Vesti o životinjama

Nakon pregleda ustanovio sam da pas umire od raka. Saopštio sam porodici da ništa ne mogu da učinim za psa i ponudio im proceduru eutanazije u njihovom domu.

Posle zakazivanja procedure, Ron i Lisa su mi saopštili da misle da bi bilo dobro da njihov šestogodišnji sin posmatra proceduru. Smatrali su da dečak može da nauči nešto iz tog iskustva.

Sledećeg dana, osetio sam knedlu u grlu videvši kako je porodica okružila psa. Šejn je delovao vrlo mirno, mazio je psa zadnji put, pa sam se zapitao da li razume šta se dešava. Kroz nekoliko minuta Baker je mirno ˝otišao˝.

Dečak je prihvatio Bakerovu tranziciju bez poteškoća ili zabune. Sedeli smo neko vreme pitajući se glasno o tužnoj činjenici da životinje žive dosta kraće od ljudi.

Šejn, koji je tiho slušao, odjednom je progovorio - Ja znam žašto.

Trgnuti, svi smo se okrenuli ka njemu. Ono što je izašlo iz njegovih usta mene je zapanjilo. Nikada nisam čuo tako utešno objašnjenje. Rekao je - Ljudi se rađaju kako bi naučili da žive dobar život - da vole sve, sve vreme i budu dobri, zar ne?

Šestogodišnjak je nastavio - Pa psi već znaju kako to da rade, zato i ne moraju da ostanu mnogo.