Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Osnove ishrane

ISHRANA PSA

Psi imaju posebne potrebe kada je hrana u pitanju, te gospodar to mora da shvati kao svakodnevnu obavezu. Oni nemaju iste potrebe za hranom kao ljudi, a sigurno se ne zadovoljavaju ostacima hrane svojih gospodara.

Neophodni proteini (meso, riba), balastne materije (zeleno povrće, mekinje), masti (biljne, nekuvane) i dopuna u vidu vitamina i minerala čine idealnu porciju za psa, ukoliko vodite računa i o njegovoj starosnoj dobi, kao i o njegovom zdravstvenom stanju.

Zapravo, nema iste potrebe za hranom kuja koja doji štene od tri meseca, hrt koji trenira, ili vučni pas. Pravilnom ishranom, koja je racionalna i izbalansirana, delujete preventivno i doprinosite izlečenju nekih bolesti. Nezavisno od toga da li sami pripremate hranu, ili je kupujete, morate biti rigorozni kada su u pitanju porcije koje ne smeju biti ni siromašne, ni preobilne, već dovoljne da pokriju njegove dnevne potrebe. Preporučuje se da hranu podelite na dva obroka koje ćete dati u tačno vreme svakog dana.

OSNOVE ISHRANE

Da bi se organizam neprestano obnavljao potrebno je da ima kiseonik i hranu. Svog psa ćete pravilno hraniti ukoliko upoznate proces ishrane. Definicija ishrane data u rečniku glasi: "Ishrana je skup pojava razmene između organizma i spoljne sredine, koje omogućuju da živo biće vrši asimilaciju supstanci koje su mu bile strane i proizvodi životnu energiju".

VARENJE HRANE

Varenje hrane predstavlja razlaganje složene hrane na prostije elemente, tj. hranljive sastojke, koje telo iskorišćava za rast i održavanje. Prvo se zubima odvaja hrana, zatim se razlaže u digestivnom traktu. Varenje prati i faza apsorpcije preko zidova creva. Na kraju, hranljivi sastoci dospevaju do tkiva vitalnih organa pomoću krvi.

Psi ne jedu samo meso (nisu striktni mesojedi), i imaju jedinstven digestivni aparat sa jednim želucem i dosta kratkim crevima. Vreme između unošenja hrane u želudac i ekskrecije je veoma kratko, od 24 do 36 sati. Za vreme te faze, različite hranljive materije se razlažu putem fizičkih procesa (žvakanje, pokreti želuca), ili hemijskih (uticaj pljuvačke, sokova za varenje, žuči), dok nesvareni deo dospeva u stolicu.

Možemo reći da je namirnica svarljiva ukoliko se nije našla u stolici. Dnevna količina izmeta ukazuje na dobru ili lošu svarljivost namirnica. Izmet, naravno, ne bi smeo da nadmaši unetu količinu hrane. Svaka namirnica se sastoji od više hranljivih sastojaka različitih metaboličkih uloga i različitog ponašanja na digestivnom planu.

GLICIDI
Glicide, ili ugljene hidrate čine šećeri, skrob (testa, skrobno povrće) i celuloza (biljna vlakna i opne). Vare se pomoću enzima pljuvačke ili pankreasa (npr. amilize koje razlažu skrob), osim celuloze, koja je nesvarljiva.

CELULOZA
Celuloza, dakle, predstavlja nesvarljiv glicid, ali poboljšava higijenu varenja čisteći debelo crevo.

LIPIDI
Lipidi su masne materije. Dele se na masti biljnog i životinjskog porekla. Vare se pomoću žuči i lipaze iz pankreasa. Kod nekih pasa, npr. vučnih, može se uneti i do pedeset odsto masti u dnevni obrok bez bojazni da će to loše uticati na njegovo zdravlje. Naprotiv, ta količina masti može samo povećati njegove radne sposobnosti.

PROTEINI

Proteini ili protidi se sastoje od aminokiselina. Mogu biti različitog sastava, zavisno od toga da li su biljnog ili životinjskog porekla. Dešava se da se različito ponašaju kada je u pitanju varenje. Određeni se normalno vare pod dejstvom hlorovodonične kiseline želuca, zatim enzima (pepsin), enzima pankreasa (tripsin) i tankog creva (polipeptidaze).

Manje svarljivi proteini su proteini biljnog porekla, zatim nedovoljno kuvani, poreklom iz tetiva ili žila. Oni mogu izazvati dijareju, s obzirom da fermentiraju u debelom crevu. Gastrični aciditet psa, koji je posledica znatne količine hlorovodonične kiseline u njegovom želucu, mu dopušta da vari pokvarenu hranu (leševi, stare kosti u zemlji), bez ikakvih digestivnih smetnji.

