Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Razumeti reptile i vodozemce

Reptili

Reptili su zaista raznoliki, tako da sintagma „razumeti reptile“ nije samo pretenciozna, već je i nemoguća. Uostalom, razlikujemo zmije, crvolike guštere i guštere (koji zajedno čine jednu grupu) s jedne strane, i morske kornjače (Celonia), krokodile i tuatare (Rhynchocephalia) s druge strane. S obzirom da je u pitanju više od 6500 hiljada veoma različitih vrsta, mnogi herpetolozi se ne slažu da su svi spadaju u reptile.

Nailazimo na najviše razlika u životnim stilovima kada su u pitanju zmije, crvoliki gušteri i gušteri. U ovoj grupi (Squamata) imamo nekoliko vodenih vrsta, dosta kopnenih, malo onih koji žive u rupama i neke koje žive u ili na drveću. U okviru ovih podgrupa, imamo i helioterme (poštovaoce sunca), one koji riju jazbine, i one koji obitavaju u krošnjama drveća. Kornjače se tradicionalno dele na tri grupe: vodene, poluvodene i kopnene. Krokodili su poluvodeni, a tuatare (samo dve vrste) su retki kopneni stanovnici ostrva blizu obale Novog Zelanda.

Ako nastavimo sa podelama u grupe i podgrupe, doći ćemo do zaključka da samo neki od reptila žive na severu, u subarktičkoj klimatskoj zoni, mnogo više reptila se adaptiralo umerenoj klimi, a najveći broj živi u tropskim klimatskim uslovima. Zatim, postaje neophodno razdvojiti suvozemce od onih vrsta koje koje borave na obalama reka i jezera, kao i od onih koji preferiraju prostrane pašnjake.

Mnoge od poznatijih zmija, neki gušteri i neke vrste kornjača spadaju u najpopularnije ljubimce među reptilima. Najčešći oblici reptila nisu izbirljivi kada je mesto prebivališta u pitanju, pa se čini da nisu tako zahtevni kao vodozemci. Mnoge vrste žive preko dvadeset godina kao kućni ljubimci ili u nekom drugom vidu zarobljeništva.

Vodozemci

Uprkos tome što se često stavljaju u isti koš (kao, na primer, sintagma „reptili i vodozemci“) vodozemci nisu ni izbliza srodni reptilima. Neophodno je bilo da se uspostavi režim zaštite koji će propisati drugačiji način za održavanje vodozemaca od onoga koji je predviđen za većinu reptila.

Postoje tri grupe vodozemaca: bezrepi (žabe, žabe krastače, gatalinke), repati (salamanderi, uključujući mrmoljke) i beznogi (cecilije), koji zajedno broje više od 4000 vrsta. U svim grupama postoje vrste koje su isključivo vodene, mnoge koje su sezonski vodene (vodene površine su često pogodne za rasplod), neke su kopnene i žive na vlažnim mestima, a mali broj živi u pustinjama (mada to i dalje zavisi od vlažnosti tla, koliko ono pogoduje održanju života). Među žabama i salamanderima ima vrsta koje žive na drveću, većina živi na kopnu, neke žive u vodi, a mali broj kopa jazbine u kojima živi. Cecilije (vrste bez udova) se dele na vodene i kopnene.

Napomena: S obzirom da su vodozemci čak manje tolerantni od reptila kada je u pitanju nošenje i maženje, mogli bi biti okarakterisani kao „gledaj, ne diraj“ ljubimci. Ukoliko je neophodno da se vodozemac uzme u ruke, imperativ je da vrlo detaljno operete ruke pre nego što to uradite.

Današnje kreme za ruke, medikamenti, ili insekticidi mogu uzrokovati skoro trenutnu smrt kod Vašeg ljubimca. Mnogi uspešni vlasnici i odgajivači vodozemaca nose sterilne, nepropustive plastične rukavice kada je neophodno nositi ova stvorenja. S obzirom da vodozemci proizvode toksine putem kože ili parotidnih žlezda (nalaze se na ramenima), operite ruke nakon nošenja vodozemca.

