Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Filtracija

Zašto postaviti filter?

Kada se akvarijum pusti u rad, karakteristike vode se prilično rapidno menjaju. Ove promene rezultuju biološkom aktivnošću živih bića – biljaka, riba i beskičmenjaka – kao i raznim hemijskim reakcijama koje se dešavaju u vodi i talogu. Na taj način voda ubrzo postaje prepuna otpadaka – izmeta, ostataka hrane, biljaka – i ostalim otpacima koje proizvode stanari akvarijuma.

Ipak, jedan od bitnijih faktora predstavljaju azotne materije koje se mogu naći u izlučevinama životinja. Ove supstance su veoma toksične, i njihovo nagomilavanje predstavlja razlog za zabrinutost. Otpaci ostaju u vodi, ili se talože na dnu akvarijuma. U oba slučaja, vrlo su vidljivi.

S druge strane, otpaci koji nisu vidljivi, predstavljaju opasnost. Međutim, moguće je uočiti blagu promenu boje vode; a na duže staze voda postaje žućkasta. Ova promena se može detektovati vrlo rano, ukoliko ubacite neki beli predmet u akvarijum.

Filtracija stoga ima za cilj da ne dozvoli da do ovoga dođe, i da održava vodu čistom, i tako prijemčivijom za prodor svetlosti, a umanjuje se rizik od toksikacije akvarijumske vode. Kao što je već napomenuto, filtracija pretpostavlja i dobru oksigenaciju. Veće komade otpadaka, međutim, morate ukloniti sami.

Princip filtracije

Neki filteri funkcionišu tako što zadržavaju otpatke: i to je mehanička filtracija. Filtriranje postepeno postaje otežano, pa filter mora da se očisti i eventualno promeni. Kako bi se rastvorile azotne supstance i omogućio azotni ciklus, kiseonik i dobre bakterije su neophodne: ovo je biološka ili bakterijska filtracija.

Biološki filter zbog toga ima deo na kome su bakterije, i sistem cirkulisanja vode koji proizvodi kiseonik. Sredstvo u mehaničkom filteru ima istu funkciju kao i biološki, kada se obogati bakterijama.

Različiti sistemi filtracije

Filter ispod šljunka


Voda putuje od vrha do dna akvarijuma preko peska i vraća se ispod platforme koja je blago izdignuta od dna akvarijuma. Voda se zatim izbacuje iz akvarijuma putem vazdušnog pritiska podstaknutog vazdušnom pumpom. U ovom slučaju pesak predstavlja pomoćno filtraciono sredstvo, i ima dvostruku funkciju: prvo mehaničku, kako zadržava čestice koje su u suspenziji, i drugo, biološku, budući da je azotni ciklus podstaknut bakterijama, i kiseonik podržava cirkulaciju vode.

Veličina peska je zbog toga bitna, budući da mora istovremeno da omogući da voda prođe kroz čestice i da se zadrži u njima. Zbog ovoga bi trebalo da izbegavate pesak koji je previše gladak i s druge strane, talog koji je suviše debeo.

Filter postavljen ispod šljunka je bio prilično popularan, ali se u poslednje vreme koriste i druge tehnike. Međutim, može se koristiti u malim akvarijumima ili u zajedničkim akvarijumima, ali sa sporim i stalnim protokom, kao dopuna nekom drugom sistemu filtracije.

Prednosti
• Jeftino
• Jednostavno za ugrađivanje
• Potrebno je minimalno ili nikakvo održavanje
• Lako se kamuflira
• Potpomognuto vazdušnom pumpom (često istom koja se koristi i za difuzor)
• Voda se brzo pročišćava

