Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Osnovna nega

REGISTROVANJE KOD VETERINARA

Ako se niste pobrinuli za pregled pre nego što ste je udomili, posebno je važno da dogovorite odlazak veterinaru u roku od nekoliko dana nakon sto ste počeli brinuti o novom mačetu ili mački. Samo će iskusno oko veterinara otkriti prve znakove po život opasne bolesti ili nekog neugodnog problema, a oboje treba tretirati što je moguće ranije. Ako budete odugovlačili, kad se bezazleni znakovi pretvore u jasno vidljive simptome, možda će biti prekasno da se spasi život mačke koja vam je već osvojila srce.

Temeljni sistematski pregled nije jedini razlog zbog kog bi mačku trebalo što pre registrovati kod veterinara: mače mora dobiti svoje prve vakcine protiv nekih opasnih bolesti, karakterističnih za mačke, dok starija mačka mora dobijati godišnje dopunske doze da bi zadržala imunitet stečen prethodnim vakcinacijama. Važan je pravilan vremenski raspored tih vakcinacija, inače će se pojaviti mogućnost da se u mačiji organizam ubace virusi kad se njen imuni sistem ne može odupreti. Vreme vakcinacije takođe je dobra prilika da veterinar proveri kakvo je opšte zdravlje vaše mačke i da joj tabletu protiv glista, kao meru predostrožnosti. Redovni susreti mačke i veterinara pružiće vam priliku da zatražite savet o nekim pitanjima koja vas možda opterećuju kada je reč o zdravlju, ishrani ili ponašanju vaše mačke.

Obzirom da ne postoje nikakvi sistemi zdravstvene nege mačaka koje podpomaže država, finansijska pitanja vašoj mački nikad ne bi smela oduzeti veterinarsku negu koja joj je potrebna.Takođe imajte na umu da će neke organizacije za brigu o životinjama lečiti bolesnu mačku bez naplate, ili uz minimalne troškove.

VAŽNE VAKCINACIJE

Postoje tri virusne bolesti protiv kojih morate vakcinisati svoje mače: mačija panleukopenija, mačija zarazna respiratorna bolest i mačija leukemija, a sve se te bolesti lako šire i mogu biti fatalne za mačku koja protiv njih nije vakcinisana.

Da li će se imuni sistem vaše mačke uspešno boriti protiv tih veoma zaraznih virusa ako u bilo kom razdoblju svog života dođe sa njima u kontakt, zavisi od injekcije u kojoj se nalazi odgovarajuća vakcina.

Ako je majka vašeg mačeta bila vakcinisana, sigurno je deo imuniteta kroz posteljicu prenela na svoje mlade dok je bila skotna, a nakon što se okotila, preko kolostruma (tečnost koju stvara majka koja doji pre i nakon mleka). Koncentracija antivirusnih antitela (ili od majke dobijenih antitela, MDA) u kolostrumu, najviša je prvih dan ili dva nakon koćenja, a to je takođe razdoblje kada ih krvotok mačića najbolje može apsorbovati iz creva. Stoga je važno strogo sprovođenje celokupnog programa vakcinacije ženke (inače možda neće imati imunitet koji bi trebalo preneti na svoju mladunčad), isto tako je bitno da mače što više sisa tokom prvih dana svog života. Ako ste udomili mačku, posebno odraslu ženku koja je skotna ili nije sterilisana, a nemate nikakvih podataka o eventualnim vakcinacijama, odmah je odvedite veterinaru i zatražite savet stručnjaka.

Budući da se nivo MDA u kolostrumu sa vremenom smanjuje, a telo mačeta ne može samo stvoriti potrebna zaštitna antitela, mače treba dobiti svoju prvu vakcinu (u današnje vreme jedna injekcija pruža imunitet za sve tri bolesti) sa odprilike devet nedelja. Ta injekcija priprema imuni sistem za prihvatanje jače doze, ali mu neće osigurati adekvatnu zaštitu od tri virusa koji mogu biti smrtonosni za mačku, pa će vam veterinar reći da ponovo dođete za dve do tri nedelje kako bi životinja dobila revakcinu. (U međuvremenu, sigurnije je da je ne puštate napolje jer bi mogla doći u kontakt sa nekim od tri opasna virusa; budući da privremeno takođe može biti nosilac virusa, veterinar bi vam mogao savetovati da je na nedelju dana izolujete od drugih mačaka).