MINERALI
Minerali su veoma raznovrsne supstance. Razlikujemo makrolelemente koji su neophodni u velikim količinama (kalcijum, fosfor, magnezijum), kao i oligoelemente, koji su neophodni, ali u vrlo malim količinama (bakar, gvožđe, cink). Oni ne mogu stvoriti posebne probleme, osim što višak masnih materija može otežati njihovo varenje, što je pojava koja se lako može da se uravnoteži.

VITAMINI
Vitamini su različite organske supstance koje su potrebne organizmu u uravnoteženoj ishrani. Zapravo, organizam ih ne može sam sintetizovati, te je neophodno da ih hrana sadrži u dovoljnoj količini. Industijska hrana ili kaše spremljene kod kuće moraju sadržati sve neophodne vitamine.

ULOGA HRANLJIVIH SASTOJAKA
Neophodno je da pas uzima svakog dana neophodnu količinu kalorija, tačno onoliko koliko je potrebno, uz predviđenu količinu minerala i vitamina.

HRANA JE IZVOR ENERGIJE

Uloga hrane je, pre svega, da organizmu obezbedi energiju. Za tu funkciju su najbolji gliceridi, lipidi i proteini. Kvantitativna procena potreba ide uporedo sa procenom hranljivih sastojaka. Kao i kod čoveka, i kod psa je jedinica snage kilokalorija sagorive energije (kcal E.M.) koja predstavlja energetsku vrednost jedne namirnice.

Do nje se dolazi tako što se od bruto energije (oslobođene pomoću hrane prilikom sagorevanja) odbije energija izmeta, gasova i urina, s obzirom da je sve to organizam izgubio. Različiti sastojci koji ulaze u sastav hrane za pse daju sledeću količinu energije:

- 1 g proteina = 3,5 kcal E.M.
- 1 g glicida = 3,5 kcal E.M.
- 1 g lipida = 8,6 kcal E.M.

Takođe je procenjena i energija koja je psu neophodna za održavanje, tj. kada živi u normalnim uslovima, bez posebnih energetskih potreba. Treba mu dati svakog dana 132 kcal E.M. po kilogramu "metaboličke težine". Metabolička težina jednaka je težini podignutoj na 0,75. Treba imati na umu da energetske potrebe nisu direktno proporcionalne težini psa, već metaboličkoj težini.

Primera radi, najbolje je da svakodnevno obezbedite sledeću količinu kalorija, u zavisnosti od težine Vašeg psa:

- 230 kcal za 2 kg,
- 450 kcal za 5 kg,
- 750 kcal za 10 kg,
- 1010 kcal za 15 kg,
- 1250 kcal za 20 kg,
- 1470 kcal za 25 kg,
- 1675 kcal za 30 kg,
- 1875 kcal za 35 kg,
- 2070 kcal za 40 kg.


PROTEINI KAO GRADIVNI MATERIJAL

Proteini, pre svega, služe za građenje, omogućuju sintezu kostiju, mišića, nervnih struktura, i svega što psa čini živim. Naravno, različite su hranljive vrednosti pri varenju jednog „dobrog“ proteina (crveno meso, riba) i „lošeg“ (hrskavica, žile). Dobro svaren (apsorbovan) protein nije obavezno i dobro iskorišćen (metabolisan) od strane organizma.

Može se desiti da nedostaju neke komponente (npr. esencijalne aminokiseline), bez kojih pas ne može da ga sintetizuje. Bitno je zapamtiti da kvalitet igra značajniju ulogu od kvantiteta kada su proteini u pitanju. Treba znati da svaki nedostatak energije u obroku navodi organizam da sagori proteine, umesto da ih koristi za izgradnju. Potrebno je, dakle, da se prilikom pripreme obroka za psa, vlasnik trudi da to bude uravnotežen obrok.

MINERALI: BROJNE INTERAKCIJE

Veoma je značajan skup uloga koji svaki mineralni elemenat igra u organizmu. Svaki mineral je u stanju da stupi u interakciju sa ostalim elementima na digestivnom ili metaboličkom planu. Uobičajene porcije hrane za pse, posebno one na bazi mesa, ne zadovoljavaju ukupne potrebe organizma za mineralima.

Deficiti minerala mogu uzrokovati niz bolesti u kojima dominiraju problemi u vezi sa kostima, krvlju, pa i nervima (neravnoteža fosfora, kalcijuma, nedostatak magnezijuma ili oligoelemenata).

Unošenje minerala će se tretirati za svaku pojedinačnu porciju.

