Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Po ugledu na svetske vrtove #15

O tome da je Beograd voleo svoj Zoološki vrt i brinuo se o njemu, najbolje svedoči angažovanje i zalaganje gradskih čelnika da ga unaprede i svrstaju u rang sa poznatim svetskim zoološkim vtrovima toga vremena

Napredak vrta i radove u njemu nadgledao je redovno lično predsednik Beogradske opštine gospodin Vlada Ilić, koji je davao inicijative za njegovo unapređenje.

Svaki odlazak u neku od evropskih prestonica gospodin Ilić je koristio da obiđe tamošnje vrtove, prikupi ideje, razmeni utiske i dogovori saradnju

Vraćajući se iz glavnog grada Francuske, gde je sa našom delegacijom boravio na poziv pariske opštine, gospodin Ilić je u izjavi za "Politiku", 18. oktobra 1936. godine, rekao sledeće:

"Pošto je beogradska opština u punom jeku osnivanja svoga Zoološkog vrta, jedno pre podne delegacija je upotrebila da ga razgleda. Direktor Zoološkog vrta gospodin Urben, koji je već ranije u ime Vlade Francuske predao jednu lepu i skupocenu zbirku životinja našem Zoološkom vrtu, obećao mi je ovom prilikom, svoju punu potporu, kako u pogledu njegovog dopunjavanja."

Pošto o zoološkim vrtovima nije postojala stručna tehnička literatura, te je jedini način upoznavanja sa veštinom njihove izgradnje bilo proučavanje na licu mesta, vodeći ljudi Grada nisu žalili trud i novac, pa su inžinjera Aleksandra Krstića, šefa Odseka za parkove i pošumljavanja i prvog v. d. upravnika Beogradskog zoološkog vrta, novembra 1937. godine, poslali na duže studijsko putovanje u Francusku i Nemačku, odakle se on vratio sa brojnim idejama i predlozima kako bi trebalo dopuniti i reorganizovati naš Zoološki vrt.

konjicU izveštaju o utiscima iz Zoološkog vrta u Parizu inženjer Krstić, između ostalog, beleži i sledeće:

- Od prostorija za servis pariski vrt ima sledeće: kancelarije, laboratoriju, salu za sekciranje, karantin, magacine, senare, kuhinju, štale, tuševe za osoblje, stanove za osoblje, koje neminovno mora stalno biti u Vrtu (kod žirafa, slonova i dr. ima po jedan krevet za noćnog čuvara), radionice: stolarska, kovačka i farbarnica za tablice. Postoje još: jedan veliki restoran i dva manja, nekoliko prodavnica, četiri javna klozeta i tri javna ulaza i dva službena.

Opšti utisak: frapira čistoća i solidarnost  unutrašnjih postojanja i instalacija. Dalje, veličanstveost izgleda na veštačko stanje i slobode i stenovite pejzaže, ali istovremeo veoma nelagodno deluje suišan beton, jedan noobraznost u izgradnji nastambi, uvek beton, beton i samo beton...


Čine se pokušaji i napori da se što boljom saradnjom ublaži taj suvoparni efekat betona, ali njega ima isuviše da bi se to postiglo. Doduše, beton dobija patinu, raznobojan je, ali ipak isuviše dominira.

Jedino ostaje fakat da ipak glavni deo vrta, veliku perspektivu , odnosno centralni pejzaž, treba rešavati na ovaj način, jer impresionira i deluje moćno. Odgovarajuće vrste životinja u svakom ambijentu fasciniraju posmatrača.

Ali, pored svega toga, više od jedne četvrtine Vrta ne sme se rešavati - po mom skromnom mišljenju- na ovaj način, inače se dobija neizbežna monotonija, odnosno dosada. To naročito pada u oči  već pri prvoj ponovljenoj poseti.

U vrtu treba što manje zgrada, a naročito nametljivih i nediskretnih stilova, što više raznoobranosti,  vegetacije, travnjaka i uopšte zelenila, jer Vrt treba da ostane vrt, pa ma se zvao i zoološki-

A zatim inženjer Aleksandar Krstić, predlaže:

lavovi- Pojavljuje se ideja stvaranja depandansa u Košutnjaku, sa nekoliko vrsta životinja in ekstenzo isklučivo iz naše zemlje (kao u Ausburgu). Ovde bi mogle biti zastupljene sledeće vrste: srne, jeleni, divokoze, bosanski brdski konji, bivoli makedonski, veverice, fazani, labudovi, divlje patke, galebovi, detlići i sl.

Pojedine od ovih životinja živele bi u potpunoj slobodi. Dok druge u velikim i prostranim zabranima. Celokupna investicija oko uređenja sastojala bi se u ograđivanju zabrana, podizanju nekoliko šumskih koliba (od dasaka i trske) i iskorišćavanju Topčiderske reke. Ishrana bi bila dopunska. Za ovu svrhu dovoljna bi bila jedna petina Košutnjaka (60 hekktara).