Druga doza vakcine stimulisaće telo vašeg mačeta da počne da proizvodi zaštitna antitela, a nakon toga vašoj će mački biti potrebna samo dodatna injekcija jednom godišnje čiji je zadatak podstaći njeno telo da nastavi sa dobrim radom.

Kada se vaše mače prvi put bude vakcinisalo, veterinar će vam dati knjižicu u kojoj će pisati pojedinosti o vremenu i vrsti prve vakcine. Setite se da ponesete tu knjižicu kad odvedete mačku po dodatne doze, što će se takođe upisati u knjižicu (ugledne ustanove za mačke, uzgajivači mačaka sa pedigreom i organizatori izložbi bez toga neće prihvatiti vašu mačku). Nastojte svake godine u isto vreme da odvedete mačku veterinaru radi dopunskih doza vakcine - mnogi veterinari će vam poslati podsetnik - jer održavanje učinkovitog nivoa imuniteta u mačijem telu zavisi od toga hoće li vakcinu dobiti baš kad on počne opadati. Ako od poslednje dopunske doze vakcine prođe previše vremena, vaš bi vam veterinar mogao preporučiti dve dopunske doze u razmaku od dve do četiri nedelje kako bi se dao dodatni podsticaj regeneraciji antitela. Ako vaša mačka živi u kući, nemojte se prepustiti lažnom osećaju sigurnosti i doći u iskušenje da izbacite program vakcinacije jer verujete da, zato što ne dolazi u kontakt sa drugim mačkama, neće postati žrtva smrtonosne mačije bolesti; vi je sami slučajno možete zaraziti tako što ćete u svoj dom doneti virus na odeći ili cipelama.

MAČIJA PANLEUKOPENIJA

Takođe je poznata kao mačiji infektivni enteritis (FIE) ili mačiji parvovirus, a simptomi te bolesti su:

• pomanjkanje koordinacije kod mačića
• gubitak apetita
• hronična žeđ, ali mačka često ne može piti vode
• hroničan umor i depresija
• sedenje u zgrbljenom položaju
• bol u trbuhu
• visoka temperatura
• povraćanje penastog materijala
• vodenast i krvav proliv

UZROK INFEKCIJE

Izrazito zarazan i dugovečan virus mačije panleukopenije može se širiti kontaktom između mačaka, ali budući da se može prenositi i vazuhom, mačka mu može biti izložena ako ga vi donesete kući na vašoj koži, cipelama ili odeći, zatim preko buva ako se koristi ležaj, činija za hranu i posuda sa peskom zaražene mačke.

PROGNOZA

Mačija panleukopenija je jedna od najopasnijih neizlečivih virusnih infekcija od kojih oboljevaju mačke,a mače bi moralo da ima mnogo sreće da bi preživelo jaku dehidraciju koju uzrokuje bolest. Iako starija mačka,posebno ako je vakcinisana ima više šansi da preživi ovu bolest, zaraza ovim virusom podrazumeva borbu na život i smrt a bolesnoj mački će biti neophodna dugotrajna nega.

Dok pregledate mače ili mačku koju želite udomiti, kao i tokom prva dva meseca njenog boravka u vašem domu, dok se njen imunitet još nije u potpunosti razvio, proveravajte ima li simptoma koji pokazuju da je virusna bolest zahvatila njeno telo. Ako se bojite najgoreg, odmah stavite svoju mačku u karantin kako biste smanjili opasnost zaraze drugih mačaka, a zatim nazovite veterinara kako biste dobili instrukcije. Verovatno će vam reći da odmah dovedete mačku na analizu krvi, ali trebaćete da preduzmete posebne mere predostrožnosti kako bi se druge mačke u ordinaciji odvojile od vaše možda zaražene životinje, ili će trebati organizovati posetu veterinara u vašem domu. Simptomi mačije panleukopenije, mačije zarazne respiratorne bolesti i mačije leukemije na koje biste trebalo da pazite (pojedinačno i ukupno), zajedno sa njihovim uzrocima i prognozama, navedeni su u donjim okvirima.

MAČIJA LEUKEMIJA Takođe je poznata kao FeLV (ili pogrešno, “mačji AIDS“), a simptomi bolesti su:

• anemija (blede desni)
• gubitak apetita i težine
• otežano disanje
• hronična letargija
• povraćanje
• infekcije kože i usta
• tumori u bilo kojem delu tela

UZROK INFEKCIJE

Mačija se leukemija najčešće prenosi sa majke na njene mačiće, kao i kad mlade mačke dolaze u intimne kontakte (na primer, kad se razmenjuju telesne tečnosti u tuči, doterivanju ili polnim aktivnostima) sa zaraženim mačkama.

