Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Bretanjski riđi gonič (Fauve de Bretagne - Griffon, Basset)

Njegovi preci, bretanjski "Grands Fauves", nekada su sačinjavali velike slavne čopore. Po mišljenju mnogih kinologa, bretanjski riđi grifon je brike verzija rase grand fauve.

Bretanjski riđi gonič je hrabar, izdržljiv i inteligentan. Ovaj bivši veliki lovac na vuka, istančanog njuha, danas se koristi za gonjenje lisice i divljeg vepra po bilo kakvom terenu. Baset je od svojih predaka nasledio vrline lovca koji odoleva trnovitoj vegetaciji bretanjske ravnice i svojoj nezgodnoj naravi. 

Da bi ga ukrotili, često su ga ukrštali sa vandejskim grifonima basetima, mnogo manje raspuštenim. Izdržljiv, energičan, aktivan, brz i snažan, ovaj pas, prilično neposlušan i tvrdoglav, je živahne prirode. Dobro se snalazi u čestaru (posebno u žutilovki) i veoma je istančanog njuha.

Bretanjski riđi gonič je koščat i mišićav, odaje pre utisak snage nego otmenosti. Lobanja, nešto izdužena, ima naglašen potiljak. Njuška ima crnu pečurku, dobro otvorenih nozdrva. Tamne oči otkrivaju odvažan pogled. Uši, šiljate i umereno dugačke, postavljene su u visini oka. 

Vrat je prilično kratak i mišićav, grudni koš dubok i širok, leđa takođe kratka i široka, stomak ne mnogo uzdignut. Rep, srednje dugačak, stanjuje se prema vrhu.  Dlaka nije previše dugačka ni oštra, nikada vunasta ni kovrdžava, žuto-smeđe boje, najviše se ceni boja zlatne pšenice ili jarka crveno-smeđa. Ovaj pas ima ozbiljne nedostatke ako je krhkog izgleda, deluje sitno ili ima šiljatu ili kratku njušku.

• Porodica: Goniči
• Zemlja porekla: Francuska
• Prosečna veličina mužjaka: Visina: 50-56 cm
Težina: Oko 23 kg
• Prosečna veličina ženke: Visina: 48-52 cm
Težina: Nešto lakša od mužjaka
• Drugi naziv: Nema podataka
• Životni vek: 12 - 15 godina

Bretanjski riđi gonič je energičan i pre svega zabavan pas koji uživa i igranju u društvu članova porodice. Ovi psi su poslušni, lojalni, puni ljubavi, odlični lovački psi ali i kućni ljubimci. Prema strancima i drugim životinjama su rezervisani pa im je potrebna rana slocijalizacija.
Bretanjski riđi gonič zahteva veći stambeni prostor pa se ne preporučuje život u stanu ukoliko nema stalan pristup dvorištu. Pored prostora potrebno mu je i dosta kretanja i puno vežbe svakog dana.
Dlaka je kovrdžava, jaka i zahteva malo više truda oko održavanja. Češljanjem i brisanjem uklonićete prljavštinu i mrtve dlake i održati kvalitet i sjaj krzna. Bretanjski riđi gonič je, kao i većina lovačkih pasa, sklon infekciji pa je potrebno i često proveravati i čistiti uši, naročito ako je pas bio u lovu.

• Češći zdravstveni problemi: luksacija - iščašenja kolena,
• Ređi zdravstveni problemi: hronična infekcija uha,
• Povremeno primećeno: osetljivost na anesteziju, nadimanje,
• Preporučeni testovi: kolena, uši,
• Životni vek: 12 - 15 godina


Tokom 16. veka u Francuskoj su postajale 4 rase lovačkih pase. Te rase razikovale su se uglavnom po boji i tekturi dlake. Predpostavlja se da su današnje rase direktni potomci tj. da su nastala ukrštanjem tih rasa.

Bretanjski riđi gonič se spominje u literaturi od 19. veka. Nastao je na teritoriji Francuske a predpostavlja se da je nastao ukrštanjem beloglavog baseta i oštrodlokog jazavičara.

S obzirom da ne postoje naučni dokazi, tačno poreklo ove rase ostalo je napoznato.

Ono što je poznato je da je Bretanjski riđi gonič tokom svoje istorije korišćen kao pratilac u lovu i lovac na sitnije grabljivice. Vremenom je dokazivao svoje superiorne lovačke sposobnosti ali i druželjubivost sa vlasnikom pa su ga prihvatali i kao dobrog kućnog ljubimca.

Čuvanje ovih pasa, kao uostalom i bavljenje lovom u to vreme bilo je rezervisano samo za pripadnike Fracuske aristokratije sve do 1789. godine.

Nakon Francuske revolucije Bretanjski riđi goniči postali su dostupni i ostalim građanima što je do neke mere uticalo pozitivno na promociju ove rase.

Francuska revolucija nažalost ostavila je traga i na ovu rasu pasa kao ustalom i na sve rase iz toga doba.

Revolucije i II Svetski rat doveli su u pitanje sam opstanak rase do te mere da jedva nekoliko primeraka ove rase preživelo.

Za očuvanje rase zaslužni su brojni neimenovani odgajivači koji su dugi niz godina radili na prikupljanje preživelih jedinki.

Kao rezulat toga rada 1949. godine formiran je klub Bretanjskih riđih goniča a kasnije je priznat i od strane Unitet Kennel kluba.

Rasa je zvačno priznata od strane FCI 2003. godine ali to nije imalo efkte koje su očekivali iskreni ljubitelji ove rase.

Bretanjski riđi gonič zadržao je popularnost lovačkog psa na teritorije Francuske ali ne van granice i dalje poprilično nepoznat.

Ovaj gonič je svestran "mali" pas, onaj koji može mirno da leži ispred vatre i bude idealan saputnik, ali i onaj koji će biti na oprezu i pravi lovački pas.

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Ostale vesti o životinjama

Najnovije
Preporučujemo

Pet šop

^ Vrh strane