), koji se zatim pretvaraju u nitrate. Višak nitrata može da se kontroliše redovnim menjanjem vode. Bakterija koja je neophodna za ovaj proces raste na površini filtera i šljunka ili podloge, i taj proces može trajati do šest nedelja, a počinje prvog dana kada dodate ribe u akvarijum. (I duže, ukoliko akvarijum zahteva niže temperature.)Razvijanje dovoljnog broja bakterija za održavanje zdravog akvarijumskog okruženja, zahteva vreme i strpljenje novopečenih akvarijumskih hobista. Biće potrebno vreme da se azotni ciklus kompletira. Postoji nekoliko saveta kako da ovo postignete. Prvo pravilo je da ne žurite. Ovo pre svega znači, da u početku dodate samo neke biljke.

Nakon otprilike dve nedelje, dodajte nekoliko otpornih riba koje su tolerantne na razne promene u akvarijumu. U početku bi trebalo da imate manje riba nego što akvarijum može da primi, a kasnije, nakon nekoliko nedelja, lako ćete dodati nove ribe, dozvoljavajući da se ekosistem u akvarijumu obnovi (reciklira) u međuvremenu. Svaki korak mora da bude pažljivo ispraćen, i postepen kako bi bakterije imale dovoljno vemena da se razviju i spreče porast otpadnih i štetnih materija. Dokle god azotni ciklus normalno funkcioniše, bićete mirni i Vi i ribe.

Ne bi bilo loše da imate opremu za testiranje amonijaka kako biste pratili da li se azotni ciklus normalno odvija, regularnim testiranjem vode. Iako ćete sigurno pasti u iskušenje da napravite promene u akvarijumu, bitno je da to ne radite, osim ako nivo amonijaka i nitrita ne postane nepodnošljivo visok duži vremenski period (privremeno visoki nivoi amonijaka i nitrita su deo procesa).

Trebalo bi da izbegavate previše riba u početku azotnog ciklusa, jer ćete poremetiti rast bakterija. Kako ciklus prirodno napreduje, ribe koje su u tom trenutku u akvarijumu mogu postepeno da se naviknu na promene koje se dešavaju u vodi, sa blagim porastom amonijaka i nitrita. Za nove ribe ista količina amonijaka i nitrita može biti smrtonosna. Kada se azotni ciklus završi, Vaš akvarijum će biti u stanju da održava bezopasan a konstantan nivo amonijaka i drugih hemikalija dokle god ima dovoljno bakterija. Održavanje bakterija, može pospešiti i određeni tip opreme za filtraciju za koji se odlučite.

4. Oprema za filtraciju.

Biranje prave opreme za filtraciju je jedan od najizazovnijih, ali i jako bitnih izbora koje ćete morati da načinite. U suštini, filteri u akvarijumu rade na tri različita načina.Biološka filtracija koristi prednosti prirodnog bakterijskog procesa koji je deo azotnog ciklusa. Biološki filteri omogućavaju veće površine za stvaranje dobrih bakterija, obezbeđuju da voda prolazi kroz kolonije, i štite bakterije koje učestvuju u azotnom ciklusu. Mehanička filtracija pomaže u uklanjanju nepoželjnih čestica iz akvarijuma. Ovo može da uključi izmet riba, mulj, nepojedenu hranu, ili prašinu. Voda u akvarijumu prolazi kroz mehanički filter, i povlači za sobom čestice koje treba ukloniti.

Filter se mora čistiti svakodnevno, kako bi se sprečilo nagomilavanje unutar njega.Hemijska filtracija može da ukloni neke rastvorene otpatke iz vode koje mehanički filter ne može. Kada voda prođe kroz hemijski filter, ove čestice se vezuju za delove filtera, koji ih posle izbacuju iz akvarijuma.

Nekoliko filtera nude različite kombinacije zavisno od metoda filtracije:

• Kanister filteri uključuju različite tipove filtracijskih medija pod pritiskom koji postižu tri tipa filtracije. Kada je pod pritiskom, voda se izgurava kroz medij kroz koji inače ne bi prošla, i ovaj proces omogućava dobru mehaničku filtraciju. Biološka filtracija je omogućena raznim tipovima medija, poput keramičkih prstenova i sunđera. Hemijski mediji mogu biti od ugljenika ili smole, ili njihove kombinacije. Kanisteri su malo teži za održavanje, ali su najfleksibilniji kada su u pitanju različiti mediji, i omogućuju najbolju mehaničku filtraciju. • Filteri na struju obezbeđuju pogodnosti filtera koji visi na akvarijumu, a jednostavnije je i menjanje medija. Većina ovih filtera poseduje ketridž koji sadrži iskorišćene filtracijske medije. Neki će koristiti tip biološke filtracije poput sunđera ili bio-točka. Reč je o generalno dobrim filterima za manje akvarijume (250 litara i manje).

