Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Zeleni arborealni piton i smaragdna arborealna boa - zmija

Zeleni arborealni piton, Morelia viridis, i smaragdna arborealna boa, Corallus caninus, su vrste koje se često čuvaju kao ljubimci, i obe spadaju u porodicu Boidae. Neverovatno su slične i obe su pretežno zelene.

Prirodna staništa zelenog arborealnog pitona su od australijskog Kejp Jork poluostrva severno do Nove Gvineje i okolnih ostrva. Mogu dostići dužinu od 160-180 cm i pitoni mogu imati plave, bele ili žute mrlje, zavisno od naseljenosti, mada su mrlje varijabilne. Zeleni arborealni piton može biti uglavnom ili potpuno žut, a neke ženke mogu postati blave u toku graviditeta. Uprkos varijantama koje se mogu videti kod obe vrste, nijedna podvrsta nije dosad opisana.

Smaragdna arborealna boa iz severnih delova svojih prirodnih staništa iz Gijane i Surinama mogu biti 160-180 cm dugačke i imati isprekidanu belu liniju i nepravilne bele mrlje na donjem delu leđa. Smaragdna arborelana boa iz Amazona je duža (180-220 cm) i ima pravilnu belu liniju, nepravilne bele mrlje, i žute ventralne podeoke. Smaragdna arborealna boa iz Amazona ima sitne, manje detaljne, i brojnije skale na glavi. Takođe, ove zmije poreklom iz Amazona se ređe mogu naći kod kolekcionara u zarobljeništvu.

I zeleni arborealni piton i smaragdna zelena boa prolaze kroz ontogenetičku promenu boje. Smaragdna arborealna boja se obično rađa crvena i postaje zelena; međutim, neke se rađaju i zelene. Zeleni arborealni piton se rađa žut ili crven. Često će crvena novorođenčad postati žuta, a zatim zelena.

NEGA U ZAROBLJENIŠTVU

Kavez
Arborealna (stanovnici drveća) staništa ovih zmija čine njihove uslove malo specijalizovanim. Biće im potreban kavez koji je viši od njihove širine. Kavezi treba da budu osigurani čvrstim poklopcima. Trebalo bi da su najmanje dve strane napravljene od mreže da bi se održavao svež vazduh; aborealne zmije su osteljive na ustajao vazduh. Unutrašnjost bi trebalo da bude jednostavnog dizajna kako bi se olakšalo čišćenje.

Podloga
Odovarajuća podloga uključuje novine, pekarski papir, veštački treset, jasiku, koru orhideje, i čepres za zagrtanje biljaka. Novine i pekarski papir su jeftini, laki za održavaje, i ne postoji opasnost da ih zmija neće svariti ukoliko proguta. Kora orhideje i čempres dobro zadržavaju vlažnost i pomažu da vlažnost ostane visoka, sprečava rast plesni i gljivica, i izgledaju lepo, međutim, ukoliko se koriste ove podloge, zmiju ćete hraniti u posebnim kontejnerima, s obzirom da neće moći da ih svari ovu vrstu materijala.

Uređenje i „nameštaj“
Kavez bi trebalo da bude snabdeven sa nekoliko horizontalnih grančica različite širine i postavljenih na nekoliko visina. Isečeni delovi PVC cevi mogu biti dobra zamena za grančice, a lako se održavaju.

Temperatura
Odgovarajuće temperature za ove zmije bi trebalo da su nešto niže nego za druge neotropske boide (ostale članove porodice Boidae). Dnevne teperature bi trebalo da su u rasponu od 24-28°C sa delom za sunčanje od 30°C, dok bi noćne temperature trebalo sniziti na 22-24°C. Trebalo bi obezbediti lampe koje će poslužiti kao grejuća tela (iznad terarijuma) ili emitore toplote, ali ne sa donje strane.

Voda i vlažnost
Neotropske zmije zahtevaju visoku vlažnost (80-90%) za pravilno presvlačenje i respiratorne funkcije. Velika posuda sa vodom, zamagljivanje, i ovlaživač mogu pomoći da se održi vlažnost u odgovarajućem rasponu.