Mane:
• Mora se ugraditi pre šljunka, dakle, u fazi izgradnje akvarijuma;
• Zbog čega se može pomeriti jedino kada se prethodno pomeri sav dekor, vegetacija, šljunak (što znači, rekonstruisanje čitavog akvarijuma);
• Zbog peska i njegove gustine, biće neophodno čišćenje filtera, što nas ponovo dovodi do gore pomenutog problema.
• Isušivanje donjeg dela akvarijuma nije pogodno za većinu biljaka sa korenjem
• Osnova vazdušnog pritiska može da bude blokirana ukoliko je uska (ispod 1 cm); mada se može očistiti, izduvavanjem, ili uz pomoć dugog tankog štapa
• Kada je filter neko vreme neaktivan, postoji rizik od deoksigenacije, što može rezultovati razvojem toksičnih materija

Sitni unutrašnji filteri (s vazdušnom podrškom)

Ovi filteri takođe rade u kombinaciji sa vazdušnom pumpom, ali mali filterski podupirač, najčešće napravljen od pene, zamenjuje pesak. Efektni su u sitnim akvarijumima kapaciteta oko 50 litara i manje. Možete napraviti ovaj tip filtera i kod kuće. Uzmite PVC posudu koju je lako iseći, idealno bi bilo da je to flaša od 1.5-2 litra.

Upotreba pene će uticati da čitava aparatura lako pluta po površini, pa bi trebalo da ubacite balast koji će spustiti dole. Gornji deo pene može biti pokriven grubim, teškim materijalom, poput šljunka ili peska, koji ne služi samo kao balast, već i kao prefiltracijski element.


Vazdušni pritisak

Idealan sistem dopušta vodi da dostigne određenu visinu, a takođe izaziva komeštanje, i na taj način obezbeđuje kiseonik. Gruba procena bi bila da vazdušni pritisak prečnika 3 cm, uz pomoć pumpe, ima protok od nekoliko stotina litra na sat, u vodi dubine 40 cm.

Vazdušni pritisak omogućava korišćenje filtera pod šljunkom ili filtera sa sistemom kapanja, ili podupire vodu iz filter kutije u akvarijum. U slučaju redukovanja buke i poboljšavanja cirkulacije vode, vrh može da bude savijen i sravnjen sa površinom.

Mali unutrašnji filteri sa električnim motorom

Motor omogućuje da se voda sakupi kroz gustu mrežu koja blokira prolaz većim komadima otpada. Voda prolazi kroz filterske posrednike, poput pene ili perlona, pre nego što ode u akvarijum.Ovaj sistem je dobar, ali nije dovoljan za akvarijume kapaciteta preko 100 litara, iako se mogu naći modeli koji se mogu prilagoditi količini vode.

Spoljašnji filteri

Voda u akvarijumu prolazi kroz filtracijski rezervoar i sadrži nekoliko filterskih podupirača, koji šalju vodu nazad u akvarijum preko električne pumpe. Postoji nekoliko dostupnih modela, koji se razlikuju po jačini pumpe i zapremini filtracijskog korita. Čak je moguće koristiti filtere za ribnjake.

Ovi filteri su prilično efikasni; njihova glavna mana je što zauzimaju mnogo prostora zbog svoje pozamašne opreme, pumpe i filtracijskog korita smeštenim van akvarijuma, i cevima koje isisavaju i ubaciju vodu unutra.

Spoljašnji filteri sa električnim motorom

Ovakvi filteri su pogodni za veće akvarijume – neki imaju protok od 1 mV na sat – i sadrže materijale različitih veličina u filtracijskim pregadama. Moraju se smestiti na dno akvarijuma kako bi se izbeglo moguće pražnjenje. Ovi filteri su skuplji nego prethodno opisani, ali, iako su mehanički veoma efikasni, nisu biološki adekvatni. Korišćenje čestica različitih veličina sprečava da se aparati blokiraju prebrzo.

Ukoliko ugradite slavine na cevima, olakšaćete čišćenje.
Sadrže:
• Filter koji sprečava male ribe ili veće otpatke da se zaglave i blokiraju cevi
• Polutvrde cevi
• Odeljak za motor
• Čvrste perforirane cevi koje dopuštaju ispuštanje vode na ili iznad površinskog nivoa, kako bi se poboljšala razmena gasova
• Slavine

Kutije-filteri

Ova vrsta filtera je ponekad ugrađena u akvarijum, ali se takođe može i naknadno dodati. U drugom slučaju, filter mora biti prikačen spolja. Korišćenje filtera ovog tipa postalo je rasprostranjenije, budući da olakšava održavanje i čitav proces filtracije.

