Gen je poznat kao abesinski i nazvan je Ta. Gen je jedan od agouti niza alela i daje svakoj dlaci nekoliko tamnih pruga boje, ravnomerno raspoređenih na svetlijoj podlozi. Rezultat je zapanjujuće lep abesinski (ticked) uzorak krzna, poput onog kod afričke divlje mačke.
Prugaste oznake u tragovima mogu se naći na glavi, a katkad na repu i nogama. Ova pasmina takođe ima jedinstven oblik tela: dugo i mršavo, a ipak snažno i, obzirom da svakako ima orijentalan tip tela, to je mnogo manje naglašeno nego kod sijamske mačke.
Kao u slucaju mnogih starijih pasmina, nije poznato odakle tačno potice abesinska mačka. Neki ljubitelji smatraju da potiče iz doline Nila, jer imaju isti tip tela kao i mačke cije se slike i kipovi pojavljuju u umetnosti drevnog Egipta. Abesinske mačke su prvi put stigle u Evropu 1868. godine, kad su britanski vojnici, vraćajuci se iz rata u Etiopiji, u Englesku doneli mačku po imenu Zula.
Verovatno je da se pokrenuo program uzgoja ciji su temelj bili Zula i druge uvezene mačke nepoznatog porekla, ali slicnih oznaka, jer je to bilo razdoblje velikog političkog, ekonomskog, kulturnog i naučnog zanimanja za severnu Afriku.
Ove mačke bile su poznate pod nizom razlicitih naziva, ukljucujuci 'zečja mačka', zasigurno zato što je njeno krzno bilo slicno krznu divljeg zeca. U Francuskoj se čak i danas boja krzna standardne rumene (kako se naziva u SAD-u) ili uobičajene (kako se naziva u Velikoj Britaniji) - bogata zlatno smeđa s crnim prugama na svakoj dlaci - naziva zečjom.
Rumene/uobičajene abesinske mačke su genetski crne mačke, a 'rumenost' daju nasledni geni za crvenu boju. Ta grupa gena modifikuje narandžastu boju tako da nastaje tamnocrvena. Takođe deluju na neke druge pigmente, te nastaju raskošne boje 'izložbenih' prugastih mačaka i tople kestenjaste nijanse abesinske mačke.
U pasmini su se pojavile i druge boje. Crvena abesinska mačka, koja se danas naziva riđom abesinskom mačkom, zabeležena je 1887. kao bakreno-crvena s prugama svetle cokoladno-smeđe boje i poddlakom boje kajsije.
Razlog za promenu naziva leži u činjenici da je danas jasno da ta boja kod abesinske mačke nije rezultat delovanja pravog, sa polom povezanog gena za crvenu boju - zapravo uopše nije prava crvena, već rezultat delovanja recesivnog gena za svetlosmeđu boju (bl). Naziv 'crven' rezervisan je za mačke crvene boje, što je povezano sa polom, zato što se danas uzgajaju 'prave' crvene abesinske mačke.
Do slične promene naziva došlo je kod krem abesinske mačke: otkriveno je da krem boja nije prava krem povezana sa polom, vec bleđa verzija riđe. Krem je promenjena u žuckastosmeđu, ali tada su uzgajivaci predstavili pravu krem boju povezanu sa polom - i nazvali je krem abesinskom mačkom!
U Velikoj Britaniji se samo prave crvene i prave krem mačke prihvataju na izložbama, dok neka druga udruženja prihvataju te boje, ridu i žuckastosmedu, kao i neke druge nove boje, kao što su cokoladna, plava i ljubicasta (razredena nijansa cokoladne).
Abesinska mačka je 1882. prihvaćena kao pasmina, a u Britaniji je gotovo istrebljena tokom Prvog svetskog rata, ali su 1917. prve abesinske mačke registrovane kod CFA-e u Severnoj Americi. Do tridesetih godina pasmina je stekla čvrsto uporište u SAD-u, gde je danas možda najpopularnija pasmina.
To je takođe i jedna od najskupljih pasmina, jer abesinske mačke obično okote malo mačića, čak manje od orijentalnih pasmina - u proseku oko cetiri. Nadalje, navodno se okoti više mužijaka abesinske mačke nego ženki, i oni sazrevaju sporije od vecine drugih pasmina, uz izuzetak somali mačke pa se uzorci dlake možda nekolikogodina nece videti.
Abesinske mačke imaju veoma živahan i budan izgled. Glava im je klinastog oblika, oči su bademaste i zelene, boje lešnika ili cilibara, orubljene tamnosmedim ili crnim, sa spoljnim, svetlijim 'naocarima' od svetlije dlake. Nažalost, te lepe oči mogu patiti od naslednih oblika atrofije mrežnice, slepoce koja je češća kod pasa nego kod mačaka.
Uši abesinske mačke su velike, široko razmaknute, a zakrivljenost i čuperci su kao kod risa, što je veoma poželjno kod te pasmine, zato što naglašavaju njihov poseban izgled. Rep je jednako dugacak kao i telo, pokriven gustim krznom, a lagano se sužava prema vrhu, dok je dlaka priljubljena uz telo, fina, ali ne mekana.
Blage i privržene - iako ne baš spremne da dele svoj dom sa drugim mackama - idealne su za društvo, ali takođe znaju biti i razigrane. Prirodno su gipke i obožavaju da se penju. Obično su tihe, ali abesinske macke imaju veoma karakterističan glas koji mnogi opisuju kao 'zvonolik'.
Facebook komentari