Ishrana
Ove zmije imaju veoma spor metabolizam. Trebalo bi ih hraniti jednim obrokom odgovarajuće veličine na nedeljnom nivou, osim ukoliko medicinske okolnosti ne nalažu drugačije. Nekim odraslim primercima će hrana biti potrebna samo jednom mesečno. Obrok odgovarajuće veličine će napraviti gromuljicu u zmiji koja će tu ostati najmanje 24 časova. Prenajedanje može izazvati gojaznost i često zatvor. U divljini, ishrana zelenih arborealnih pitona podrazumeva hranjenje reptilima i sisarima – mladi uglavnom jedu reptile, a odrasli sisare. Ove zmije ne jedu puno ptica, kao što se obično misli. U zarobljeništvu, ove zmije se hrane domaćim miševima i pacovima. Preporučuje se smrznuta hrana s obzirom da živi pacovi mogu da povrede zmiju. Smrznuta hrana bi trebalo da se iskoristi 6 meseci nakon zamrzavanja.

Razmnožavanje
Zeleni arborealni pitoni se pare i polažu jaja tokom godine. Međutim, najviše snošaja kod obe vrste se dešava od novembra do januara na severnoj hemisferi. Dnevne temperature od 24°C i pad noćenih na 17°C će stimulisati snošaj. Ovulacija se može prepoznati po izraslini na sredini tela u roku od 8 – 24 sati. Nakon ovulacije, ženke prolaze kroz postovulatorno presvlačenje koje traje 20 do 30 dana. Zeleni arborealni pitoni polažu jaja oko 20-24 dana posle postovulatornog presvlačenja. Mladunci će se izleći nakon 40-50 dana ukoliko se inkubiraju na temperaturi od 31°C uz 100 % vlažnosti (međutim, jaja bi trebalo da ostanu relativno suva). Mali, uzdignut kontejner sa mahovinom predstavlja idealno mesto na kome će zeleni arborealni pitoni postaviti jaja.

Gravidne ženke smaragdne arborealne boe će se intenzivno sunčati na temperaturi od 30-32°C, rađajući mlade oko 100-110 dana nakon ovulacije, a postoji mogućnost da će proći kroz više od jednog ciklusa presvlačenja nakon ovulacije.

Najčešće bolesti
Zeleni arborealni pitoni i smaragdne arborealne boe mogu lako da se uznemire, što ih čini podložnim različitim bolestima.

Respiratorne bolesti
Vrlo niske temperature i vlažnost ih mogu učiniti podložnim respiratornim infekcijama. Klinički simptomi uključuju: škripanje, otežano disanje, prekomernu sluz u ustima, i curenje sekreta iz nosa. Pored određivanja osetljivosti na bakterijske i gljivične kulture (dovodi do tretmana sa pravilnim antimikrobima), trebalo bi da načinite i odgovajuće promene u održavanju. Hlamidija je do skoro zabeležena kao početak respiratornih infekcija kod smaragdnih arborealnih boa.

Digestivne bolesti
Gastrointestinalni problemi kao što je anoreksija, dijareja, zatvor i regurgitacija su česte kod ovih zmija, i to posebno kod uvezenih vrsta. Uvezene zmije mogu biti stresirane, mogu biti nosioci velike količine parazita, i da budu anoreksične zbog njih. Smaragdne arborealne boe su prilično podložne kriptosporidiozi koja se manifestuje kao hronična regrugacija. Zatvor može biti posledica dehidracije s obzirom da zmije apsorbuju više vode da ostanu hidrirane a fekalije se suše i teže prolaze. Zatvor takođe može biti posledica prejedanja kao što je ranije pomenuto. Stres može nepatogenu protozou da učini patogenom.

Neurološki problemi
Bolest celog tela je virusno oboljenje uzrokovano onim što se trenutno smatra za retrovirus koji napada boide. Virus uzrokuje neurološku bolest, regrugaciju, i može izazvati sekundarnu pneumoniju. U ovom trenutku ne postoji serološki test. Trenutna terapija predlaže biopsiju jednjaka, jetre, bubrega, pankreasa kao najbolju antemortem (pre smrti) dijagnozu. Kompletna krvna slika bi takođe trebalo da se uradi. Inficirane zmije se ne mogu izlečiti, pa se preporučuje eutanazija.

Kožna oboljenja
Problem sa presvlačenjem je čest problem kod zmija. Primarno je uzrokovan niskom vlažnošću, mada može biti posledica i infestacijom gnjida, lošom ishranom, kao i nepravilnim nošenjem u toku ciklusa presvlačenja. Zmije sa ovim poremećajem bi trebalo potopiti u mlaku vodu na oko 30 minuta, a zatim ih istrljati nežno peškirom da bi se odstranili komadići kože. Očne kapke koji su ostali, treba pažljivo odstraniti, ali se preporučuje da to uradi neko iskusan, što će sprečiti povredu rožnjače.

Kancer
Neoplazija se zapaža kod svih reptila, i limfomi i limfosarkomi su zabeleženi kod zelenih arborealnih pitona.

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Pet šop

^ Vrh strane