U velikom akvarijumu, međutim, ovaj mehanizam – zadržavanje čestica – može da se pokaže nedovoljnim, pa će nekad biti neophodno koristiti dodatne spoljašnje filtere.Ovi filteri su obično postavljeni na jednoj strani akvarijuma. Gde god da se stave, bitno je da zapremina filtera jednaka najmanje 10 % ukupne zapremine akvarijuma.

Mokro-suvi filteri

Ovde je reč o filterima koji nisu potpuno potopljeni u vodu, već samo jednim delom.To znači da imaju stalan kontakt sa vazduhom, i obezbeđuju dobru oksigenaciju vode, a istovremeno su efikasni u azotnom ciklusu. Ova tehnika je posebno popularna kod iskusnih akvarista, koji poseduju velike slatkovodne ili slanovodne akvarijume.

Postoje dva sistema: žljebni filter, koji je bio prilično popularan, i jednostavan je za postavljanje; i drugi, mokro-suvi filter, postavljen ispod akvarijuma, koji zahteva više prostora. U oba slučaja, potrebna je gruba prefiltracija.

- Žljebni filter: voda se gura iz akvarijuma električnom pumpom ili vazdušnim pritiskom do horizontalnog žljeba opremljenim filtracijskim materijalom. Voda zatim prolazi duž žljeba i pada poput kiše u akvarijum, čime se povećava oksigenacija.

- Suvo-mokri filter ispod akvarijuma: mnogi akvaristi smatraju ovaj sistem najboljim filtracijskim sistemom. Glavni problem je postaviti ga u ravan sa ventilom za višak vode na bočnoj ili zadnjoj strani akvarijuma. Voda se spušta do drugog rezervoara i odlazi kroz filter pre nego što se opet vrati u akvarijum.

Neki proizvođači nude sitne interne filtere, koji su namenjeni akvarijumima maksimalne zapremine od oko 200 litara.

Pumpe

Pumpe se koriste i za kutije filtere i za morko-suve filtere. U slučaju morskih akvarijuma, ponekad se koristi samo za cirkulaciju vode, ili su okružene i zapušene penom.

Realna snaga pumpe

Primer baziran na pumpi modela 1000 litara po satu, sposobne da preusmeri tok do visine od metar: u suštini, blaga krivina treba da se vidi, ali je dovoljno videti da pumpa nema veći protok od 600 litara po satu za premeštanje vode do visine od 40 cm.

Jačina pumpe

Postoji nekoliko brendova pumpi različitih nivoa jačine. Nivo jačine se izračunava prilikom rada pumpe koja ne prelazi nivo vode: voda se ispumpava i vraća nazad u istom nivou.

Dostupne su dve jačine:
• Maksimalni protok, koji odgovara protoku preokreta visine 0;
• Maksimalni protok visine vode do kojih pumpe mogu da ispumpaju vodu, odgovara protoku blizu 0.U nekim retkim slučajevima, u uputstvima za upotrebu se može naći grafikon koji omogućava da izračunate pravu jačinu koja odgovara svakoj visini protoka, mada ćete u većini slučajeva taj grafikon morati da nacrtate sami.

Korišćenje različite opreme za filtriranje

Materijal za filtriranje može biti prirodan – šljunak, pesak, glina, aktivni ugalj, treset, polomljeni oklopi školjki, kamenje – ili veštačko – PVC, pena, perlon, kao i različiti plastični materijali. Različiti materijali odgovaraju različitim funkcijama.

Za grubu filtraciju se koristi šljunak, kamenje, pesak, glina, ili krupni delovi PVC-a. Nežnija filtracija zahteva nežniji pesak, penu, perlion, biološku filtraciju, pesak, pamuk ili glinu. Treset, aktivni ugalj, polomljeni oklopi školjki ili krečnjački kamen su efektni materijali za vršenje hemijske funkcije.