Potrebe za hidratacijom

S obzirom da vodozemci apsorbuju najveći deo potreba za hidratacijom kroz svoju propustljivu kožu, neophodno je da se čuvaju na čistom i vlažnom mestu. Čistoća je posebno bitna, i neophodno je obezbediti onoliko vode koliko koža može da apsorbuje, ne bi li se zaštitila od nečistoća.

Zavisno od toga koja se vrsta vodozemca kako održava, dovoljno je malo vlažne mahovine, šumske zemlje, pa čak i vlažnog pesaka, da bi vodozemci imali donekle prirodan ambijent za život. Neki hobisti pojednostavljaju stvari, pružajući im samo jedan ili dva vlažna sloja neizbeljenog (hemijski netretiranog) peškira ili ubrusa kao supstrat i plitku posudu sa vodom u koju vodozemac može da se potopi po želji. Ovo je dovoljno za sve vrste osim za one koje žive u jazbinama, kojima bi trebalo obezbediti čist, vlažan materijal gde mogu da kopaju.

Staništa

Nakon izbora pravilnog tla, terarijum bi trebalo opremiti tako da podseća na prirodan ambijent u kome vodozemci žive. Gatalinkama bi trebalo obezbediti grančice pogodnog prečnika po kojima bi mogle da se penju. Kopnenim vrstama ne bi bilo loše obezbediti mesta za sakrivanje (kamene pećinice ili čak plastične kutijice za skrivanje mogu biti dovoljne). Obično postavljamo u terarijum žive biljke kao što je fikus (Epipremnum aureum). Žive biljke omogućavaju ne samo dodatne vizuelne barijere, već njihova isparenja pomažu u održavanju vlažnosti u terarijumu.

Vodene vrste kao što su podvodne žabe i aksolotli moraju biti čuvani, kao ribe, u potpuno vodenim uslovima. Ventilacija i filtracija (ali ne sa prejakom strujom) su korisne za vodene vodozemce.

Životna istorija

Od nekoliko hiljada različitih vrsta reptila i vodozemaca, samo se šačica čuva i odgaja van prirodnog okruženja, ali mi i dalje znamo jedino osnovne činjenice životne istorije mnogih od njih.

Naravno, životne istorije nekih naročito čestih tipova (kukuruzne zmije, kraljevske zmije, leopard gekoni, bradati zmajevi i rogate žabe) su prilično razotkrivene, ali ne postoji vrsta, bila ona česta ili retka, o kojoj se ne može postaviti još pitanja, na koja je nemoguće dati odgovor. Dakle, umesto pokušaja da se govori o neadekvatnoj istoriji reptila od najranijih početaka, bolje je opsežno pisati o posebnim vrstama ono što sigurno znamo i što može da nam bude od koristi.

Kako da nosite svog ljubimca reptila i vodozemca

Reptili, kao vrsta, ne vole da se fizički ograničavaju, i mnogi od njih ne tolerišu fizičko ograničenje, uključujući i opušteno nošenje. Ipak, u divljini, biti fizički ograničen znači biti inferioran, povređen ili čak pojeden. Zapamtite, mali reptili ne vole da budu ograničeni!

Većina reptila bi mogla da se okarakteriše kao „ljubimci eksponati“ pre nego „interaktivni ljubimci“. S druge strane, najveći broj reptila više voli da živi u svom zatočeništvu u terarijumu, nego da se prenosi i mazi. U nekim slučajevima, kada je nervozan reptil fizički ograničen, može postati prilično uznemiren, što može dovesti do prekidanja rutine u ishrani ili poremećaja nekih drugih dnevnih aktivnosti.

Reptili ne vole kada im se prilazi odozgo. Takvu vrstu približavanja, reptili verovatno izjednačavaju sa napadom ptice predatora, ili Vašu ruku vide kao kandžu ljutog risa ili lisice. Kada treba da priđete reptilu, ukoliko priđete sa strane i uhvatite ljubimca nežno ili čvrsto, verovatno će se znatno manje buniti.

Zapamtite, takođe, da mnogo reptila (posebno zmije) love njuhom. Ako Vam ruke mirišu na miša, crve ili žabe, to može probuditi želju za ujedanjem, pa čak i najpitomiji reptili mogu ujesti.

