Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Pas u čoporu

Prisni odnosi između čoveka i psa često su posledica dubokog intuitivnog razumevanja. To razumevanje se, delimično, postiže i učenjem. Vaspitavanje psa počinje vrlo rano. Naučiti štene da živi u kući, da bude čisto, poslušno, da ide na povocu, da se vrati kad ga pozovemo – sve su to etape koje vlasnik mora da savlada kako bi živeo u skladu sa svojim pratiocem.

Ponekad se pas ne ponaša uobičajeno – sve vreme laje, bezvoljan je, insistira na preteranoj pažnji. Ponekad je u takvim slučajevima potrebna pomoć veterinara. Poznavajući dobro instinkte koje je pas poneo iz svog prvobitnog života u čoporu, i njegove potrebe, oni mogu prevaspitati psa za život u porodici i učiniti njegovo ponašanje uravnoteženim kako bi vlasnik "ostao gazda u svojoj kući".

ČOPOR

Reći da je pas „obavezno društveni sisar“ znači da on može da živi i da se razvija samo u organizovanoj grupi. Takva jedna grupa sastavljena od pasa jeste čopor. Neophodno je upoznati način organizacije čopora kako bi se moglo shvatiti ponašanje psa pratioca.

Svaki čin koji pas izvrši da bi obezbedio svoju ishranu, reprodukciju, zaštitu, podleže hijerarhijskim pravilima koja, unutar čopora, uređuju odnose između nadređenih i podređenih. Nadređeni je jedi¬nka koja učvršćuje grupu sprečavajući agresivnost svojih srodnika i kontrolišući izražavanje seksualnosti.

LOV

Iako njegova ishrana obuhvata delimično i biljnu hranu, pas je pre svega mesojed. To znači da on, da bi se prehranio, mora da lovi. Kad pas lovi, mogu se javiti dve situacije: on ili traga za malim plenom i tada lovi sam, ili lovi veliki plen i to čini u grupi. Pas koji traga za malim plenom služi se njuhom, zatim čulom vida, a ponekad i uz pomoć čula sluha.

Plen mora biti u pokretu da bi se podstakla želja za hvatanjem; celokupna strategija psa prilikom traganja biće usmerena da izazove pokretanje plena, gaženjem trave u kojoj se plen skriva ili isterivanjem plena iz skrovišta lajanjem. Tu nalazimo neke aspekte ponašanja koje je čovek iskoristio kod lovačkog psa. Plen će onda, u najpovoljnijem slučaju za grabljivca, pokušati da pobegne. Pas će jurnuti za njim nastojeći da ga u punom trku zgrabi, ako je u pitanju nešto krupniji plen (zec, divlji zec, mačka).

Kad je reč o sasvim sitnim životinjama (miš, poljski miš, pacov), pas će poskočiti, ispruženih ekstremiteta da bi se, zatim, prednjim šapama obrušio na plen više puta uzastopno, a ščepaće ga tek pošto plen skoro prestane sa trzajima. U oba slučaja smrt plena nastupa usled kidanja kičme: čvrsto ga držeći u čeljustima, pas ga snažno potresa, što dovodi do dislokacije kičmenog stuba.

Nasuprot tome, krupan plen (jelen, divlji vepar) lovi se u čoporu, što je pravilo za sve društvene kanide (vuk, etiopiski vuk, hijena). Pas je u stanju da prati svoj plen veoma dugo (psi Svetog Huberta mogu tako goniti svoj plen od 24 do 72 časa), pri čemu su selekcijom uveliko poboljšani izdržljivost i brzina.

Tokom gonjenja, psi se sporazumevaju različitim vokaliziranjem koje omogućuje da se naznači pol, veličina, stanje i blizina plena. Lovci dobro poznaju te različite signale kojima su često davali i nazive, npr. "poklič" odgovara snažnijem lavežu kad se psi približe jelenu ili kad ponovo pronađu njegov izgubljeni trag.

U fazi gonjenja, kad je reč o mužjacima, hijerarhija ne dolazi toliko do izražaja; zauzvrat, za dominantne ženke neophodno je da u tome učestvuju uz mužjake da bi sačuvale svoj hijerarhijski položaj. Sve se to menja kada se plen suprotstavi (lovci to nazivaju "pokazati zube") ili kada ga treba usmrtiti. Upravo se dominantni mužjaci i ženke stavljaju na čelo čopora u trenutku kada ovaj nagrne na plen i ubija ga.

