Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Princ i Cica - miljenici zaposlenih

Par bengalskog tigra, Cica i Princ, najstarije su macke u Zoološkom vrtu i zaposleni ih cesto u šali nazivaju “bakom i dekom Vrta”. Godinama žive u ljubavi, imali su i potomstvo, a slika Princa koji je usled stresa sebi izgrizao zadnje šape za vreme NATO bombardovanja, obišla je i šokirala svet. On je postao živi spomenik rata.

Benglalski tigar je po mnogima najlepši primerak iz porodice macaka, ali pored toga ga prati i reputacija veoma krvolocne životinje. Na telu bengalskog tigra se pojavljuju lepo uklopljene narandžasta, žuta, bela, krem i crna boja. Vertikalne pruge ovog tigra se nalaze na svim delovima tela, sem na stomaku, gde je boja bela i krem. Celo telo je pokriveno gustom dlakom, a svetlo plave oci samo dopunjuju lepotu ove životinje. Primerci ove vrste su dugi od 2,7 do 3 metra. Osnovnu hranu bengalskog tigra cine divlja svinja, antilopa, bufalo i jelen. U jednom obroku, ovaj tigar pojede i do 40 kg hrane. Love u ranim jutarnjim casovima i u sumrak. Njegova boja se savršeno uklapa u visoke trave, tako da je prilicno nevidljiv za svoje žrtve. Svoj ulov najcešce vuce do jezera ili obližnjih voda, gde ga pojede, hladeci se u vodi. Žive u tropskim šumama, na mestima gde postoje visoke trave i u mocvarnim predelima. Najviše ih ima u Indiji, Bangladešu, Mijanmaru, Butanu i Nepalu.
- Cica i Princ, su macke koje su rucno odgajene i naviknute na ljude. Oni su najstariji par velikih macaka u Vrtu i može se reci da su pravi miljenici medu nama zaposlenima. U istom su kavezu, imali su i potomstvo, a sad su pravi su u baka i deka. Princ je širokoj javnosti postao poznat, nažalost, po tome što je usled velikog stresa, izgrizao sebi zadnje šape. I danas otežano hoda - kaže Nadežda Radovic, zaposlena u Vrtu.
Bengalski tigrovi imaju najduže ocnjake od svih macaka, otprilike 10,16 centimetara kod velikih primeraka. Teritorija na kojoj lovi jedan tigar može da bude veca od 30 kilometara kvadratnih za jednog mužjaka. Tigrovi love pre svega nocu, plen napadaju sa strane ili od pozadi. Najcešce napadaju mlade i stare životinje kaje pružaju manji otpor. Manje životinje ubijaju tako što ih ujedaju za vrat, a vece tako što ih ujedaju za grlo i guše ih.

Bengalski tigrovi se najcešce razmnožavaju u prolece. Mužjak napušta svoju teritoriju i odlazi u teritoriju susedne ženke. Tokom tog perioda ženka je plodna samo tri do sedam dana. Posle parenja mužjak se vraca na svoju teritoriju i ne ucestvuje u uzgajanju mladih. Petnaest nedelja kasnije ženka donosi na svet dva do cetiri mladunceta koji su slepi tokom prvih deset dana. Majka ih doji prvih osam nedelja, a zatim im donosi manje životinje da jedu. Sa šest meseci ona ih ostavlja same po nekoliko dana dok lovi, a kada malo porastu vodi ih sa sobom. Sa jedanaest meseci mogu sami da love, a sa šesnaest meseci su dovoljno jaki da bi napadali vece životinje. Mladi tigrovi ostaju sa svojom majkom dve do tri godine, dok ona ne postane ponovo spremna da se pari.


Davne 1904. godine populacija bengalskih tigrova je iznosila 40.000 do 50.000 jedinki, a 1972. godine njihov broj je pao na 1.850. Procenjuje se da danas ima samo 3.000 primeraka ovih tigrova u divljini. Zašticeni su mnogim medunarodnim konvencijama, ali neke kulture koriste kosti bengalskog tigra u medicinske svrhe.

^ Vrh strane