Pored poučnih, estetskih i zabavnih razloga u prilog osnivanja ove zoološke delatnosti govore još i sledeči razlozi: Košutnjak bi oživeo i interesovanje za njega kao zdravstveno izletište Beograđana znatno bi poraslo. Prema tome i prihod od tramvaja na ovoj pruzi bi skočio.
Naravno da se njegova poseta ne bi dala meriti sa posetom Beogradskog zoološkog vrta, ali i troškovi oko izdržavanja bili bi sasvim neznatni i mogli bi se kompenzovati ulaznicom od jednog dinara, makar i od malobrojne posete-

Čini se da je boravak u nemačkoj, u Minhenu i Ninbergu, posebno impresivno delovalo na inžinjera Aleksandra Krstića, o čemu nadahnuto beleži:

Zoološki vrt Helebrun, na periferiji grada (Minhena) pored Izere, u staroj šumi, zauzima 55 hektara. Glavne karakteristike: životinjska skloništa su u šumi na velikim prostorima. Životinje su u velikim grupama po geo-sistemu, to jest podeljene su na kontinente: Evropa, Azija, Afrika i Amerika. Jedan deo Izere (alpinska reka koja je regulisana) odvojen je specijalno za Vrt, ali on ne sme da primi kanalizacju, da se nebi reka, koja protiče kroz varoš, zagadila.

Osim toga Vrt ima ima i svoje sopstvene i vodom bogate izvore. Izobilje vode, šume i prostora su glavne karakteristike Vrta. Te tri činjenice, kao i stručnost dr Heka, upravnika ovog Vrta, omogućavaju najidealniji odgoj životinja kao i njihovu produkciju, koja je specijalno ovde došla do najboljih rezultata. Društvo je akcionarsko i jednu polovinu akcija drži opština.

U poslednje vreme pristupilo se izgradnji tzv. arhitektonskog dela Vrta (odeljenje za antropoide, akvarijum) a projektuje se izgradnja terarijuma, proširenje akvarijuma i odeljenje za ptice. Ove poslednje izgradnje umnogome su doprinele povećanju posete. Isto tako, u projektu su nova velika skloništa za polarne medvede, tigrove itd. jer su postojeća zastarela i mala. Tako će se iz godine u godinu Vrt poboljšavati i modernizovati, a pomšlja se i na proširenje.

Šumski obori za preživare, koji čine gro Vrta, ostaju nepromenjeni: To su veliki šumski zabrani ograđeni žicom, a brvnare ili daščice služe za skloništa. Ta su skloništa vrlo jednostavna, ali veoma praktična. Ceo taj spoljni Vrt opslužuju svega dva čoveka, a celokupan personal sačinjava 40 ljudi...

Nastambe za egzotične životinje zastarele su i svake godine Vrt rekonstruiše jednu - dve odnosno modernizuje. Dr Hek naročito obraća pažnju na aklimatizaciju i očvršćivanje , zatim na vitaminozu kod životinja i na provetravanje skloništa. Na veterinarske intervencije ne polaže mnogo izgleda da do njih uopšte ne dođe. Zato budnim okom prati stanje životinja...

medeNovosagrađeno antropoidno odeljenje je jedno od najboljih na svetu. Iako arhitektonski sasvim prosto, onoje moderno i racionalno. Ima 65 antropoida... Ispod ovog odeljenja je akvarijum. Plaća se specijalan ulaz i u jedan i u drugi...

Akvarijum je u suterenu i sastoji se iz nekoliko malih bazena za tropsku ribu, i isto tako za morsku ribu. Po rečima dr Heka, kod akvarijumaje je glavni izdatak instalacija. Inače, ako ima dosta vode, akvarijum je najjevtinija stvar za održavanje, i to je takoreći ceo izdatak. Sama riba je jevtina, i ishrana je još jevtinija. Morska voda dobija se veštački pomoću četrnaest preparata. Ista se obnavlja jednomesečno, ali za nju ima filtracione aparate. Zagrevanje vode je samo kod izvesnih riba. Od instalacija, pored vodovodne, ima još osvetljenje, grejanje i vazduh."

Iz Minhena, inžinjera Hristića put je odveo u Nirnberg:- Posetio sam zoološki vrt koji je pred iseljenjem, jer je njegov prostor potreban za velike ninrberške stadione. Za ono preseljavanje odnosno za izgradnju novog rezervisano je 52 hektara. Sadašnji vrt je poluopštuinsko, a poluakcionarsko preduzeće. Zauzima 25 hektara, ali sa velikim vodenim površinama . Park je dosta dobro uređen. Skloništa su zastarela, a Vrt daje utissak praznine, jer za za ovoliko veliku površinu ima malo životinja. U tom pogledu mnogo izostaje iza minhenskog. Dobro vrtarsko uređenje donekle nadoknađuje ostale nedostatke...

Zapažanja i predlozi, koje je inženjer Aleksandar Krstić doneo sa svojih stručnih putovanja, bila su od neprocenjivog značaja tako da se krenulo u realizaciju novih projekata i plana daljeg proširenja i izgradnje Beogradskog zoološkog vrta.

^ Vrh strane