TERITORIJA ČOPORA

Pas živi na prostoru koji pripada kolektivu, teritoriji čopora, organizovanom oko jedne središnje zone u kojoj borave dominantni mužjaci i ženke sa svojim mladuncima. Ostali psi se raspoređuju po delovima teritorije organizovanim u vidu koncentričnih prstenova pri čemu su subjekti na najnižem hijerarhijskom stupnju (mladi mužjaci) najudaljeniji od centra.

Otuda boravak u središnjoj zoni postaje znak dominantnosti. Ne treba misliti da se različite zone nalaze na velikoj udaljenosti, niti da je psima potreban veliki prostor da se na taj način organizuju. Ta organizacija može se ostvariti i na nekoliko kvadratnih metara, jer upravo ono mesto na kome se dominantni psi zaustave radi odmora, označava središte teritorije.

OBROCI

Ponašanje psa u pogledu ishrane krajnje je složeno s obzirom da je predmet bitnih društvenih pravila. Uzimanje hrane nema samo funkciju da obezbedi životinji unošenje neophodnih hranljivih sastojaka; ono takođe omogućuje, zahvaljujući ritualima pri jelu, da se obezbedi kohezija čopora i da redovno svakom pojedincu dodeljuje mesto koje mu pripada pri obrocima.

Mnogi su već imali prilike da u televizijskim emisijama vide obrok velikih društvenih mesojeda (lavovi, hijene, etiopijski vukovi, vukovi) - životinje se ne služe plenom u meri u kojoj su gladne, ili po redu pristizanja na to mesto. Ni mladunci nemaju prioritet. Upravo dominantni mužjaci "otvaraju banket".

Oni će uskoro tolerisati i učešće dominantnih ženki; ostatak čopora, uključujući i štenad, moraće da sačeka da im oni prepuste skelet. U tom sistemu, sve je puka razmetljivost: bitno je pokazati se prilikom jela. Zapravo, nadređeni jedu lagano, prestaju čim podređeni skrenu pogled ili odu, da bi nastavili sa jelom čim ovi ponovo ispolje pažnju.

Podređeni će, kad na njih bude došao red, jesti halapljivo, veoma brzo i biti izuzetno agresivni za sve vreme gozbe. Nasuprot tome, iako nadređeni možda zareže i zaprete na početku obroka da bi svoje podređene zadržali na izvesnom rastojanju, oni će posle toga tolerisati da ovi lagano pristupe obroku, zauzimajući poseban stav, zvani pomirljiv stav. Ponašanje nadređenih prilikom obroka obeležen je dakle prvenstvom pristupa obroku, sporošću unošenja hrane i potrebom da ih podređem posmatraju.

AGRESIVNA PONAŠANJA

Prilikom hijerarhijskih sučeljavanja, među jedinkama istog čopora može doći do pojave pretnji pa čak i do borbe. Stvarni sukobi ipak predstavljaju izuzetak, budući da sistemi komunikacije omogućuju izbegavanje upotrebe čeljusti. Međutim, kod psa se mogu zapaziti različita agresivna ponašanja.

AGRESIVNOST U CILJU DOMINACIJE

Ona biva izazvana kad god podređeni dovede u pitanje hijerarhijski položaj nadređenog, ili kad postoji nadmetanje između dva subjekta istog ranga radi postizanja nadmoći. Odvija se uvek u tri tipične faze: pretnja, zatim napad i najzad, smirivanje. Pretnja je obično dovoljna da reši problem: pas nakostreši dlaku na leđima, obori uši, pokaže svoje očnjake, zenice mu se prošire, "oči mu pozelene", kako to opisuju vlasnici - budući da je promena boje izazvana mogućnošću da se pod izvesnim uglovima uoči polje mrežnjače.

Držanje mu je kruto, kreće prema svom protivniku isturivši glavu napred, šireći rameni pojas. Svi ti signali biće manje ili više zapaženi, u zavisnosti od toga da li se pas oseća hijerarhijski superiornim ili ne u odnosu na svog protivnika. Što njegovo držanje bude više zastrašujuće, to će pokazati da on u većoj meri dominira i imaće više šansi da postigne da se protivnik potčini bez borbe.

