- Priobalna ružičasta boa, C.t. roseofusca, se može naći na jugoistoku Kalifornije i severozapadu Donje Kalifornije. Podvrste često imaju pruge sa neujednačenim (gotovo iskrzanim) ivicama. Pruge mogu biti bledo roze, tamno preplanule, ili narandžaste, nasuprot podlozi koja je siva. Bočne pruge mogu biti tamnije od kičmenih pruga. Određen stepen mrlja iste boje kao pruge su prisutne između pruga. Osnovna boja je siva. U određenim zonama ovim boama mogu nedostajati tragovi određenih pruga. Uprkos činjenici da obično postoji mala ali promenljiva količina narandžastog pigmenta na zadnjoj i bočnim stranama, zbog nedostatka preciznih kontura šara, ove boe pojedini hobisti nazivaju i „jednobojne“. Albino i hipomelanistični primerci priobalne boe su danas vrlo dobro poznate. Različito su prošarane, imaju od oskudno do umereno narandžaste pruge i mrlje na osnovnoj boji koja je krem.
- Pustinjska ružičasta boa, C.t. gracia, može biti zbunjujuće slična pustinjskoj boi po spoljašnjem izgledu. Pustinjska ružičasta boa se može naći istočno od centralnojužne Kalifornije do centralno-zapadne Arizone. Iako joj je prirodno stanište prostrano, sadašnje naseobine, povezane sa suvozemnim kanjonima, vrlo su divlje raštrkane, pa je mnogo njih razvilo karakteristične boje. Ova prelepa zmija često ima vrlo oštre braon do riđe pruge na sivoj osnovnoj boji. Primerci iz Arizone su veoma živopisno obojeni.
- Centralna Baja ružičasta boa, C.t. saslowi, na jugu i u centalnoj Donjoj Kaliforniji imaju jasno definisane, prave ivice narandžaste do riđe pruge nasuprot boji čelika koja je osnovna. Ovu zmiju hobisti i prodavci često zovu „myriolepsis“ (nepravilan naziv). Smatra se za jednu od najlepših ružičastih boa i velika je potražnja među hobistima.
- Meksička ružičasta boa, C.t. trivirgata, se javlja na severozapadu Sonore, u Meksiku, na jugozapadu Kalifornijkog poluostrva i u centralno-južnoj Arizoni. Iako je najtamnija od ove četiri vrste, lepo je obojena, i veoma je popularna među hobistima. Čokoladne do skoro crne pruge i čine jak kontrast sa krem do bledo žutom osnovnom bojom.
Veličina i životni vek
Veličine ovih četiri vrsta ružičaste boe mogu varirati u zrelom dobu od 51 do 107 cm dužine. Sve podvrste su umereno zdepaste. Odrasli mužjaci su primetno manji od odraslih ženki. Meksičke i Mid-Baja ružičaste boe spadaju u najsitnije podvrste. Životni vek duži od 15 godina nije redak kod ovih zmija.
Staništa
Mogu se naći u južnoj Kaliforniji, do centralne Arizone, južno do centralne Sonore, i kroz Kalifornijsko poluostrvo. U određenim zonama boe mogu da se vezuju za kamenite terene, mada to znači da su dosta daleko od nekog izvora vode, te izgleda da će se mnogo češće naći na mestu na kome ima bar malo vode.
Nega u zarobljeništvu
S obzirom da su sitne, lako se nose, prijemčive, izdržljive, lepo obojene, ružičaste boe su brzo postale jedne od omiljenih američkih vrsta zmija. Iako će mnoge od vrsta bez problema da se pare u zarobljeništvu, preporuka herpentologa je da se koristi specifično lokalni program odgajivanja i razmnožavanja.
U svim vlažnim zonama, ružičaste boe su vrlo izdržljive male boe. Međutim, u zonama gde je konstantno visoka vlažnost, osim ako im se vlažnost u kavezu ne održava na nekom nižem nivou, ružičaste boe mogu povremeno da razviju sindrom regurgitacije koji se teško leči. Ukoliko se zemljište u kavezu dobro održava, ako je vlažnost na odgovarajućem nivou, kao i temperatura, ukoliko je plen propisne veličine, ovo se može ispraviti u ranom stadijumu, ali ako se ne tretira, može oslabiti zmiju i kao posledicu izazvati smrt.
