Izračunavanje ljudskog ekvivalenta za mačije doba nije baš precizno određeno, a postoje neki argumenti u prilog tradicionalne tvrdnje da je množenje mačijih godina sa sedam opšte pravilo. Međutim, većina stručnjaka se slaže da je mačka, kad navrši dvanaest godina, zapravo u srednjim šezdesetim godinama, a nakon petnaeste godine je u srednjim sedamdesetim, dok nakon što navrši dvadeset godina možemo reći da se približava stotoj.
Baš kao kod ljudi, mačiji proces starenja se razlikuje kod svake mačke pojedinačno, pa je najbolje posmatrati svoju mačku kako biste otkrili znakove da su godine učinile svoje. Ti znakovi uključuju gubitak apetita, težine i kondicije (što možda ukazuje na degeneraciju jetre ili bolest bubrega), pojačanu žed, konstipaciju ili inkontinenciju, ukočenost, tumore kože i probleme sa zubima. Ako imate bilo kakvog razloga za zabrinutost, odvedite mačku veterinaru, a on će vam savetovati mere za poboljšanje situacije, što često uključuje prilagođavanje ishrane.
Budući da starije mačke imaju povećanu potrebu za vitaminima i mineralima, vaš bi veterinar mogao savetovati prehranu posebno namenjenu toj potrebi i to relativno rano. Kad postane jasno da je vaša mačka dospela u redove zaista starijih građana mačijeg sveta veterinar bi mogao savetovati davanje četiri manja obroka na dan, kao i prehranu koja sadrži više vlakana, radi suzbijanja konstipacije, te bogatu belančevinama i mastima kako bi njeno telo dobijalo više energije i topline.
Starija mačka će većinu vremena provoditi spavajući, ali kad se probudi, njena će prva misao zasigurno biti: „Budna sam: sigurno sam gladna!“, a budući da je hrana možda jedno od tek nekoliko njenih preostalih zadovoljstava, udovoljite joj malenim, ali veoma ukusnim obrokom. Pobrinite se da ima udoban ležaj na toplom mestu gde će spavati, te da joj činije za hranu i vodu budu u blizini, kao i posuda sa peskom. Takođe će sve više ceniti vaše društvo i pažnju, pa odvojite malo vremena za milovanje i pričanje, i nastavite sa blagim oblikom nege (starija mačka je sve manje pokretljiva, pa je samonega otežana).
Počne li vaša mačka patiti od slabovidnosti i gubitka sluha, nemojte je dezorijentisati premeštanjem poznatih predmeta i imajte na umu da je ta čula neće upozoriti na približavanje potencijalne opasnosti.
Kada imate stariju mačku, zlatno je pravilo slušati savete veterinara, koji bi je trebao pregledati otprilike svaka tri meseca, ili kao što je već preporučeno, posmatrati i pratiti njeno zdravlje. Vaš veterinar će sa kliničkom tačnošću moći da proceni kada se mačka približila kraju svog života, ili kada se bolovi izazvani hroničnim problemima više ne mogu ublažiti, a kvalitet života vaše mačke nepovratno pogoršao.
Ako vam preporuči eutanaziju, prihvatite činjenicu da je vaš iskusni veterinar, koji vodi računa o onome što je najbolje za mačku, siguran da nema nikakve nade za oporavak i shvata da će je produženje života osuditi na dodatne patnje. Takođe imajte na umu da eufemizam koji se često koristi za eutanaziju, „uspavljivanje“, tačno opisuje davanje bezbolne injekcije, što je poslednja ljubaznost koju možete ukazati svojoj mačijoj prijateljici.
Facebook komentari