Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Askolotl - salamander

Opis

Aksolotl je je jedna od najspektakularnijih vrsta salamandera koji se mogu naći na američkom pet tržištu. Zbog svog porekla ovaj salamander je često (što je vrlo odgovarajuće) poznat i kao meksički aksolotl.

Ovo je impresivan salamander, jake građe, istaknutih kostalnih kanala crvenkastih ili crnih spoljašnjih škrga, i dobro oblikovanih očiju, mada bez kapaka. Noge su takođe vrlo dobro razvijene koje koriste za hodanje po dnu akvarijuma. Kada salamander pliva, noge se obično nalaze pored tela.

Originalna boja je maslinasto smeđa ili maslinasto siva, sa tamnim očima, aksolotli su danas dostupni u nekoliko „dizajniranih“ boja. Među njima su albino (beli primerci sa roze očima), šareni (različito prošarani sa belom i maslinastom i tamnih očiju), leucistični (potpuno beli, tamnih očiju), crni (ime ih totalno opisuje), i prelepi zlatni (sa rozim ili tamnim očima).

Aksolotl je neotenična vrsta salamandera. Ovo znači da dostiže svoju seksualnu zrelost u stadijumu larve, i da normalno zadržavaju karakteristike larve tokom života. Retko, aksolotl može da se spontano preobrazi (i dostigne stadijum kopnene zrele jedinke – da zameni škrge i rep, razvije mnogo kompleksiju kožu i jače noge), i uz dodatak nekih hormona – jod ne pomaže – može podstaknuti metamorfozu. Kopneni aksolotli su često znatno manje robusni od vodenih larvi i često se dešava da uginu nakon nekoliko meseci života na kopnu.

Veličina i životni vek

Mladunci su obično veliki kao veći zarez (,) mada vrlo proždrljivo jedu i rastu prilično brzo. Odrasli primerci dostižu punu veličinu od 17.8-22.5 cm i vrlo su robusnog izgleda. Ukoliko je nega propisna, život od deset do više od dvadeset godina neće biti redak slučaj.

Staništa

Prethodna staništa aksolotla uključuju nekoliko hladnovodnih jezera lociranih na jugu Meksiko Sitija. Međutim, zbog obimnih narušavanja staništa, znatno je smanja populacija aksolotla. Sadašnji status ovog stvorenja je nepoznat, ali izgleda kao da je danas dosta veći broj primeraka u zarobljeništvu, nego svojevremeno divljih jedinki u Meksiku.

Nega u zarobljeništvu

U normalnim uslovima, ovo je potpuno vodeni salamander koji nikada ne dostiže svoj zreli stadijum života. Karakterističan je po svojoj glatkoj koži, očiju bez kapaka, velikog repnog peraja, i istaknutih žbunastih škrga na svakoj strani glave.

Askolotl se najbolje razvija u hladnijoj vodi (13-22°C). Prekomerno topla voda može izazvati probleme koji utiču na salamanderovo plutanje i mogu takođe izazvati proliferaciju bolesti kože (kao što su gljivice).

Kada se drže zajedno, aksolotli mogu biti blago koegzistentnii, što je često povezano sa salamanderima. Veći aksolotli će rado jesti svoje manje rođake, a jedinke u mrestu će pojesti jaja koja su same postavile, a gladni aksolotli mogu ujesti noge, škrge ili rep ostalih stanovnika akvarijuma. Ovo je naročito tačno u slučaju intenzivnog hranjenja koje gotovo neizostavno prati unos sirove hrane u akvarijum aksolotla. U ovim prilikama ovi salamanderi postaju tako fokusirani na hranjenje (iseckane kišne gliste, crni crvi, i slično izazivaju ove frenezije) da će doslovce zagristi bilo šta što im se nađe na putu. Ovo ponašanje je prisutno u svim starosnim dobima. Iako se izgubljeni udovi poput nogu, vrha repa ili stabljike škrga regenerišu, ipak je bolje da do povrede nikako ne dođe. Vizuelne barijere će doprineti smanjenju agresivnosti.