U tom slučaju, nadređeni konačno uspeva da dođe u dodir sa podređenim koji reži spuštajući vrat i skrećući pogled; jači pas onda stavlja jedan od svojih prednjih ekstremiteta na vrat podređenog ili ga opkorači.

Ako zastrašivanje nije dovoljno, jači pas izaziva napad. Cilj napada je ščepati vrat protivnika i primorati ga da zauzme stav potčinjenosti ležeći na leđima tako da bude okrenut stomakom prema svom protivniku. Taj položaj smesta umanjuje agresivnost pobednika koji počinje da njuši anakio-genitalni deo tela pobeđenog.

Ovaj poslednji reži i pokazuje zube sve vreme dok ga pobednik njuši. Kada ovaj prestane sa njušenjem, pobeđeni ustaje, spuštenih ušiju i glave, povlačeći rep ispod stomaka. Kod jačeg psa, naprotiv, uši i rep su uzdignuti, sve dlake nakostrešene, vrat ispružen. Stavlja jednu od svojih prednjih šapa na vrat pobeđenog dok mu ovaj gricka gubicu ili vrat: to je smirenje.

AGRESIVNOST IZAZVANA RAZLIČITIM NADRAŽAJIMA

Ona može biti izazvana bolom, glađu, frustracijama. Ta pojava se lako da zapaziti kod psa čije je lečenje bolno. Životinja ima zabačene uši do vrata, glava mu je pognuta i lako okrenuta u pravcu izvora bola. Zategnutost usana je sve izražajnija, pas lupka repom spuštenim ili podvučenim pod stomak.

U tom stadijumu pas pokazuje i znake pretnje i znake smirenja (osoba koja ga neguje obično se smatra dominantnom), što se ovako može prevesti na ljudski jezik: "Pazi, ti zadaješ bol, ako to duže potraje, ja ću se braniti..." Pas ujeda ukoliko bol ne prestane. To je kratak ujed praćen bekstvom ka mestu gde se pas obično povlači u slučaju sukoba. Bekstvo može biti propraćeno režanjem ukoliko pokušate da pođete za njim.

AGRESIVNOST IZAZVANA STRAHOM

Ona nastaje u situacijama kada životinja ne može da pobegne. Ako ponovo uzmemo primer psa koji se leči, zamislimo da je on ispoljio agresivno ponašanje izazvano nadražajem, zatim skočio sa stola na kome se nalazio i otišao da se sakrije iza fotelje. Vlasnik, besan što ga je pas ujeo, jurne prema skloništu da bi kaznio psa i staje na jedino mesto sa kog pas može da pobegne.

Ovaj, pritešnjen, baca se na svog gazdu ne uputivši prethodnu pretnju, urinirajući, vršeći veliku nuždu, prazneći analne žlezde. Obilno luči pljuvačku i ujeda veoma duboko svog vlasnika u više navrata pre nego što pobegne ka drugom skloništu, gde će mu biti potrebno više minuta da povrati dah i normalni srčani ritam. Agresivnost usled straha je ponašanje koje srećom nastaje vrlo retko (neki autori nazvali su je "kritična reakcija"), ali koja može biti uzrok težih poremećaja.

AGRESIVNOST IZAZVANA POVREDOM TERITORIJE I MAJČINSKA AGRESIJA

Javlja se u različitim vidovima,zavisno od toga da li se uljez suočava sa podređenim ili nadređenim psom. Jedino su nadređeni ovlašćeni da odobre ili zabrane ulazak na teritoriju, dok su podređeni tu jedino da ukažu na uljeza i podrže nadređenog u borbi. Suočen sa uljezom, nadređeni pas preti režanjem, lajanjem i grebanjem tla na kome je predhodno urinirao i vršio veliku nuždu.

Ako to nije dovoljno, on će napasti uljeza često uz podršku ostalih mužijaka iz čopora i vratiti ga do granice teritorije. Što se tiče podređenih, oni se zadovoljavaju lajanjem uz režanje, ali beže ako uljez prođe pored njih.