• Suvo/mokri filteri koji se koriste kao biološki mediji, poput bio-loptica i bio-točkova, predstavljaju vrlo efikasne tipove bioloških filtera. Ovi filteri dozvoljavaju optimalnu biološku filtraciju, i razmenu gasova. Obično za filtracijski medij služe sunđeri i drugi mediji koji se koriste za mehaničku filtraciju. Po želji se može dodati i hemijska filtracija.

• Fluidizovani filteri su slični suvo/mokrim filterima po efektu biologijskim filterima. Međutim, oni to postižu na različite načine. Korišćenjem peska ili sličnog sintetičnog medija, proizvode veoma veliku površinu na kojoj bakterije mogu da se razvijaju. Peščani filteri ne proizvode ni jednu drugu vrstu filtracije. Kompaktni su i gotovo da ne zahtevaju nikakvo održavanje. Idealni su kao suplementarni filteri za kanistere, ili za prilično snabdevene akvarijume.

5. Ultraljubičasti (UV) sterilizatori.

UV sterilizatori mogu da se koriste u svrhu prevencije stvaranja algi, bakterija, virusa, gljivica, i čak nekih parazita. Ovi sterilizatori imaju germicidalnu ili UV lampu koja emituje ultraljubičaste zrake zaslužne za uništavanje nekih organizama, zavisno od količine ultraljubičastih zraka koji su izloženi. Od protoka vode kroz sterilizator, snage i prečnika sterilizatora, veličine akvarijuma, zavisi koliko će efikasno organizmi biti uništeni. UV sterilizatori su posebno korisni za akvarijume sa grebenima, kao i za one sa isključivo morskim ribama.

Za određene slatkovodne akvarijume se može koristiti UV sterilizator, iako nije neophodan deo opreme. Ukoliko je reč o većem sterilizatoru, korišćenim u svrhu kontrole parazita i bakterija, imajte na umu da će proizvoditi više toplote, a samim tim zahtevati čiler za velike akvarijume ukrašene grebenima.

6.Akvarijumsko osvetljenje.

Odgovarajuće osvetljenje je neophodno za akvarijume koji sadrže žive biljke, ili morske životinje. Dobro osvetljenje će takođe uticati da čitava postava akvarijuma, kao i njegovi stanovnici, izgleda atraktivnije. Budući da ove životinje više nisu pod utacajem prirodnog sunčevog osvetljenja, obezbeđivanje odgovarajućeg veštačkog svetla je od esencijalnog značaja za dobro opšte zdravlje riba.

7. Grejači i termometri.

Nezavisno od toga koje ribe odaberete za akvarijum, moraćete da obratite pažnju na temperaturne zahteve. Temperatura vode u akvarijumu mora da bude konstantna, njene česte promene mogu uznemiriti ribe, što će se lako odraziti na zdravlje, odnosno – pogodovaće nastanku bolesti. Većini riba je potrebna temperatura između 23-26°C. Ukoliko imate samo jednu vrstu riba u akvarijumu, moći ćete lakše da ispoštujete njihove temperaturne zahteve. Ukoliko imate više vrsta, podesite temperaturu na 24-25°C. Morski akvarijumi će možda zahtevati više pažnje za održavanje konstantne temperature, budući da im je potrebno više osvetljenja, koje već greje vodu.

8. Oprema za testiranje vode i dodavanje raznih hemikalija

Dobro stanje Vašeg akvarijuma zavisi od kvaliteta vode u njemu. Možete nabaviti različite hemikalije i dodatke koji će pomoći u održavanju odgovarajućeg balansa koji je neophodan za dobar kvalitet vode. Zavisno od riba koje izaberete, možda će vam biti neophodni posebni podešivači pH vrednosti, so ili malo aditiva. Potrebni su pročišćivači vode koji će je čistiti od hlora i ostalih opasnih hemikalija iz vode sa česme. Oprema za testiranje je neophodna da bi se utvrdio kvalitet vode.

9. Hrana i suplementi.

Ishrana je bitan element u očuvanju zdravlja stanovnika akvarijuma, a idealna ishrana je uglavnom ona koja se može naći u radnjama, u obliku sasušenih ljuspica. Ova hrana je dovoljna za vaše ribe, ali hranjenje njom svakodnevno možete uporediti i sa jednoličnom ishranom koju biste vi konzumirali (bilo bi možda dovoljno da jedete pirinač svakodnevno za preživljavanje, iako bi to značilo nedostatak određenih hranljivih materija, i jednoličnu, dosadnu ishranu).Postoji nekoliko opcija kada je u pitanju ishrana riba, ali bitno je da zapamtite da je najbolja raznovrsna ishrana. Isplanirajte kako ćete da menjate hranu s vremena na vreme uz dodatke vitamina. Na ovaj način ćete ribama obezbediti sve neophodne hranljive sastojke, i održati ih u aktivnom stanju.Neki vlasnici preferiraju živu hranu, koja ima i prednosti i mana, mada se ne preporučuje početnicima. Zamrznuta hrana i granule su dobra alternativa, kao i zooplanktoni.

