Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Tvrdoća

Trvrdoća vode zavisi od kombinacije supstanci baziranih na kalcijumu (Ca) i magnezijumu (Mg) koji su sadržani. Glavne supstance, poznate kao soli, su karbonati, bikarbonati i sulfati.
Voda sa 0 % tvrdoće ne sadrži ni jednu od pomenutih soli; primer za to je destilovana voda. U nekim oblastima voda može biti naročito tvrda, posebno uz prisustvo krečnjaka (ili kalcijum karbonata).

Tvrdoća vode zavisi od zemlje kroz koju prolazi: što više kalcijuma i magnezijuma sadrži kamenje, to je i voda tvrda. Efekat ovoga se može videti i u domaćinstvu: veš mašina će, na primer, zahtevati više omekšivaca. Kad prevrši određene granice tvrdoće, voda postaje neodgovarajuća za bilo kakvu konzumaciju.

Voda sa niskim stepenom tvrdoće, npr. ona koja sadrži nekoliko kalcijumskih i magnezijumskih soli, se karakteriše kao meka. Voda sa visokim stepenom tvrdoće se klasifikuje kao teška. ;

Mulj

Mulj nastaje raspadom vegetacije u kiseloj sredini kojoj nedostaje kiseonika. Ovaj proces, koji traje nekoliko vekova, utice na rast mulja i mocvara iz koga se može izdvojiti vlaknasti treset.
On daje vodi žuckastu boju i kiselost, i ima blago antisepticke osobine. Ovo znači da su neke bolesti ređe u kiselim vodama.

Korišcenje hortikulturalnog treseta, kome su često dodati odredeni proizvodi, bi trebalo da se izbegava, dok se korišcenje komercijalno dostupnog treseta za akvarijume svakako preporucuje. Pre upotrebe bi trebalo da se kuva oko 15 minuta.

U amazonskoj regiji Južne Amerike, boja vode varira od cilibarsko žute do braon, zavisno od toga da li po površini plutaju lišce i grancice. U akvarijumu, mulj se može koristiti u svrhu filtracije kako bi poboljšao stanje vode (ukoliko nije dovoljno tvrda, kada je pH ispod 7).

Tvrdoća vode se oznacava nemackim stepenima (°GH ili °DH), koji ne treba mešati sa celzijusovim stepenima (°C) za temperaturu: 1°GH je ekvivalentan 17.9 mg Ca/litar, ili 17.9 delova na milion (ppm). Termin koji se najcešće koristi da oznaci tvrdoću je opšta (generalna) tvrdoća vode (GH – general hardness), iako se koristi i termin totalna tvrdoća (TH).

Postoje tri glavne kategorije vode u akvaristici:

• Meka voda, koja je generalno kisela – 3°GH ili 50 ppm;
• Srednje tvrda voda, koja je neutralna ili blago alkalna – 6°GH ili 100 ppm;
• Tvrda voda, koja je visoko alkalna – 12°GH or 200 ppm.

Neke porodice riba se mogu adaptirati na samo pojedine tipove vode.

Merenje GH

Koristi se obojeni indikator: broj kapljica koji je potreban da promeni boju ukazuje na stepen tvrdoće.Trebalo bi napomenuti da stepen tvrdoće koji se koristi u analizi može varirati zavisno od zemlje u kojoj je proizvedena oprema za analizu; u nekim slučajevima se koriste i francuski stepeni. Ovo možete konvertovati na sledeci način:1°Fr=0.56°GH

Kako se identifikuju stepeni korišceni kod različitih proizvodaca u opremi za analizu? Kako bi se stvar još više zakomplikovala, u nekim knjigama o akvaristici možete naići i na °Clark.

Staromodni klark sistem za merenje tvrdoće je donekle težak, buduci da se zasniva na merenju pene koju pravi rastvor sapuna, i koji je postao zastareo. Ukoliko imate ikakvih nedoumica u vezi sa stepenima koje koriste proizvođači u opremi za analizu, samo izmerite GH koji je već poznat, kao onaj u flaširanoj vodi.

Odnos izmedu GH i CH

Već smo pomenuli da su značajne promene pH štetne za podvodni svet, posebno ukoliko do njih dolazi naglo. Kako bi se ovo ispravilo, priroda proizvodi svoj zaklon u vidu CH (karbonantna tvrdoća, odnosno tvrdoća usled kalcijumskih i magnezijumskih karbonata i bikarbonata).