Kada je u pitanju majka koja doji, stvar je nešto drugačija. Tokom prvog perioda gajenja mladunčadi, kuja se drži po strani od čopora i stražari oko svog legla. Ona preti svakom nepoznatom koji se približi i odmah napada ukoliko se ovaj ogluši o pretnju.

SEKSUALNO PONAŠANJE PSA

Kao i uzimanje hrane, seksualnost je jedna od suštinskih stvari u organizaciji čopora. I ovde je bitno biti viđen: dominantni mužjak treba da bude viđen u toku parenja sa kujom i, uistinu, dominantni mužjaci se pare uvek u prisustvu ostalih mužjaka u čoporu. To je do te mere tačno da se moglo dokazati da je jedna faza parenja bila čisto fiktivna (oponašano parenje); izazvano je prisustvom brojnih mužjaka koji okružuju jednu kuju u polnom žaru i očigledno imaju čisto društvenu funkciju.

Kad su u pitanju ženke, postati partnerka dominantnog mužjaka znači pristupiti dominantnom društvenom položaju. Omiljena ženka je, osim toga, i ona koja najčešće uživa naklonost dominantnog mužjaka iz najvišeg ranga, koja se igra s njim i deli mesto na koje se on povlači. Mlade ženke, prilikom svog prvog teranja nastoje, dakle, da privuku pažnju dominantnog mužjaka i izložene su agresiji zrelijih ženki.

Ove raspolažu hemijskim oružjem koje im omogućava da ograniče izražajnost teranja mladih i manje važnih ženki; reč je o feromonima (isparljive supstance koje deluju poput hormona na organizam priomaoca koji ih upija). U stvari, mlade ženke koje žive u društvu sa starijim ženkama imaju slabije izraženo prvo teranje.

No, feromoni nisu jedina sredstva kojim raspolažu dominantni mužijaci ili ženke za ograničavanje seksualnosti njihovih "vazala"; hijerarhijska struktura je do te mere bitna da samo prisustvo nadređenog koči svako seksualno ponašanje kod podređenih.

Najzad, ženke iz visokog ranga sklone su da odbace mlade kandidate i podređene. Ovo je naročito tačno za parenja izvedena naočigled čitavog čopora, jer je utvrđeno da su se iste ženke na brzinu parile sa mladim mužjacima, koji su zaslužni za većinu plodnih parenja (dok je za dominantnog psa karakteristično samo razmetljivo parenje namenjeno da sačuva svoj položaj).

KOMUNIKACIJA IZMEĐU PASA

Da bi se sačuvala kohezija i bezbednost čopora, mora postojati mogućnost da psi razmenjuju informacije. Ta vitalna potreba koju srećemo kod svih društvenih životinja, od insekata do sisara, dovela je do razvoja veoma usavršenih sistema za komunikaciju. Svaka komunikacija pretpostavlja postojanje predajnika i prijemnika.

Da bi poruka bila razumljiva, neophodno je da bude sačinjena od elemenata prihvatljivih za senzorske sisteme prijemnika, a naročito za one koji su u datom trenutku uključeni. Svakom senzorskom sistemu odgovaraju komunikacioni kanali. Pas koristi tri takva kanala: vid, sluh i njuh. Slabo se oslanja na dodir.

VID

Bez sumnje, vid je najsloženije čulo, kako po raznovrsnosti informacija koje prenosi tako i po svojoj sposobnosti modifikacije i prilagođavanja komunikaciji sa drugim vrstama - posebno sa čovekom, ali i sa mačkom, konjem. Tim kanalom prolaziće kodirane informacije u vidu položaja, izraza lica, brzine pomeranja, pogleda (na primer, preteći pogled). Većina položaja ili niz položaja koje pas zauzima radi komuniciranja su rituali.

Ritual je prvobitno jednostavan čin, sa funkcijom preživljavanja; tokom razvoja oblika ponašanja ili tokom svog zrelog doba, pas menja taj čin da bi mu dodelio funkciju komunikacije. Uzmimo primer štenadi koja, na kraju perioda sisanja, prolaze kroz jednu prelaznu fazu, kada mogu tražiti hranu prvobitno svarenu i vraćenu iz želuca svoje majke. Da bi to postigli, oni joj grickaju gubicu: reč je o jednostavnom činu koji se, koliko je poznato, ne uči.

