Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Tvigi, slonica koja voli tuširanje i lubenice

Nemojte da vas začudi ukoliko, dok šetate Vrtom dobre nade, bez upozorenja vas „istušira“ slonica Tvigi. Ona je sigurno jedna od najpopularnijih stanovnica Vrta dobre nade, jer se oko njenog prostora okuplja i staro i mlado. Strogo je zabranjeno hraniti je, jer je „grickalice“ mogu ubiti, ali se posetioci svakodnevno oglušuju na tu činjenicu.

- Tvigi je stara 38 godina, i pre Beograda, živela je i u Londonu i u Holandiji. Obožava da jede lubenice i da se tušira, ali da isto radi i posetiocima. Iako deluje pitomo ona to nije i strogo je zabranjeno hraniti je, a u tome prednjače stariji posetioci – kaže Nadežda radović, zaposlena u Vrtu dobre nade, napominjući da je Tvigi prostor delila sa mužjakom koji je uginuo od zapaljenja kljove.

Slonovi su porodica viših sisara. Svi su, bez izuzetaka, biljojedi i hrane se pre svega travama i lišćem, ali u slučaju nedostatka te hrane, jedu i granje, grmlje, koru i sličnu hranu. Slonovi su najveći kopneni sisari koji danas žive na zemlji. Kod rođenja, mladunče može biti teško i do 100 kilograma. Visina slona je do sedam metara sa surlom. Samo u surli, slon ima više od 40 hiljada mišića. Najveći slon je ubijen 1974. u južnoj Angoli i bio je težak 12.240 kilograma.


Beogradska Tvigi je azijski slon. Oni žive u krdima koji broje između deset i 30 jedinki, i sačinjavaju ih ženke. Zajednica je matrijarhat i predvodi je najstarija ženka. Kad ona ugine ili joj se bilo šta desi, zamenjuje je druga najstarija ženka. Krdo prema tome čine bake, majke, ćerke... Postoje i muška krda, koja se sastoje samo od mužjaka koji su napustili krdo u kom su rođeni. To se dešava kod svih mužjaka i najčešće do šeste godine života.

Mladi mužjaci se odvajaju i osamljuju, ali kao što je prethodno navedeno, mogu formirati i manja krda mužjaka. Krda azijskih slonova se kreću po prostranim travnatim oblastima ili po šumama u potrazi za hranom. Većinom se kreću noću i nisu posebno teritorijalni. Azijski slonovi imaju malo prirodnih neprijatelja poput tigrova, ali od njih su ugroženi samo mladunci. Ako krdo napadne neki grabljivac, slonovi se zbijaju u krug štiteći mladunce koji su u sredini, dok se najstarija ženka okreće prema opasnosti. U prirodi žive najviše do 70 ili u rietkim slučajevima 80 godina.

Azijski slon je bio ugrožen u prošlosti zbog lova, kada su istrijebnjeni u mnogim krajevima Azije. To je doprinelo istrebljivanju mužjaka s kljovama, tako da većina današnjih azijskih slonova nema kljove. U prošlosti je mnogo mladunčadi hvatano u prirodi i pripitomljavano, da bi kasnije služili u ratu ili za rad. Danas se sve manje koriste za rad, a lov je zakonom zabranjen.

Glavne probleme opstanka azijskih slonova predstavlja krivolov i širenje ljudske populacije. Ljudi potiskuju slonove sa njihovih prirodnih staništa jer seku šume i grade plantaže ili naselja. Prema nekim procenama danas ima između 35 i 55 hiljada divljih azijskih slonova, dok postoji oko 15 hiljada pripitomljenih slonova.

^ Vrh strane