10. Kontrola zdravlja.

Bolestima su podložna sva živa bića. S vremena na vreme, vaša riba se može razboleti. Iako ćete se u početku osećati bespomoćno, ne brinite; postoji nekoliko načina da pomognete svom ljubimcu. Iako većina tretmana zavisi od specifičnog oboljenja, ne bi bilo loše da na početku obezbedite akvarijum koji će služiti kao karantin (može poslužiti i pri dodavanju novih riba u akvarijum). Odvajanjem bolesne ribe, ubrzaćete proces izlečenja, ali ćete istovremeno smanjiti rizik da se bolest proširi na ostale ribe. Obolenja riba mogu biti posledica različitih stvari. Najčešći razlog bolesti je gljivična, bakteriska i parazitska infekcija. Za svaki od navedenih tipova će biti potrebana različita vrsta lečenja, a najbolje je da medikamente imate pri ruci i pre pojavljivanja bolesti.

11. Kupite zdravu ribu u startu.

Pre kupovine riba, biće neophodno da pripremite akvarijum i ostavite nekih 3-4 nedelje kako bi se azotni ciklus kompletirao, i kako biste utvrdili da sva mehanička oprema funkcioniše kako treba. Kada sve to bude pripremljeno, ribe možete nabaviti u proverenim prodavnicama. Trebalo bi da odlučite koju vrstu i koju količinu riba želite da kupite, i na taj način izbegnete da vam prodavac proda nešto neodgovarajuće. Ne zaboravite da bi u početku trebalo kupiti neke izdržljivije ribe, a onda, nakon nekoliko nedelja, dodate još, po izboru. Postoji još nekoliko stvari koje bi trebalo da imate na umu prilikom kupovine.
Riba bi trebalo da:
• Bude oprezna.
• Bude aktivna, ali ne hiperaktivna ili nestabilna.
• Da ima nezamućene oči.
• Da ima zaobljen, ali ne otečen stomak.
• Da ima peraja koja su u dobrom stanju.
• Da diše kontinuirano, bez zastajkivanja.
• Da izgleda glatko i koloristično, bez neprirodnih mrlja i viška sluzi.

Postarajte se da što pre dođete kući, ili pitajte prodavca da doda više vode u kesu ukoliko Vam treba duže od petnaest minuta da stignete do kuće. Ubacite kesu sa ribom u akvarijum, kako bi se postepeno privikla na promenu temperature. I, ukoliko ste podesili pH nivo, kao i nivo drugih hemikalija, postepeno dodajte akvarijumsku vodu u kesu sa ribom u sledećih sat vremena kako biste dali ribi vremena da se aklimatizuje. Kao opšte pravilo, tropski slatkovodni akvarijum bezbedno podržava inč ribe po galonu vode, iako ovo može da se poveća s većim akvarijumima.

12. Ne zaboravite na biljke

Iako neki novopečeni akvaristi mogu da se uplaše od čuvanja biljaka, realne potrebe za tim strahom nema. Ukoliko se odlučite za neke otpornije vrste, one mogu da prežive u većini akvarijuma, a dodatno su korisne u kontroli algi, u poboljšanju kvaliteta vode, smanjenju napetosti kod riba, ali i iz estetskih razloga – akvarijum će izgledati prirodnije i lepše. Ukoliko se odlučite za biljke, obezbedite lampu od najmanje 1.5 vati ili jednu lampu po galonu vode (od 2-3 vati). Ovo će zahtevati da nabavite najmanje dvostruki red lampi, ili kompaktnu fluorescentnu, koja nije uobičajena za početnike, ali je vredna dodatnog troška.

Prateći ova jednostavna pravila, Vaš akvarijum bi trebalo da bude spreman za 6-8 nedelja. Zapamtite da su veći akvarijumi jednostavniji za regulisanje i dozvoljavaju veće varijacije kada su u pitanju vrste riba. Iako će akvarijum od 45 litara izgledati kao jeftinije rešenje, akvarijum zapremine 131 litara će biti bolji za početnike a omogućiće i bolje okruženje za Vaše ribe, kao i mogućnost različitih vrsta.

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Pet šop

^ Vrh strane