Kasnije, kad prekrše neka pravila, psi ispoljavaju takvo ponašanje da bi smirili one koji su im nadređeni. U tom slučaju, mladi pas modifikuje to grickanje: spušta se na šape i dolazi, mašući repom podvijenim između zadnjih nogu, da stane kraj dominantnog psa. Ušiju poleglih unazad, glave pognute ustranu, on lagano diže njušku ka gubici dominantnog psa koju gricka krajevima očnjaka.

Početni čin je, dakle, dosta obogaćen i izazivanje takvog ponašanja nema nikakve veze sa glađu; on sad sadrži osoben pokretački podsticaj: to je ritualizacija. Ti obredi su bitni za koheziju i preživljavanje čopora. I doista, oni ograničavaju sukobe koji bi bili izazvani dvosmislenom komunikacijom. Skoro svim situacijama komunikacije između pasa odgovora neki ritual koji omogućuje svakom od protagonista da protumači reakcije onog drugog i da tome prilagodi sopstveni odgovor.

SLUH

Poruke koje prolaze ovim kanalom emituju se u vidu vokalizacije. Njihova važnost varira obzirom na pasminu, ali zavise upravo od selekcije koju čovek vrši radi korišćenja pasa u određene svrhe. Najbolji primer kojim raspolažemo jeste primer lovačkih pasa kod kojih još nalazimo celokupnu vokalizaciju sa bitiiim funkcijama za lov.

Po dolasku na svet, štene ne ume da vokalizira, ali rastući ono postepeno usavršava svoj glasovni registar. Komunikacija u vidu vokalizacije ipak nije najvažnija kod psa, sem u situacijama lova u čoporu.

Najčešće se koristi u kombinaciji sa ritualima vezanim za položaj da bi se istakla afektivna obojenost situacije:

- režanje u slučaju pretnje ili straha;
- cviljenje u situacijama izazvanim strahom ili bolom;
- kevtanje u nekom prijatnom kontekstu (na primer, udruženo sa pozivom na igru);
- lajanje u slučaju uzbune.

Vokalizacija će se često primenjivati da bi se naglasio ritual smirivanja. Tako će, pri nekom težem prekršaju u prisustvu dominantnog psa, podređeni pridružiti cviljenje ritualu grickanja gubice, a cviljenje će se pojačavati što se dominantni pas bude više približavao.

NJUH

Još se ne zna mnogo o ovom kanalu, sem da je od izuzetnog značaja za psa. Može se reći da postoje dva tipa hemijskih poruka koje pas koristi: s jedne strane, supstance koje on sam sintetizuje i, s druge strane, supstance koje uzima iz svog okruženja.

Izgleda da je više zona u telu psa uključeno u sintezu supstanci koje imaju ulogu u komunikaciji. Koža, lojne i znojne žlezde luče različite supstance od kojih bi neke mogle olakšati prepoznavanje između jedinki. Pojedine od tih žlezdi (na primer, nadrepna žlezda) kao da su posebno uključene i sistematski se istražuju prilikom kontakata između pasa. Isto je sa jastučićima na tabanima ili sa kožom među prstima koji bi mogli biti uzrok hemijskim porukama što ih ostavljaju dominantni psi prilikom grebanja tla kada potiskuju uljeza.

Ostale izlučevine su poznatije, posebno iz žlezda blizu anusa i iz analnih kesica, koje prenose informacije ostavljene na izmetu prilikom ispoljavanja ponašanja voljnog pražnjenja (informacije hijerarhijskog reda verovatno), ali i feromoni uzbune prilikom vršenja velike nužde iz straha.

Taj fenomen je dobro poznat veterinarima koji znaju da, kada jedan pas pri pregledu doživi krizu uspaničenosti, sledeći psi, upozoreni onim što osećaju u kabinetu, bivaju mnogo napetiji. Žlezde u blizini anusa igraće takođe ulogu pri prepoznavanju jedinki i sistematski se istražuju pri susretima. Čini se da izvesne infekcije čije su one žarišta do te mere mogu izmeniti hemijski sastav njihovih izlučevina da izbije sukob između inače prijateljski nastrojenih pasa.