Operite i isperite svoje ruke pažljivo ili koristite sterilne rukavice od lateksa kada želite da nosite vodozemca. Mrmoljci, aksolotli i podvodne žabe bi trebalo prenositi u maloj akvarijumskoj mreži za ribice. Kada je životinja u mreži, prekrijte slobodnom rukom vrh kako bi se predupredio potencijalan beg.

Zbog sigurnosti Vašeg ljubimca, kada nosite bilo kog reptila, važno je da su Vam ruke čiste bez tragova bilo kakvih insekticida, lekova ili losiona. Mnogi od navedenih mogu biti opasni za Vašeg reptila, a neki mogu imati i fatalan ishod.

Kavez
Da biste izabrali gde i kako ćete na odgovarajući način zatvoriti svog ljubimca, neophodno je da razumete prirodnu istoriju date vrste.

Ograda

Svim reptilima bi trebalo obezbediti dovoljno prostran kavez iz koga ni na koj način neće moći da pobegnu. Peščane boe (generalno, zmije sa suvih podneblja) i pustinjski bradati zmajevi ne bi trebalo da se drže u vlažnom, zatvorenom terarijumu sa velikom posudom vode. Kao što ne bi trebalo ni kukuruzne zmije, vrste s vlažnih jugoistočnih šumovitih i agrokulturnih zemalja, da se drže u „pustinjskom“ terarijumu.

Vreme da naučite šta je neophodno je vreme pre nabavljanja reptila, a ne nakon ishitrene kupovine. Nije bitno koliko česti i jeftini ljubimci mogu biti, morate znati da oni zahtevaju najbolje moguće uslove koje možete da im pružite.

Činjenica je da su neke ograde za ljubimce skuplje od samih ljubimaca, što je posebno očigledno ukoliko odlučite da imate anole ili zmije podvezice. Reptili mogu biti zaista jeftini, ali nekad njihova oprema može biti trostruko skuplja.

Reptili i vodozemci instinktivno lako pronalaze najnezaštićenije delove kaveza, i mogu pobeći kroz naizgled nemoguće otvore. Zatvorite sve veoma pažljivo. Plastični ili metalni katanci za akvarijume različitih veličina se mogu naći u pet šopovima.

Kao što smo već pominjali, budući vlasnik mora da ima na umu individualne razlike potencijalnih ljubimaca. Izaberite svog ljubimca mudro, razmišljajući o vremenu koje ćete utrošiti na njegovu negu, o slobodnom prostoru u svom stanu koje ćete mu obezbediti, i ukoliko je Vaše vreme ograničeno, obezbedite uslove koje Vam je Majka Priroda omogućila.

Uvek je lakše i brže raditi u okviru parametara koji je priroda obezbedila, nego pokušati da ih veštački zamenite (mada je i to ostvarljivo).

Pored toga što kavez mora biti onemogućen za beg, on mora biti i dovoljne veličine, mora imati izvore toplote (ukoliko je neophodno), kao i osvetljenje. Neke države (npr. Florida) imaju vodiče koje ukazuju na tip i veličinu kaveza neophodnu za veliki broj vrsta reptila i vodozemaca.

Danas, veliki niz komercijalnih kaveza za reptile je dostupan hobistima. Ne morate više pretvarati akvarijum u terarijum, mada nema ničeg lošeg ukoliko odlučite da to uradite.

Ukoliko im obezbedite čistoću i adekvatnu ventilaciju, oprema za kavez može biti kitnjasta, spartanska ili negde između ta dva ekstrema.

Plastična kutija od čizama, džempera ili ćebadi se često koriste umesto kaveza i mnogi su dostupni u gotovo svim prodavnicama mešovite robe. Budite sigurni samo da poklopac odgovara i da je bezbedno zatvoren, ili ga možete dodatno pričvrstiti nekom jačom samolepljivom trakom.

Plastičan kavez

Ukoliko koristite plastičan kavez, rupe za protok vazduha (ventilacija) moraju biti probušene (ili otopljene) sa strane da bi obezbedile adekvatan transfer vazduha i da bi se predupredilo zadržavanje vlage. Trebalo bi da obezbedite ventilaciju sa najmanje dve strane i, ukoliko je moguće, sa sve četiri strane. Ukoliko je suvozemna vrsta u pitanju, ne propustite da ventilirate i vrh kaveza.