PROGNOZA

Premda se to često naziva „mačijim AIDSom“, mačija je leukemija zapravo rak krvi (koji se ne može preneti na ljude). Međutim, učinak bolesti na mačiji imuni sistem može se uporediti sa AIDS-om kod ljudi u smislu da mačka može postati tako slaba da se ne može odupreti čak ni blagoj infekciji, a kamoli opasnom virusu o kojem je ranije bilo reči, pa je teško postaviti tačnu dijagnozu. Mače koji se zarazi virusom često će relativno brzo podleći bolesti, ali ako se starija mačka zarazi mačijom leukemijom, moglo bi potrajati neko vreme - čak i nekoliko godina - pre nego se pojave simptomi. Uprkos tome, istraživanja su pokazala da mačka koja se zarazi mačijom leukemijom verovatno neće živeti duže od tri godine nakon trentka zaraze.

MAČIJA ZARAZNA RESPIRATORNA BOLEST

Takođe je poznata kao mačiji grip, a simptomi te bolesti su:
• kašljanje
• upala pluća
• iscedak iz nosa
• kijanje
• slinavljenje
• čirevi na jeziku i desnima
• suzne oči, konjunktivitis ili treći kapak navučen preko oka
• gubitak apetita
• hroničan umor
• visoka temperatura
• povraćanje

UZROK INFEKCIJE

Naziv koji se često koristi za mačiju zaraznu respiratornu bolest, mačiji grip, navodi na pogrešan trag jer iako su simptomi bolesti slični onima kao kod ljudskog gripa, virusni uzročnici su drugačiji, što znači da ljudi oboleli od gripa ne mogu svoj virus preneti na mačke i obrnuto. Kad se mačka zarazi mačijom zaraznom respiratornom bolešću, inficirala se ili mačijim virusnim rhinotracheitisom (FVR) ili mačijim calicivirusom, ili katkad oboma. Zarazu uzrokuje bliski kontakt mačke sa mačkom, ili udisanje mikroba kad mačka, koja već boluje od mačijeg gripa, kine.

PROGNOZA

Vaša mačka će morati da istrpi nekoliko teških dana, a možda će joj trebati kura antibiotika i predana nega kako bi se lakše izvukla, ako preživi mačiji grip, verovatno će živeti dalje. Međutim, virus može ostati u njenom telu, a to znači da se ponovno mogu pojaviti blagi simptomi bolesti, kao što su kijanje i iscedak iz nosa, kad je mačka umorna ili pod stresom. Povrh toga, može postati nosilac mačijeg gripa, pa može zaraziti druge mačke čiji imuni sistem nije dovoljno jak da se odupre bolesti (dakle, ako u domaćinstvu živi više mačaka, pobrinite se da sve vaše mačke budu vakcinisane).

Prognoza je lošija za mačiće i starije mačke, čiji je imuni sistem slabije razvijen ili više nisu onako snažni, pa se neće moći učinkovito boriti protiv mačije zarazne respiratorne bolesti. U takvim je slučajevima smrtni ishod velika mogućnost.

GLISTE I ČIŠĆENJE OD GLISTA

Kad mačku odvedete kod veterinara zbog godišnje vakcinacije, obično će dobiti tabletu za čišćenje od glista kako njeno telo ne bi postalo domaćin istih.Iako gliste nisu opasne po život, ako se ne suzbiju, mogle bi, s vremenom, umanjiti vitalnost vaše mačke i oslabiti njen imuni sistem, pa će postati manje otporna na infekcije koje bi mogle ugroziti njeno zdravlje. Loša higijena takođe može rezultirati prenošenjem glista sa mačke na ljude, pa zbog toga morate uvek oprati ruke nakon što dirate mačku ili čistite njenu posudu sa peskom. Odrasla mačka trebalo bi da dobije tablete za čišćenje od crevnih parazita svakih četiri do šest meseci, kako preporuči vaš veterinar.

Osim što prelaze sa jedne mačke na drugu, jajašca gliste se mogu nalaziti i u zaraženom plenu. Odrasle gliste ( Toxocara Toxascaris) žive u želucu i tankom crevu mačke, a tamo se hrane onim što je mačka pojela i obilno se razmnožavaju. Jajašca prolaze kroz debelo crevo i izlaze u izmetu mačke, a ponešto može ostati oko njenog anusa, pa ih može progutati druga mačka dok se uzajamno čiste. Neke gliste nalaze se unutar mačijeg mišićnog tkiva i, što je opasnije za mačiće, katkad unutar pluća, srca i jetre.