Još je poznatija uloga urina kao važnog prenosioca feromona koji informišu o vrsti, polu, hijerarhijskom položaju i seksualnoj prijemčivosti odašiljača. Urin nikada ne obeležava teritoriju: ostavljen urin ne zabranjuje prolaz već zahteva odgovor, kao što je svaki vlasnik psa mužjaka mogao to da utvrdi.

Najzad, sluzokoža polnog uda mužjaka, sluzokoža krzna, vulve ili vagine proizvode feromone čiji se dobar deo širi putem urina. Te supstance najčešće deluju same, ali se njihovo emitovanje ponekad udružuje sa vizuelnim porukama. Tako je, recimo, uriniranje uz podizanje šape složeniji proces nego što izgleda: ono spaja hemijsku poruku sa vizuelnim znakom (uriniranje uvis) i položajem (podignuti šapu što je moguće više ako je pas dominantan).

Vizuelnu ulogu podizanja šape dokazuje jedno veoma zanimljivo opažanje: kad posmatrate čopor pasa noću, ustanovićete da dominantni mužjaci uriniraju vrlo često čučeći, dok danju to čine visoko podižući šapu, naočigled svima.

Pored tih hemijskih poruka koje proizvode različite žlezde, pas koristi njušne poruke koje pokupi u svom okruženju. Ko nije video psa kako se brižljivo valja u strvini, balezi ili barici urina? Naime, vrlo brzo konstatujemo da se ne češe slučajno o predmet po izboru, nego nastoji da njim prožme svoje uši, sapi, donji deo vrata. U pitanju su zone koje se sistematski istražuju prilikom susreta između pasa. Otada su predložene različite hipoteze koje se trenutno ne mogu proveriti zbog nedovoljnog poznavanja "hemijske azbuke" pasa. Ipak, najverovatnije je da se psi prožimaju supstancama koje mogu da pojačaju njihove šanse da budu zapaženi kao dominantni.

RAZVOJ ŠTENETA

Ovaj složeni društveni život psa i sistemi koje on koristi da bi komunicirao sa svojim srodnicima podrazumevaju i obuku ostvarenu tokom prvih meseci njegovog života. Kao i sve životije, štene dolazi na svet sa izvesnim brojem sklonosti u pogledu ponašanja i reakcija, koje su prethodno ustanovljene zahvaljujući njegovom genetskom nasleđu i informacijama koje je prikupio tokom intrauterinog života.

Razvoj njegovog ponašanja bio je predmet brojnih studija koje su dovele do razlikovanja tri perioda počev od rođenja: neonatalni period (u proseku od rođenja do 14. dana), prelazni period (od 15. do 21. dana) i konačno, period socijalizacije (od 22. dana do kraja adolescencije). Svi datumi dati da bi se odredila starost štenadi tokom različitih etapa razvoja čisto su indikativni; oni mogu biti uvećani kod džinovskih rasa koje se sporije razvijaju.

NEONATALNI PERIOD

On počinje od trenutka kada se štene oslobodi ovojnice fetusa. Mala životinja koja je tako doneta na svet potpuno zavisi od nege svoje majke. Njen nervni sistem nije sasvim dovršen, moždana kora praktično ne postoji, a čulni organi veoma su malo funkcionalni (osim čula dodira i delimično njuha). Izuzev čvorova nekih nerava lobanje, nervni sistem još nije mijeliniziran, dakle nervni influks lagano napreduje.

Mišići skeleta još su samo delimično inervirani, što znatno ograničava mogućnost pomeranja i zauzimanja položaja kod štenadi: inervaciju dobijaju najpre mišići pregibači i dominiraju u odgovorima na različite testove (0-5 dana), zatim opružači koji takođe počinju fazom hipertoničnosti (5-18 dana). Autonomni nervni sistem koji upravlja abdominalnom pokretljivošću još ne funkcioniše: stoga štene nije u stanju da samo vrši veliku nuždu i urinira.

Otuda, štene ne ispoljava ponašanja u pravom smislu te reči (organizovane postupke koji dovode do izvršenja neke funkcije), već primarne reflekse koji mu, pre svega, omogućuju da dođe do dojke i odgovori na pozive majke. Ti primarni refleksi mogu se lako dokazati pomoću nekoliko jednostavnih testova. Tako se refleks traganja za hranom može zapaziti postavljanjem poluotvorene pesnice ispred nosa štenetu koje se nalazi na ravnoj površini: štene pokušava da se uvuče u šaku.