S obzirom da su ružičaste boe male i relativno neaktivne, ne zahtevaju posebno velike kaveze. Za jednu zmiju, ili za par normalne veličine, može biti dovoljan terarijum kapaciteta 57-76 L, dimenzija 30 x 30 x 61 cm do 30 x 30 x 76 cm. S obzirom da su ružičaste boe poznate po guranju poklopca kaveza, najbolje bi bilo da ga zaključavate. Uprkos činjenici da ružičaste boe naseljavaju suve krajeve, one ne pripadaju potpuno zmijama peščanih krajeva. Češće se mogu naći u kamenitim predelima i kanjonima. Rado će kopati jamu u rastresitoj zemlji, ali će iskoristiti i rupe koje su glodari prethodno iskopali. S obzirom da može da dođe do gutanja peska prilikom obroka, mnogo je bolje kao podlogu koristiti novine, papirne ubruse, ili jasiku.
Rosy boe su često veoma lake za održavanje, ali često mogu imati neke žustre prehrambene reakcije. Ukoliko vam prsti imaju miris miša kada nosite ove boe, mogu Vas ujesti. Odgovor na ovaj potencijalan problem je jednostavan: operite ruke pre nego što uzmete bou u ruke.
Razmnožavanje
S obzirom da imaju zdepaste repove, naizled se teško pare. Mužjaci imaju mali i duži rep, manji su od odraslih ženki, a kloakalni deo je evidentno veći nego kod ženki; međutim, pregledom ćete najbolje utvditi o kom se polu radi. Kada jednom utvrdite da imate par zmija, obratite malo pažnje na zimske cikluse. Prilagođene ružičaste boe se lako razmnožavaju u zarobljeništvu. Mužjaci mogu postati seksualno zreli godinu (ili čak više) ranije nego ženke. Zdrave ženke mogu imati velike, žive bebe jednom godišnje.
Hibernacija kod ovih zmija se obično odvija u toku zimskih meseci, tako da je ovo period kada se najuspešnije mogu pariti. Pad njihove normalne temperature na 8.9 – 12 °C u periodu od osam do deset nedelja, i ta temperatura je dovoljna za vreme parenja. Za vreme perida smanjene temperature mnogi hobisti zatamnjuju terarijume. Pre hibernacije (nova reč za ovo je „burmacija“), Vaša zmija mora biti praznog stomaka. Nemojte je hraniti najmanje dve nedelje pre hibernacije, mada možete da joj date da pije vodu kada god poželi.
Nakon što prođe osam do deset nedelja hibernacije, povećajte svetlost, temperaturu i relativno vlažnost kaveza. Ovo možete učiniti postepeno, ili odjednom, kako god želite. Nakon što se boe ponovo aktiviraju, nahranite ih, stavi te ih na isto mesto (ukoliko ste ih držali odvojeno) i nadajte se najboljem.
Veoma je važno da su zmije u odličnoj kondiciji pre smanjenja temperature. Iskustvo je pokazalo da nije bitno da li su boe bile zajedno tokom godine, ili su se upoznale kada je došlo vreme parenja.
Obezbedite gravidnoj ženki odgovarajuću temperaturu u kavezu. Iako bi sobna temperatura bila odgovarajuća za hladniji deo kaveza, grejanje na toplom mestu od oko 29-35 °C je idealno. Ovo će dozvoliti da gravidna ženka izabere odgovarajuću temperaturu za rastuće potomstvo. Čak i kratak period neodgovarajuće temperature može rezultovati nenormalnim šarama ili drugim (uglavnom neželjenim) abnormalnim pojavama na potomstvu.
Ukoliko se rode kasnije, neke od novorođenih ružičastim boa će odbijati hranu. Hobisti su utvrdili da je najbolje staviti ih u hibernaciju na par nedelja, zatim ugrejati, pa će bebe vrlo rado jesti i brzo se razvijati.
Zmije sa sličnim potrebama
Nema zmija koje su do te mere bliske ružičastim boama, da bi im se režim nege podudarao.
Pregled
Pregled je dobar način da se utvrdi pol mnogim zmijama i gušterima, ali može biti teško da se uspešan pregled obavi na mladuncima. Sonda je blago zašiljena, dostupna u prodaji, to je, zapravo, cilindar od nerđajućeg čelika. Sonda mora da se nežno umetne u analni otvor (ukoliko se ne koristi pravilno, ili je neodgovarajućih prečnika može doći do povrede) i da bude usmerena u pravcu repa. Sonda bi kod mužijaka tebalo da prati hemipenis, do dubine od 6-8 skala na donjoj strani repa. Kod ženki koje nemaju hemipenis sonda ulazi 2-3 skale duboko.
Određivanje pola kod reptila sondom je veština koju treba naučiti od herpentologa sa iskustvom.
Facebook komentari