Kavezi koji sadrže jedan ili više plastičnih boksova su dostupni, mnogi sa ugrađenim toplotnim trakama. Reklamiraju se u mnogim časopisima o reptilima i dostupni su u mnogim radnjama gde se prodaju reptili. Imajte na umu da su mnogi od ovih proizvoda zastrašujuće skupi.

Nameštaj u kavezu

Sigurnost

Da bi zatvoreni reptili napredovali neophodan im je osećaj sigurnosti. Ta sigurnost može biti obezbeđena dodavanjem grančica, kamenja ili drugih vizuelnih barijera, a možete omogućiti svojim ljubimcima mesta za skrivanje, ili druge sterilisane ornamentacije za kaveze, ispod ili iza koje životinja može da se povuče kada poželi. Žive biljke mogu biti korišćenje za povećanje vlažnosti, ili ukoliko povećana vlažnost nije poželjna, plastične loze mogu biti korišćene kao bezbedna ornamentacija.

Dekoracije kaveza i vizuelne barijere mogu biti jednostavne, kao, na primer, okrenuta jednokratna kartonska kutija (u službi kutije za skrivanje) sa rupom na jednoj strani, ili kao kompleks kamenčića nasuprot zadnjem delu terarijuma. Tekstura činije za vodu u kombinaciji sa kutijom za skrivanje mogu biti pogodne.

Skrovište

Nameštaj u kavezu ne bi trebalo da je previše lagan, da ne bi došlo do povređivanja životinje, ukoliko bi se nešto obrnulo ili pomerilo, ili, ukoliko je pretežak, neophodno je da bude brižljivo odabran kako bi se izbegla mogućnost da životinja povredi samu sebe. Izgleda da je zmijama najudobnije ako je skrovište premalo da bi njihova namotana tela mogla da pritiskaju kutiju sa obe strane i s vrha.

Nije bitno da li je reč o kutiji koja je smanjena za tu namenu, ili o komercijalnim oblikovanim plastičnim kavezima. Šuplje grančice (ne kedar ili neke druge aromatične vrste drveća) i skeleti nekih vrsta kaktusa su, takođe, dostupni zbog komercijalnosti.

Nežno zakrivljene ploče plute i jako zakrivljene cevi plute su u komercijalnoj upotrebi, lagana su alternativa za šuplje grančice i lako se čiste i sterilišu za duže korišćenje.

Napomena: Odredite pravilan položaj skrovišta, bilo da su u pitanju plute, kutije ili pećinice.

Kamenje

Kamenje je po definiciji teško (osim plovućca, koji je isuviše šupljikav da bi bio zadovoljavajuć) i, ukoliko se slučajno okrene ili pomeri, može povrediti ili ubiti Vašeg ljubimca. Morate držati kamenje na mestu sa akvarijumskom zaptivnom masom (od lateksa). Ukoliko se ravno kamenje koristi kao skrovište na dnu kaveza, komadi kamenja ili malo kamenje mogu biti korišćeni kao cement, da bi delovalo preventivno na rušenje velikog kamenja koje bi moglo povrediti Vašeg ljubimca.

Podloga

Podloga za dno kaveza bi trebalo da može da se jednostavno čisti i lako menja. Podloge napravljene od tankog sloja nearomatičnog pokrivača za zagrtanje biljaka (čempres ili jasika su idealni; kedar ili jako aromatična borovina, koji sadrže fenole opasne za Vašu životinju, se ne preporučuju), ili suvo lišće, su odličan izbor. Nekoliko slojeva papirnih ubrusa ili novina su podjednako dobri za mnoge vrste. Gladak pesak ili ilovača mogu biti idealni za neke vrste, ali neodgovarajući za druge.

Čistoća

Kavezi (uključujući podloge i nameštaj) moraju biti regularno ćišćeni i sterilisani. Postoje odlični proizvodi za čišćenje koji su dostupni u većini pet šopova, i nisu, što je najvažnije, toksični za reptile i vodozemce. Nakon sterilizacije, kavez morate pažljivo i detaljno isprati. Nemojte čistiti kavez ni sa jednim rastvorom koji sadrži ulje borovine ili neke druge aromatične dodatke - kontakt sa njima ili udisanje pare koja ih sadrži, čak i nakon detaljnog ispiranja kaveza, može biti toksičan za zmije.

