Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Jedu travu, deluju pitomo a u realnosti su - predatori

Deluju miroljubivo, a od njihovih čeljusti u Africi strada više ljudi nego od bilo koje druge vrste životinja. Zbog svoje kilaže deluju tromo, a u vodama u kojim žive suvereno vladaju. Nilski konji stanovnici su i Beo zoo vrta, a posetioci najviše vole da prisustvuju kad ih zaposleni hrane.

- U Vrtu imamo mužjaka i ženku i zaista su omiljeni među decom. Obožavaju da jedu lubenice, ali i ostali zeleniš. Dan im protekne ovako: red kupanja, red sunčanja, a između đakonije za obrok. Iako deluju pitomo, nisu miroljubve životinje i veoma su agresivne kad brane teritoriju. Ljudi ih love i ubijaju zbog donjih kljova koje su duge oko 50 cm, a od njih prave ukrase  - kaže Nadežda Radovic, zaposlena u Vrtu dobre nade.


nidzaNilski konj ili vodeni konj je veliki africki sisavac. Uz pigmejskog patuljastog nilskog konja član je porodice Hippopotamidae, a taj rod je donedavno imao još tri vrste, ali one su izumrle.

Njihov broj se danas procenjuje na oko 125 hiljada jedinki i vrlo su ugrožena vrsta zbog lova i naglog smanjenja prirodnog staništa.

Nilski konji su dugi od tri do četiri metara, a visoki do metar i po, a teže do čak tri tone. Mužjaci rastu tokom celog života, dok ženke dosižu maksimalnu težinu sa 25 godina. Iako su glomazni i teški, nilski konji na kopnu mogu trčati brže od čoveka, brzinom od 30 do cak 50 kilometara na sat, ali samo na kratkim deonicama - do nekoliko stotina metara.

Njihovo teško, valjkasto telo, nose snažne kratke noge. Imaju nesrazmerno veliku glavu sa malenim ocima. Uši su im takode male, a protresaju ih svaki put kada izranjaju. Koža nilskog konja se brzo suši na žarkom afričkom suncu, zbog cega oni dan provode ležeci u blatu ili vodi koja im služi kao termoregulator i zaštita od tropskog sunca.nidza.2jpg

Nilski konji su društvene životinje i žive u grupama do 40 jedinki. Prosecni životni viek im je 40 - 50 godina, a najstariji nilski konj je Dona sa 56 godina, koja živi u jednom Zoološkom vrtu u Indijani.

Antički Grci - mislili su da je nilski konj u rodu sa konjima. Do 1985. godine, naučnici su grupisali nilske konje sa svinjama, na osnovu uzoraka njihovih kutnjaka. Prema novijim saznanjima dobijenih na osnovu proučavanja fosila, dokazano je da su nilski konji srodnici kitova.

Nilski konji su retki sisavci, uz kitove i morske krave, koji se radaju pod vodom. Beba nilskog konja, teži od 25 do 45 kilograma, mora odmah nakon porodaja sama da dopliva do površine da bi po prvi put udahnula vazduh.

^ Vrh strane