Što je CH viši, manji je rizik da ce doći do ozbiljnijih varijacija u pH i obrnuto. Ovaj fenomen, poznat kao baferovanje, može da se odvija jedino u kiseloj slatkoj vodi. Postoji veza izmedu CH i opšte tvrdoće: što su bliže vrednosti CH i GH, to je voda balansiranija. Ukoliko je CH manji od 75% od GH, svakako postoji neki problem, i zbog toga ne bi trebalo da koristite vodu sa ovim karakteristikama u akvarijumu.

Uspostavljanje tvrdoće vode

Ponekad je voda u akvarijumu neodgovarajuća za akvarijumsku upotrebu. U većini slučajeva, voda će biti previše tvrda, pa će GH morati da se snizi u mešovitom akvarijumu ili u rezorvoaru. U drugim, ređim slučajevima, voda može biti blago meka, pa će GH morati da se povisi.

Redukovanje GH

Voda sa niskim stepenom tvrdoće može da se pomeša sa izuzetno tvrdom vodom. Postoji nekoliko alternativnih izvora vode:

• Kiša;
• Voda sa izvora i bunara;
• Odmrznuta voda iz frižidera;
• Voda od otopljenog snega;
• Destilovana voda, dostupna u flaširanom obliku;
• Neke vrste mineralnih voda;
• Prirodan tok slatkih voda.

Količna vode koja se koristi, kao i njena cena, ocigledno zavisi od izvora koji se koristi. Punjenje rezervoara sa nekoliko hiljada litara vode određenje tvrdoće nekada može da bude mucan proces.
Savet je da izbegavate vodu iz domaćeg omekšivača, buduci da su kalcijumske soli zamenjene drugim solima. Voda prečišćenja osmozom je privlačno rešenje, ali oprema za ovaj proces zahteva prilično ulaganje.

Povećanje GH

Voda može biti pomešana sa težom neutralnom vodom, obicno lakšom za nalaženje od meke vode, ili se može postaviti neki krečnjacki kamen u akvarijum, redovnim praćenjem GH, ili filtriranjem vode pomoću komada oklopa školjki.

Bilo kakva modifikacija tvrdoće vode je u vezi sa modifikacijom pH: povećanje tvrdoće takođe utiče na povećanje pH, i obrnuto.

Uspostaviti preciznu tvrdoću

Ukoliko pretpostavimo da imamo dva tipa vode, tvrdu i meku, vodu srednje tvrdoće ćemo „proizvesti“ :

• Voda A, GH of 9°GH;
• Voda B, GH of 3°GH;
• Željena voda, GH of 5°GH.

Kalkulacije: GH vode A – GH željene vode = 9 - 5 = 4. GH – GH vode B B = 5 - 3 = 2. Kombinacija 4 litara vode B i dva litara vode A kao rezultat ima 6 litara vode od 5°GH. Akvarijum od 180 litara ce zahtevati 180 (6x30 puta ove mešavine, odnosno 60 litara vode A i 120 litara vode B).

Drugi primer sa istom vodom: punjenje akvarijuma vodom od 7°GH ce zahtevati 120 litara vode A i 60 litara vode B.

Zamućenost

Zamućenost vode ukazuje na prisustvo odbacenih cestica – bilo živih organizama, poput planktona (retkih u akvarijumu) ili otpadaka, poput ostataka životinjskih i biljnih ostataka ili delova taloga, a posebno mulja.

Veličina otpadaka je veličine u rasponu od hiljaditih delova milimetra do nekoliko milimetara. U mirnoj, neukomeštanoj vodi, otpaci formiraju talog brzinom koja odgovara njihovoj težini. Kada je u pitanju protocna ili uskomeštana voda, neke od cestica ostaju zauvek na dnu, povecavajući zamućenost vode.

U akvarijumima, gde je voda stalno u pokretu, sistemi razlicitog stepena sofisticiranosti dozvoljavaju akvaristima da vodu održavaju cistom.

Efekti ovoga su potpuno pozitivni:

• Lepši je vizuelni izgled;
• Svetlo koje je neophodno biljkama lakše prodire u vodu i lakše dolazi do njih;
• Manji je rizik od bolesti, posebno kada su u pitanju škrge;
• Ima manje otpadaka na dnu akvarijuma, i na taj način se redukuje mogućnost bilo kakvog krivljenja usled težine organskih otpadaka.

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Ostale vesti o životinjama

Najnovije
Preporučujemo

Pet šop

^ Vrh strane