Buve, koje su najčešće odgovorne ako se vaša mačka zarazi pantljičarom progutaju jajašca pantljičare a zatim postaju domaćini njihovim larvama. Kad se buva, koja nosi larvu, odomaći u krznu mačke, ona je može progutati dok se čisti, a time omogućuje larvi da prođe kroz njen probavni sistem i pričvrsti se na crevima uz pomoć kukice na svom prednjem delu, pa će narasti u odraslu pantljičaru, veoma dugačkog, tankog parazita čije se telo sastoji od mnogo člankovitih segmenata, koji živi od hrane koju mačka svari. Pojedinačni segmenti koji sa izmetom izlaze iz tela mačke sadrže jajašca koja bi buva mogla progutati, nastavljajući poguban krug.

Kada prvi put pregledate svoje mače ili mačku, trebalo bi da potražite simptome zaraze glistama. Ako skotna mačka ima gliste (trebalo bi je očistiti od glista pre koćenja i dok mačići sisaju njeno mleko), njeni bi mladi mogli dobiti larve preko posteljice, a nakon koćenja, preko majčinog mleka, pa bi njihov razvoj pre i posle koćenja bio usporen. Uz neke nekarakteristične znakove upozorenja da mače nije najboljeg zdravlja, pripazite ima li povećan stomak i ljuskavu kožu, posebno obratite pažnju da li mače kašlje,da li povraća ili ima proliv. Takođe morate paziti, ako je vašoj mački bilo loše, ako imate oštar pogled, možda ćete uspeti da primetite masu glista koje se migolje (izgledaju kao tanka vlakna) u povraćenom materijalu. Sa druge strane, segmenti pantljičare izgledaju poput zrna pirinča ili semenki dinje, a možete ih videti u krznu oko stražnjice mačke (koja je može hronično svrbeti) ili u njenom izmetu.

Nakon što ste udomili mače ili mačku, ako sumnjate da ima gliste, zapišite sve relevantne simptome, uzmite uzorak njenog izmeta iz posude sa peskom, stavite ga u čistu posudicu koja se može čvrsto zatvoriti (nemojte zaboraviti oprati ruke nakon toga) i odnesite veterinaru na analizu. Pokaže li se da vaša mačka ima gliste, vaš će veterinar propisati odgovarajuću terapiju.

BUVE I UKLANJANJE BUVA

Većina mačaka katkad ima buve - to je jednostavno sastavni deo njihovog života. Ipak, uz mnogo strpljenja, vremena i pomoću predanih mera protiv buva, mačka koja postane domaćin buvama može ih se rešiti. Zapravo, uz relativno nedavni razvoj učinkovitih preventivnih kapi i injekcija koje će vam dati vaš veterinar, možda ih nikad neće ni imati.

Mačije buve (Ctenocephalides felis) šire se kontaktom između dve mačke, to ne mora biti direktno jer, bez obzira što nemaju krila, buve su poznate po svojoj sposobnosti preskakanja velikih udaljenosti u odnosu na njihovu veličinu, a njihov životni ciklus od četiri faze omogućuje im da neko vreme prežive bez mačke-domaćina. Nakon što skoči na mačku, smesti se u krzno i počne da se hrani njenom krvlju, odrasla buva će nakon dva ili tri dana početi da polaže jajašca (oko 200 za vreme svog života) svugde gde mačka leži - na njenom ležaju ili na krevetu na primer - a jajašca postaju larve nekoliko dana kasnije. Larve u razvoju, koje žive od organskog otpada, kao što su delići mrtve kože, razviju se u lutke za otprilike dve nedelje, a u takvom stanju mogu preživeti do godinu dana pre nego odrastu. Tek će tada ti paraziti morati da nađu izvor sveže krvi kako bi opstali i osigurali nastavak egzistencije populacije buva. Pokušajte preduhitriti mogućnost da vaša mačka postane žrtva horde izgladnelih buva tako što ćete se posavetovati sa veterinarom, koji će vam verovatno preporučiti proizvod za odbijanje parazita (koji nije štetan za vašu mačku), pa neće doći do zaraze ako neka buva skoči na vašu mačku. Ta se sredstva obično redovno daju ili injekcijom ili u kapima koje se apsorbuju kroz kožu. Alternativa je rastegljiva ogrlica impregnirana hemijskim sredstvima koja uništava buve, ali nedostatak toga je manja učinkovitost, posebno kod dugodlakih mačaka, i opasnost izazivanja alergije kod vaše mačke, što rezultira iritacijom kože i gubitkom dlake.