Minerali - Uloge u organizmu - Izvori

Kalcijum (Ca) - formiranje skeleta, prenos nervnog influksa -  koštani prah,  kalcijum karbonat, kalcijum fosfat
Fosfor (P) - obrazovanje skeleta, obrazovanje ćelijskih membrana, energetski metabolizam - koštani prah, fosfati
Natrujum (Na) - ćelijska ravnoteža - so
Kaljum (K) - regulacija ravnoteže vode, energetski metabolizam
Magnezijum (Mg) - formiranje skeleta, nervni sistem, energetske metabolizam, koštani prah, magnezijum oksid, magnezijumove soli
Gvožđe (Fe) - obrazovanje crvenih krvnih zrnaca, ćelijsko disanje, enzimi - meso, soli gvožđa
Bakar (Cu) - obrazovanje hemoglobina, izgradnja kostiju, ćelijska oksidacija - koštani prah, soli bakra, meso
Kobalt (Co) - obrazovanje hemoglobina, umožavanje crvenih krvnih zrnaca - meso,  kvasac
Mangan (Mn) - aktivator enzimskih procesa, formiranje hrskavice - soli mangana
Jod (I) - sinteza tiroidnih hormona - morska so, riba
Cink (Zn) - enzimski sistemi, celovitost kože, reprodukcija - soli cinka

VITAMINA NE TREBA BITI SUVIŠE ILI PREMALO
Da bi organizam normalno funkcionisao, treba ga snabdeti sa četrdesetak najraznovrsnijih hranljivih materija. Vitamini su aktivne vitalne supstance, te je neophodno da se nađu u ishrani. Ukoliko neki od njih izostane (potpuno ili parcijalno) može doći do avitaminoze koja može, na duži period da izazove teške bolesti.

Vitamine kao grupu odlikuju dve karakteristike:
- dnevna potreba psa za vitaminima izražava se u miligramima, čak u mikrogramima;
- vitamini su organske supstance, za razliku od oligoelemenata (gvožđe, jod ili cink), ali su podjednako bitne; nalazimo ih u namirnicama.

Psu je neophodno trinaest vitamina.

Vitamin - Uloge - Izvori

vitamin A (retinol) - vid, rast, Imunitet - riblje ulje, jetra, jaja
vitamin D (kalciferol) - fosforokalcijumska ravnoteža metabolizma, poboljšanje apsorpcije Kalcijuma - Sunce (UV),  riblje ulje,  jaja
vitamin E (tokoferol) - antioksidant, prevencija kod muskularne patologije (napor) - mleko, klice žitarica, jaja
vitamin K - proizvodnja faktora koagulacije -  riba, jetra, zrnevlje
vitamin B1 (tiamin) - energetski metabolizam (glicidi), dobra nervna funkcija - žitarice, mekinje, kvasac
vitamin B2 (riboflavin) - metabolizam aminokiselina i masti - žitarice, mleko, kvasac
vitamin B6 (piridoksin) - metabolizam proteina, masti, glicida i gvožđa - žitarice, mleko, riba, kvasac
vitamin PP (nikotinska kiselina) - celovitost tkiva (kože) - žitarice, kvasac, riba, jaja
Folna kiselina - metabolizmi proteina, sinteza hemoglobina - kvasac, jetra
Vitamin B12 (cianokobalamin) - metabolizmi proteina, sinteza hemoglobina - gvožđe, riba, mlečni proizvodi
Pantotenska kiselina - celovitost tkiva (kože) - jetra, riba, mlečni proizvodi, pirinač
vitamin B7 (biotin) - celovitost kože, metabolizam glicida, lipida i protida - kvasac, prirodni sastojci
vitamin B4 (holin) - metabolizam masti, zaštita jetre - prirodni sastojci

Vitamini imaju ulogu da sačuvaju celovitost kože, omoguće dobar vid, normalan rast, pravilno korišćenje masti u organizmu i održavanje krvnih sudova i nervnih tkiva.

Ne treba preterivati sa vitaminima, s obzirom da u prevelikoj količini mogu izazvati problem. Ovde ćemo pomenuti i esencijalne masne kiseline (linoleinska, hrioleninska, arahidonska), iako se ne smatraju vitaminima. One su neophodne životinji, ali ih organizam prirodno ne sintetizuje. Nalaze se u biljnim uljima.

Bitne su za stvaranje dobrog krzna, kao i za sintezu prostaglandina (medijatora upala, važni su za organizam). Da bi se zadovoljila potreba organizma za esencijalnim masnim kiselinama, dovoljno je jednom dnevno dodati porciji supenu kašiku ulja (suncokretovog, kukuruznog ili sojinog).

Enciklopedija Detaljni opisi ljubimaca
Veterinari Veterinar u tvom komšiluku
Odgajivačnice Pronađi pravog ljubimca
Pet šop Hrana i oprema za ljubimce

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Pet šop

^ Vrh strane