Sa izuzetkom poslednje kategorije, filtracijski materijal može biti hemijski neutralan, odnosno ne sme da menja osnovne karakteristike vode (pH, tvrdoću ili gustinu). Svi filtracijski medijumi različite veličine i količine (šljunak, pesak, zemlja, glina) su jednostavniji za rukovanje ukoliko se postave u mrežastu vreću (napravljenu od zavese ili helanki).

Šljunak i debljina peska

Koriste se kao prefiltracioni elemetni kako bi zahvatili veće otpatke, posebno u spoljašnjim filterima. Primetno je da se u poslednje vreme češće koriste veštački materijali za ovu svrhu, ali prilično debeo sloj peska (komadići od 2-3 mm) su i dalje neophodni za slatkovodne filtere koji se postavljaju ispod šljunka.

Vulkansko kamenje

Ovo kamenje, polomljeno na komade različite veličine, ima dvostruku ulogu: mehaničku, za skupljanje čestica, i biološku. Pena i površina kamena, podstiču prisustvo bakterija, kao i dobru cirkulaciju vode.

Školjke i krečnjačko kamenje

Imaju sličnu funkciju, ali oslobađaju umerene količine kalcijum-karbonata u vodu. Zbog toga se koriste za održavanje visokog nivoa tvrdoće u nekim tipovima akvarijuma, poput istočnoafričkog. Moraju biti polomljeni, a zatim dobro oprani, kako bi eliminisali proizvodnju sitnih čestica.

Glina

Glina, u formi kuglica od nekoliko milimetra do jednog centimetra u prečniku, proizvodi dobru potporu za stvaranje bakterija. Retko kada se koristi sama, češće u kombinaciji sa nekim drugim materijalom, da omogući prefiltraciju.

Treset

Treset se postavlja u filter da zakiseli vodu koja prolazi kroz njega, tako da njegova osnovna uloga nije filtracija, iako može da zaustavi određene čestice. Koristi se u slatkim vodama da održi niske pH vrednosti i pomogne u reprodukciji određenih vrsta. Imajte na umu da treset boji vodu u ćilibarski žutu.

Zato ne bi trebalo da za potrebe filtracije koristite treset koji inače ima hortikulturalnu namenu, i sadrži materije koje su opasne za akvarijum. Pogodan treset je dostupan u komercijalnoj prodaji, iako ćete morati da proverite i ustanovite koji je kvalitetan i pogodan za održavanje specifične pH vrednosti.

Aktivni ugalj

Aktivni ugalj se dobija sagorevanjem biljnih materija u posebnim uslovima. Akvaristi smatraju da je ovaj materijal vrlo porozan i praktičan. Vezuje organski obojene čestice, što umnogome pomaže u održavanju čiste vode. Takođe vezuje neke lekove, posebno one obojene.

U ovom slučaju, filter se koristi da eliminiše ostatke lekova, kada je tretman lečenja završen. Još bitnije, aktivni ugalj eliminiše mirise. Njegov glavni nedostatak je što ove karakteristike gubi vrlo brzo. Omogućava stvaranje bakterija, ali ništa više od bilo kog drugog praktičnog filtracionog materijala.

Da rezimiramo, aktivni ugalj je materijal sa veoma specifičnim karakteristikama, i koristi se jedino u slatkim vodama, ne i u morskoj, a pre upotrebe se mora dobro oprati toplom vodom. ;

Perlon

Ovaj veštački materijal zapravo ima formu isprepletanih vlakana. Budite oprezni: nije reč o staklenoj vuni, koja je prilično nepodesna za akvarijume, budući da može da ispusti tanke delove u vodu.
Obično se koristi u kombinaciji sa penom kao materijal za filtraciju, posebno u kutijama-filterima i mokro-suvim filterima.

