Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Posveta i uvodna reč Vuka Bojovića #1

Ovu knjigu posvećujem mojoj ženi Vesni, jer da nije bilo njenog razumevanja i upornosti  koju je uložila bodreći me da ne odustanem od pisanja, ne bi bilo ni Monografije koja je pred Vama.

MONOGRAFIJA BEOGRADSKOG ZOOLOŠKOG VRTA (od 1936. do 2010. godine)

ZAŠTO MONOGRAFIJA?

Ko god ozbiljno shvati posao koji radi i koji mu je poveren mora da zna istorijat tog posla, mora da zna kako su ljudi pre njega radili, jer ne postoji nijedna životna situacija koja već nije isprobana u nekom prethodnom vremenu. Tako je i mene, kao direktora na početku karijere, silni interesovalo, a interesuje me i dan-danas, kako su moji prethodnici rešavali neke naizgled sitne probleme, da i ne govorim o onim složenijim  o kojima se nigde, ni u jednoj knjizi ne može da pročita, jer su ih oni koji su se sa njima borili prevazilazili ad hock, ne ostavljajući nikakav pisani trag. Eventulano su to nekome nekada ispričali, no, vinovnici tih dešavanja nisu umeli valjano ni da prepričaju ono što su čuli pa su svojim proizvoljnim tumačenjima unosili više zabluda nego korisnih informacija i tako čoveka odvodili na stranputicu rešavanja problema.Dolaskom na mesto direktora Beogradskog zoološkog vrta zatekao sam potpuno praznu arhivu. Nisam našao nijedan papir iz kog bih saznao bilo šta o istorijatu Vrta, niti o bilo kom događaju vezanom za tu instituciju. Nije bilo nikoga ko bi mogao da mi ispriča hronologiju dešavanja, razvoja, uspona i padova, niti kako se menjala kadrovska politika, a sve je to bilo neophodno da bi se odredila buduća strategija rada u jednoj ovakvoj ustanovi. 
Kada se samo setim koliko sam dragocenog vremena potrošio slušajući sećanja ljudi koji pamte Zoološki vrt iz različitih vremenskih perioda, koliko sam sati proveo listajući prašnjave registre u raznim gradskim arhivama i novinskim redakcijama, samo da bih našao i najmanji trag o nekom događaju, da bih rasvetlio ono što je predstavljalo zagonetku. 

Poučen takvim iskustvima odlučio sam da onoga ko dođe posle mene na ovo mesto lišim takvih muka, a i da mu ostavim neke smernice da bi mogao da sledi kontinuitet onoga što smo mi, njegovi prethodnici, zacrtali. Tako je nastala ideja o ovoj knjizi.
Osim toga, želja mi je bila i da skrenem dužnu pažnju javnosti na Beogradski zoološki vrt, instituciju koja bi svuda u svetu, zbog svoje višedecenijske tradicije i svog značaja za kulturu grada i zemlje u celini, predstavljala kulturno-istorijski spomenik pod zaštitom države, dok je kod nas sasvim zanemarena.

Zbog verodostojnosti podataka i izbegavanja prostrasnosti, knjigu sam pisao u trećem licu. Uostalom , ona i jeste rezultat jednog timskog pregalaštva mog, mojih saradnika i , naravno, volontera. 

Nema nikakve dileme da će sigurno biti onih koji će na sve što sam radio, a što je sabrano u ovoj monografiji, pitati: Zašto nam sve to eksplicitno nabraja? To me ne bi začudilo jer sam mnogo puta u životu sretao one koji nisu ništa radili, ali su sebi davali pravo da pitaju zašto drugi nešto rade. Iz kakvih pobuda i interesa nastaju dobra dela? Zašto neko nešto čini kada u tome nema ličnih interesa?

Zbog traga gorčine koju bi mi pitanja takve vrste ostavila, bio sam blizu odluke da odustanem, a onda mi je  neko od prijatelja, bodreći me da nastavim, citirao reči poznatog francuskog filozofa i pisca iz XVIII veka:
Ne bismo li s pravom mogli reći onima koji ocrnjuju velikog čoveka, uživajući u tome da traže njegove mane – odakle vam pravo da mu prebacujete pogreške koje ga nisu sprečile da ipak vredi više nego vi?

Vuk Bojović

^ Vrh strane