Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Vrt dobre nade

Prošlo je sedam i po decenija od kad je beogradski gradonačelnik Vlada Ilić podneo zahtev Gradskom poglavarstvu za osnivanje Zoološkog vrta. Ideja osnivanja Zoološkog vrta u prestonici postojala od pre Prvog svetskog rata, ali je osnivanje Vrta „čekalo neka bolja vremena”. Smešten na Malom Kalemegdanu na oko 3, 6 hetara površine, Zoo vrt je tad Beograđanima nudio mali broj životinja. Godine su se nizale, sa njima bombardovnja i rat, brojni usponi i padovi, priznanja i osporavanja. 

Zoološki vrt otvoren je 12. jula 1936. godine i, prema arhivskim podacima, ubrzo je postao jedna od najomiljenijih lokacija Beograđana. Prve godine kroz njegove kapije prošlo 150 hiljada posetilaca, a nakon dve 407 hiljada. Početak je bio težak i prvih godina Vrt nije imao „mnogo” da ponudi. Iako je pomoć stizala sa svih strana, ubrzo su sav trud odnele nemačke bombe. Već nakon bombardovanja 6. aprila 1941. godine, uginula je većina mesoždera, a kavezi trajno otećeni. Nojevi su viđeni kako šetaju Terazijama, a majmuni su upadali u kuće tražeći hranu. Vrhunac uništenja bio je kad je nemačka vojska ušla u grad i ušančila se u Vrtu. Vojnici su tad pobili životinje kako bi se prehranili ali i iz čiste obesti. U periodu osamdesetih, sećaju se mnogi, Zoološki vtr bio je ruglo gde su životinje umirale.

Već sa krajem 1977. godine Vrt je postao glavna tema u medijima, u negativnom kontekstu. Zaboravljene od svih, životinje su živele u trošnim i prljavim kavezima, a životinje su „nestajale” jedna po jedna. Poznat je slučaj slonice po imenu Tisa, koja je bila mezimica građana. Ona je uginula od sepse izazvane ranama od grabulja kojim je čuvar pokušavao da je „ubedi” da uđe u kavez. Sličnu sudbinu doživele su mnoge druge životinje. Ubijale su se međusobno, a nije bilo neobično da opasna divlja mačka prošeta Vrtom oslobođena iz kaveza. Da se nešto pod hitno mora menjati, bilo je jasno nakon što je posle velike medijske akcije, Vrt od vlade Zimbabvea i predsednika Mugabea 1984. godine dobio na poklon dva crna nosoroga. Jeadn je uginuo čekajući da ga prebace u kavez skoro dva meseca, a drugi nedugo nakon toga. 
  
Pre 25 godine na mesto direktora došao je sadašnji direktor Vuk Bojović, koji je sedmi direktor od njegovog osnivanja. Te 1984. godine doneta je odluka da se, nakon velikog neuspeha i zlostavljanja nad životinjama mora urgentno preduzeti nešto – ili da se nađe osoba koja će ga spasiti propasti ili da se njegove kapije zatvore. Tad su se stvari počele menjati i pored brojnih teškoća, kriza i ratnih godina, Zoološki vrt je od „bruke grada” kako su ga pojedini mediji nazivali, uspeo da se uvrsti u sam vrh svetskih vrtova po prirodnoj reprodukciji retkih vrsta. 

Spisak donatora koji su doprineli razvitku beogradkog Zookoškog vrta je dug. Po završetku Devetog samita nesvrstanih zemalja koji je 1989. godine održan u Beogradu, predsednik Libijske Džamahirije, pukovnik Moamer el Gadafi poklonio je Vrtu šest jednogrbih kamila. Njih je poveo sa sobom, jer se hranio tipično beduinski, pijući kamilje mleko. Najvrediniji poklon, koji je i predstvaljao i jednu od najvećih prekretnica Vrta stigao je 10. decembra 2005. godine. Donator Nićifor Nik Aničić, biznismen iz Južne Arike poklonio je beogradskom Vrtu par geparda, ali i poklon iznenađenja, dva bela lava. U Evropi su u tom trenutku živele tri jedinke belih lavova, od toga dve u Beogradu.

Pratite istorijat Zoološkog vrta u Beogradu svake nedelje na našoj Fejsbuk stranici.

^ Vrh strane