Osvetljenje i grejanje

Mogućnost termoregulacije je bitna za zatvorene životinje. S obzirom da su u pitanju hladnokrvna stvorenja, ona u potpunosti zavise od svojih vlasnika koji bi trebalo da im obezbede kavez sa mogućnošću da ostvare svoju optimalnu telesnu temperaturu. Grejanje kaveza može biti ostvareno sa grejačima ispod kaveza i sa grejućim trakama, ili sa vrućim kamenjem (ali, s obzirom da postoji moćućnost kasnijeg zapaljenja, obično se ne preporučuje), ili sa osvetljenjem iznad kaveza.

Omogućite promene temperature, osim u hibernaciji, kada temperatura u terarijumu mora da bude konstantno sveža. Normalna noćna temperatura može biti hladnija za nekoliko stepeni od normalne dnevne temperature. Ako je u pitanju mali rezervoar, postavićemo kutiju za skrivanje na hladan deo rezervoara; ukoliko je reč o prilično velikom rezervoaru, kutiju za skrivanje ćemo postaviti na oba kraja.

Osvetljenje punog spektra ili prirodna sunčeva svetlost

Četiri bitne komponente za ishranu Vašeg ljubimca su: kalcijum, fosfor, vitamin D3 (može biti u formi betakarotina) i ultraljubičasti zraci UV-A i UV-B.

- UV-A sadrže normalne dijagrame za gmizavce, dok UV-B izgleda pomaže gušterima da sintetišu vitamin D3. Kada vitamin D3 nije prisutan u optimalnim količinama, može doći do prevelike potrošnje kalcijuma, čak i kada ga ima više nego dovoljno.
- Odnos fosfora i kalcijuma je takođe bitan. Fosfor treba davati najmanje dva puta više nego kalcijum.
- Uprkos tome što je prirodna sunčeva svetlost najbolji izvor UV-A i UV-B neke od boljih sijalica punog spektra mogu proizvesti dovoljno UV-A i UV-B i pomognu u zdravom životu Vašeg ljubimca. Ove sijalice su skupe, ali zaista korisne i isplative.
- Kako bi gmizavci najbolje iskoristili prirodnu sunčevu svetlost, mogu se premestiti u drveni i žičani kavez i ostaviti na simsu otvorenog prozora (prozorsko i staklo na kavezu filtriraju korisne UV zrake i dopuštaju potencijalno smrtonosno podizanje toplote), ili kada i ako je moguće, možete izaći napolje sa kavezom od drvene i žičane konstrukcije.
- Kalcijum i vitamin D3 se takođe mogu koristiti kao dodaci u ishrani Vašeg gmizavca.

Čini se da su aditivi i svetlo punog spektra korisniji kod diuralnih biljojeda i vrsta koje jedu insekte nego kod noćnih vrsta ili onih koji jedu cele toplokrvne organizme.

Tehnike davanja hrane i vode

Nije dovoljno da jednostavno nahranite svog reptila ili vodozemca – morate ga nahraniti pravilno. Hrana mora da bude namenjena reptilima i vodozemcima i mora sadržati neophodne hranljive materije, uključujući vitamin D3 i kalcijum. Ako hranite vrstu koja se prirodno hrani insektima, nije dovoljno da insekti budu živi prilikom hranjenja – moraju biti živi i zdravi.

Voda, kao i hrana, mora biti smeštena na mestu gde će Vaš reptil ili vodozemac lako da je zapazi i pravilno koristi. Takođe, hrana i voda moraju biti na mestu gde neće postojati mogućnost da Vaš ljubimac proguta deo podloge ili neku drugu materiju prilikom jela ili ispijanja vode.

Privikavanje ljubimca na hranu koju ne bi prirodno jeo, ili korišćenje režima ishrane baziranog na samo jednoj namirnici, ne može biti dugoročno rešenje za ishranu Vaše životinje. Pažljivo i detaljno proučite potrebe u ishrani Vašeg ljubimca.

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Pet šop

^ Vrh strane