Taj isti refleks omogućuje mu da pronađe dojku, nestaje posle 14. dana, što predstavlja period koji odgovara otvaranju očiju, te onda vid odnosi prevagu nad dodirom. Isto tako, kad usne dođu u dodir sa nekim gipkim, toplim i izduženim predmetom, javlja se refleks sisanja. Uriniranje i defekaciju izaziva majka koja liže abdomen i međicu štenadi.

Nasuprot tome, štenad je gluva, slepa i odgovara, dakle, naročito na brojne taktilne stimulacije koje se javljaju kako između majke i njenih mladunaca tako i između same štenadi. To se menja negde oko 14. dana, kad se otvore oči i čulo vida počne da se razvija.

PRELAZNI PERIOD

Njegov početak obeležen je otvaranjem očiju. One ne funkcionišu odmah po otvaranju kapaka, biće potrebno sačekati nekoliko dana kako bi mogle da zamene čulo dodira u različitim situacijama kada štene treba da se orijentiše. Otuda će primarni refleksi početi da iščezavaju. Prelazni period je naročito period ubrzanog razvoja moždane kore.

U tom periodu završava se razvoj čulnog sistema, te će ukus, miris i sluh početi polako da funkcionišu. Kraj prelaznog perioda poklapa se sa završetkom čulnog razvoja, obeleženog pojavom auditivne percepcije. Taj trenutak je lako označiti zahvaljujući refleksu trzaja.

Štene se stavi na savitljivu i mlaku kožu (čime se sprečava izlaganje stresu), lice koje vrši eksperiment tapše rukama tačno iznad glave šteneta. Kad uši i odgovarajuće neurološke strukture funkcionišu, štene reaguje podižući se na svoje šape, a potom pada - to je trzaj. Pozitivan odgovor na taj refleks označava prelaz ka periodu socijalizacije.

PERIOD SOCIJALIZACIJE

To je najuzbudljiviji period razvoja šteneta. Tokom te, druge faze svog postojanja, ono će usvojiti sve modele ponašanja nephodne za život u čoporu, bilo da je reč o hijerarhijskim pravilima ili o sistemima za komunikaciju, ali i otkriti sastavne elemente sredine u kojoj živi. Jedna od bitnih stvari koje će štene naučiti jeste prepoznavanje sopstvene vrste.

Kao svi toplokrvni kičmenjaci (ptice i sisari), štene dolazi na svet ne znajući kojoj vrsti pripada. Tek će posebno obučavanje, skoro nepovratno, omogućiti štenetu da stekne ovu informaciju: prožimanje. Da bi se to moglo ostvanti, potrebno je stvoriti afektivne veze (privrženost) sa osobom koja neguje i štiti štene (majka u normalnim uslovima) i da čulni organi funkcionišu. Prožimanje se kod šteneta obično odvija od treće sedmice do trećeg meseca života.

S druge strane, u tom periodu štene sebi sačininjava pravu banku podataka koja će mu služiti da utvrdi prag stimulacije (auditivne, vizuelne, taktilne) na osnovu kojeg treba reagovati, ali i da prepoznaje predmete ili bića (opasna, jestiva, prijatelje).

Što mu sredina u kojoj živi bude više omogućavala da se suoči sa različitim podsticajima, to će štene biti sposobnije da se potom prilagodi različitim sredinama. Ne možemo dovoljno istaći koliko je važno da prvi kontakti sa štenetom budu prijatni kako bi zatim informacije koje životinja pamti pospešile odnos poverenja.

Socijalizacija je takođe period obučavanja u pogledu hijerarhije. Štene će morati da nauči da savlađuje svoje želje u skladu sa pravilima koja važe unutar čopora.

Prva situacija u kojoj on uči da tako postupa jeste obrok. Do starosti od dva meseca, kad bi ga mučila glad, štene je imalo samo da se obrati majci da bi od nje dobilo mleko - bilo je tada dovoljno da se prvo domogne dojke. Prilikom pristupanja trpezi odraslih, štene će naučiti da valja sačekati da najpre nadređeni jedu da bi se zatim i ono moglo približiti.