Pena

Sintetični poliester u vidu pene ima otvore, slične onima koji se mogu naći u dušecima i jastucima. Ovaj materijal je veoma popularan u akvaristici u poslednje vreme i izgleda da ima samo prednosti, ne i nedostatke: svetao je, neutralan, jednostavan za upotrebu, može se seći, i prilično je jeftin. Zatim, obezbeđuje visoko efikasnu podršku za stvaranje bakterija, a takođe je dobar i za mehaničku filtraciju.

Pena koja se uglavnom koristi ima gustinu od 20 kg/m i poroznost je idealna kako za efektnu podršku za razvijanje bakterija, tako i za zadržavanje nepoželjnih čestica. Uopšteno govoreći, iskustvo većine akvarista je pokazalo da debljina od 8 cm, podeljena na dva ili nekoliko jednakih delova jednostavnija za održavanje i dovoljna za filtraciju. U komercijalnoj prodaji se mogu naći ovi filteri, ali se mogu i sami napraviti, i to filteri napravljeni samo od pene – mali unutrašnji ili spoljašnji filteri, kutije-filteri tako i mokro-suvi filteri, su u potpunosti zadovoljavajući.

Različiti plastični materijali

Različiti tipovi plastičnih materijala, poput PVC-a, mogu biti korišćeni za filtraciju ili kao prefiltracioni elementi: sitni delovi cevi od oko 1 cm prečnika, lopte i kocke različitog dizajna itd. Spisak je beskrajan, i ne sadrži samo materijale koji se mogu naći u akvarističkim radnjama, već je reč i o kućnim, recikliranim materijalima.

Kombinovanje materijala za filtraciju

Kada se nekoliko različitih materijala nađe u istom filteru, voda mora sukcesivno da prolazi kroz materijal smanjujući veličinu komada tog materijala. Grublji materijali služe za prefiltraciju, za velike otpatke, dok ostali zadržavaju sitnije čestice. Svi materijali za filtraciju unapređuju razvoj bakterija koje rastvaraju azotne materije, iako počasno mesto u ovoj funkciji imaju pena i loptice gline.

Čišćenje filtracionog materijala

Ovde je reč o postepenom akumuliranju čestica, a brzina zavisi od veličine materijala kroz koji se vrši filtracija, zatim od brzine kojom voda prolazi kroz njih, i naravno, od količine otpadnog materijala koji voda sadrži. Mogu se čistiti toplom vodom sa česme, bez ikakvog deterdženta ili sapuna, dok voda ne bude potpuno čista.

Akvaristi koji imaju nekoliko akvarijuma, operu nekoliko komada pene istovremeno u mašini za sudove, bez ikakvog praška. Nažalost, čišćenje eliminiše veliki deo korisnih bakterija. U tom slučaju će filter vršiti samo mehaničku, bez biološke funkcije.

Kako biste ublažili ovaj problem, možete čistiti samo polovinu materijala za filtraciju: tako da će bakterije nastaviti da žive u neopranom delu, a ta količina će biti dovoljna da očisti vodu i brzo omogući razvijanje na drugoj, očišćenoj polovini. Ukoliko koristite dva filtera, možete samo jedan očistiti.

Ako akvarijum mora da se isprazni, u međuvremenu filtracioni materijal može da se smesti u filter drugog akvarijuma, što će omogućiti dalje skupljanje bakterija i brzo se može ponovo koristiti. Jako je bitno da ne sprečite odvijanje azotnog ciklusa u biološkoj filtraciji, jer može dovesti do rasta toksičnih jednjenja.

Pravljenje filtera od pene u hitnim slučajevima

Rasprskivač na elekričnoj pumpi je prikačen za cev – PVC ili polutvrdu plastiku, poput baštenske cevi –sa sitnim otvorima sa strane. Ovo se ubacuje u deo sa penom, sa centrom koji je već isečen nožem. Voda prolazi kroz penu, pre nego što prođe kroz prorez i vrati se u akvarijum.

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Pet šop

^ Vrh strane