Bez obzira jeste li preduzeli preventivne mere opreza ili ne, važno je redovno pregledati krzno vaše mačke kako biste otkrili znakove pojave buva, posebno tokom letnjih meseci koji pogoduju razvoju buva (iako su zahvaljujući centralnom grejanju postale stalni problem). Ako se vaša mačka često češe, a vi u njenom krznu otkrijete crvenkasto-crne tačkice, verovatno je reč o izmetu buva, pa ćete verovatno videti i tamnosmeđe buve koje su se raširile po krznu mačke. Nakon što dobijete potvrdu o pojavi buva, najprije ćete ih morati uništiti upotrebom praška ili spreja protiv buva. To učinite tako što ćete mačku postaviti na novinski papir, a zatim joj obilno pospite ili poprskajte područje iza glave, pazeći da joj sredstvo ne uđe u oči ili uši. Tada morate nežno, ali odlučno, utrljati proizvod u njenu kožu, masirajući je od glave prema repu, zatim niz bokove, po stomaku i grudima, do nogu i šapa. Pridržavajte se uputstva proizvođača - možda ćete proizvod morati ostaviti na mački desetak ili više minuta, a zatim ćete ga iščetkati iz njenog krzna, te spaliti novinski papir na koji su padale uginule buve. Nakon toga, kako biste sprečili ponavljanje zaraze, moraćete se pozabaviti svojim domom tako što ćete oprati mačiji ležaj, temeljno usisati sve prostorije te na podove i nameštaj naneti sredstvo protiv buva osmišljeno za tu namenu. I tu se pridržavajte uputstva proizvođača jer je moguće da ćete postupak morati ponavljati tokom nekoliko narednih nedelja.

Nikad nemojte ignorisati buve: ne samo da bi vaša mačka mogla dobiti dermatitis usled alergije na buve, lokalne infekcije ili gubiti dlaku, već se takođe događalo da su buve, u očajničkim okolnostima, svoju pažnju privremeno prebacivale na ljude - to jest, kad nije bilo mačke-domaćina - i, naravno, one mogu biti posrednici za zarazu larvama pantljičare.

IDENTIFIKACIJA MAČAKA

Ako svojoj mački dopuštate slobodno lutanje, postoji niz slučajeva koji bi je mogli sprečiti u povratku kući: može se naći zatvorena u susednom vrtu ili šupi, ili može stradati od auta. Postoje dva načina identifikacije vaše mačke: pločica sa identitetom pričvršćena na njenu ogrlicu ili stavljanje mikročipa. Ako se odlučite za prvo, svojoj mački svakako stavite ogrlicu - možda protiv buva - koja je napravljena baš za mačke (mogu se kupiti u prodavnicama za kućne ljubimce) i ima rastegljivi deo kako bi se vaša mačka mogla izvući ako slučajno zapne za neki nepomični predmet, inače bi se mogla zadaviti. Sama identifikacija (takođe dostupna u prodavnicama za kućne ljubimce) može imati oblik šuplje metalne „bačvice“ koja sadrži komadić papira na koji ćete napisati svoj telefonski broj i adresu, ili pločice na koju se vaši podaci mogu ugravirati. Savet koji će vam pomoći da osigurate povratak vaše mačke je da samo treba napisati broj vašeg telefona i reč „nagrada“ - pohlepa bi čak i osobu koja je totalno ravnodušna prema mačkama mogla navesti da vas kontaktira. Međutim, nemojte zapisati ime vaše mačke jer bi, kad čuje kako ga neko izgovara, mogla ukazati poverenje nekome ko to ne zaslužuje.

Mnogi veterinari danas daju prednost stavljanju mikročipa. Kao što sama reč kaže, mikročip je mikroskopski čip tako malen da se može injekcijom staviti ispod labave kože na vratu mačke, i tamo će ostati bezbolno. Mikročip sadrži jedinstveni kod vaše mačke koji je registrovan u centralnoj kompjuterskoj bazi podataka. Ako vaša mačka odluta i neko je dovede kod veterinara, skeniraće je za to predviđenim uređajem koji će odmah identifikovati kod mikročipa, a time i podatke o vama i vašoj mački iz kompjuterske baze, pa će se vaš kućni ljubimac vratiti vama.

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Ostale vesti o životinjama

Najnovije
Preporučujemo

Pet šop

^ Vrh strane