Sticanje takve vrste kontrole (ili društvenih inhibicija) je neophodno da bi budući pas bio savršeno uravnotežen. Na isti način, štene će naučiti da se služi svojim sasvim novim zubima. To se ostvaruje uz igru, oko 5. nedelje života. Kad jedno štene malo grublje zgrabi drugo, ovo cvili i leže na leđa. Štene napadač onda uči da kontroliše pritisak čeljusti i da prestane sa napadom (ovde tobožnjim) kad njegov protivnik legne na leđa (položaj potčinjavanja).

Majka učestvuje u obučavanju sprečavajući suviše snažno grickanje: ona grabi štene za kožu na vratu i ponovo ga spušta na tlo pošto ga protrese, a ostavlja ga tek kada ono zauzme položaj potčinjavanja. Igra je uvek povlašćeni okvir za savlađivanje pravila života u grupi i rituala za komunikaciju. Negde kad napune 4 do 5 meseci, sudbina mužjaka i ženki postaje različita. Zapaža se da majka sve manje podnosi kontakte sa svojim sinovima (manje ih liže, ređe ih drži između svojih šapa), kraće se igra s njima i češće im preti.

Muška štenad bliže se adolescenciji i ponašanje majke označava početak poslednje faze njihove socijalizacije. Čim njihovi genitalni organi počnu da funkcionišu, mladi mužjaci ispuštaju seksualne feromone. Verovatno će percipiranje tih feromona izazvati kod majke kidanje afektivnih veza koje su ostvarene oko treće nedelje života: to je odvajanje. Kuja postaje vrlo razdražljiva čim se njeni sinovi nađu oko nje.

U nekom trenutku, kad je napetost posebno snažna, dominantni mužjak (ne neophodno otac štenadi, nego mužjak s kojim majka održava bliske odnose) pridružuje se kuji da bi odagnao mlade mužjake koji ubuduće neće biti tolerisani u zoni gde im živi majka: to je marginalizacija mladih mužjaka.

Što se tiče ženki, one duže ostaju sa majkom, često do svog drugog parenja. Njihovo prvo parenje biće obično diskretno zbog delovanja feromona njihove majke . Odvajanje će se, prema tome, vršiti sporije i biće dovršeno tek pri narednom parenju. To zadržavanje u krilu majke možda je od uticaja za učenje materinskog ponašanja.

MAJKA I NJENO MLADUNČE

Dugo se mislilo da je majčinsko ponašanje najbolji primer instiktivnog ponašanja: zar se ne govori o majčinskom instinktu? Ovaj pojam se sve više osporava kad je u pitanju ljudska vrsta kod koje se lako može uočiti uticaj tradicije i društvenih klasa u genezi majčinskog ponašanja. Zatim, više etologa je dokazalo da majmunice prvorotkinje retko kad podignu svoj porod do zrelog doba, budući da se o njemu brinu neredovno i nevešto.

Danas se može reći da to važi i za kuju (kao i za mačku i kobilu): majčinsko ponašanje nije strogo određeno genetskim ponašanjem, već iziskuje obučavanje da bi se moglo usavršiti. Tako, možemo utvrditi da su kuje prvorotkinje, čija je štenad osuđena na smrt usled nedostatka majčinske brige, kasnije kad se ponovo okote mnogo veštije od onih kuja čija je štenad preživela zahvaljujući staranju odgajivača.

Vezanost za štenad nije automatska, neophodno je da majka prethodno bude dobro socijalizovana. Brojna nenormalna majčinska ponašanja (kanibalizam, davljenje štenadi) posledica su poremećaja u procesu socijalizacije i naročito primanja spoljnih uticaja.

Izgleda da u čoporu prvorotkinjama pri štenjenju najčešće pomažu iskusne ženke koje kidaju ovojnicu fetusa i ližu štenad u cilju stimulacije. Prilikom kasnijih kočenja, keruša je pre sklona da potraži usamljeno mesto da bi se okotila. Pojedine kuje iskopaju jamu za štenjenje koja potpuno liči na vučju jamu.

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Ostale vesti o životinjama

Najnovije
Preporučujemo

Pet šop

^ Vrh strane