Što se hrane tiče, prihvatljive namirnice za salamandere variraju u zavisnosti od starosti i veličine aksolotla. Mladunci preferiraju sirovu hranu poput seckanih glista, škampa ili dafnie. Mladunci retko prihvataju prethodno obrađenu hranu. Iako aksolotli svih veličina traže svež životinjski protein, kako salamanderi rastu, postaju skloniji avanturizmu tako da će prihvatiti i hranu za pastrmke, somove i slično. Kada se jednom naviknu na pripremljenu hranu, aksolotli će naučiti da plivaju do površine i jedu plutajuću hranu. Upotreba plutajuće hrane dozvoljava lako odstranjivanje hrane koja nije pojedena u odgovarajućem vremenskom periodu. Veličina hrane se određuje shodno veličini aksolotla kojima je namenjena.

Askolotl se vrlo lako prilagođava akvarijumskim uslovima. Voda u akvarijumu bi trebalo da bude čista (što znači da bi trebalo da je bez amonijaka), hladna (hladna voda sadrži više rastvorenog kiseonika), i dobro filtrirana. Preporučuje se voda sa pH vrednošću od 7,2. Hlor i hloramin bi trebalo da se odstrane pre nego što se salamander smesti u rezervoar. Bilo da su u pitanju mladunci ili odrasli (dužine do 23 cm) salamanderima treba obezbediti dovoljno prostora. Iako se tuce ili više mladunaca može držati u akvarijumu zapremine 19,9 litara, jedan jedini odrasli primerak će zahtevati akvarijum od 37.8 litara zapremine ili veći. Nekoliko odraslih primeraka bi trebalo da imaju zapreminu vode ne manju od 189 litara.

Ukoliko u akvarijum stavljate podlogu, trebalo bi da je sastavljena od kamenčića dovoljno velikih da ih Vaši aksolotli ne mogu progutati. Imajte u vidu da se hrana i razni ostaci mogu brzo smestiti između većih kamenčića što će otežati održavanje čistoće vode. Rezervoar sa svega nekoliko glatkih kamenova ili čak i golim dnom će biti znatno lakši za održavanje. Dodavanje biljaka u akvarijum je u redu, ali će zahtevati jače osvetljenje, da bilke ne bi brzo uvenule. Biljke bez korena su za ovu svrhu idealne. Svaki dodatni ukras u akvarijumu bi trebalo da bude glatkih ivica i bez oštrih delova da bi se izbeglo slučajno povređivanje aksolotla. Aksolotlima nije potrebno mesto za skrivanje.

Razmnožavanje

Askolotl je jedna od najlakših vrsta salamandera za održavanje i razmnožavanje. Pored fizičkog stanja samih salamandera, uspešnost će direktno zavisiti i od temperature i kvaliteta vode.

Ženke aksolotla su robusnije građe od mužjaka, imaju širu glavu i kraću njušku. Kada su reproduktivno aktivni, mužjaci imaju uočljivo nadutu kloaku. Čini se da su aksolotli jače stimulisani za parenje u periodima kraće dnevne svetlosti i hladnijim zimskim danima. Šanse za uspešno parenje će biti uvećane ukoliko smanjite nivo vode za oko 50 procenata na nedelju ili dve, a potom ponovo dopunite rezervoar svežom dehlorisanom vodom, koja je blago hladnija nego voda u rezervoaru. Kada je spremna za parenje, ženka gura mužjaka svojom njuškom (najverovatnije u znak odgovora na emitovane feromone). Mužjaci polažu spermatofore na dno rezervoara. Ženka će ove kapsule sa spermom pokupiti svojom kloakom.

Jaja su zatim položena na biljke, dekoraciju u akvarijumu, ili po stranama i dnu akvarijuma. Nakon izlegnuća bi trebalo jaja ili odrasle primerke ukloniti iz akvarijuma, s obzirom da postoji šansa da jaja budu pojedena. Jaja je najbolje održavati u vodi temperature do 15.5°C i trebalo bi pažljivo obaviti aeraciju vode. Izleganje se dešava u roku od dvanaest do dvadeset i četiri dana. Novoizlegli će obično jesti mlade sirove škampe (oprane u svežoj vodi) ili fino usitnjene gliste dan nakon izlegnuća. Plutajuće biljke bez korena u akvarijumu će poslužiti kao vizuelne barijere koje će sprečiti agresiju i kanibalizam.

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Ostale vesti o životinjama

Najnovije
Preporučujemo

Pet šop

^ Vrh strane