Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Nove životinje #17

No, svakako najinteresantnija  i najznačajnija životinja stigla je 1. avgusta 1938. godine, posle puta koji je trajao tri noći i tri dana šleperom, Dunavom iz Budimpešte. Bio je to dvogodišnji nilski konj Čepu, (kasnije preimenovan u Buca) legenda Beogradskog zoološkog vrta. Njegov dolazak dugo je najavljivan i dugo iščekivan, tako da je predstavljao pravu atrakciju za Beograđane.

Sa Bucom su, istim transportom, stigli i: jedna zebra, jedna divlja svinja, tri stepske ovce, jedna somalisjka ovca i jedna nutrija. 

Godine 1938. Vrt se mogao pohvaliti zbirkom od 266 sisara u 72 vrste, 144 glodara u 20 vrsta, 31 gmizavcem u 4 vrste i 678 ptica u 126 vrsta.

Trend nabavke novih životinja nastavljen je i naredne 1939. godine.

“ Početkom 1939. godine - kako pišu Beogradske opštinske novine u broju 3, od marta 1939. - Vrt je snadbeven lepom kolekcijom egzotičnih životinja, kao i domaćih zverova i ptica. Vrednost živog inventara prelazi sada već 1.110.000 dinara.

milski_konj

Gubici životinja nisu veliki, oni iznose oko devet odsto od ukupne vrednosti, što je vrlo malo u poređenju sa mnogim inostranim vrtovima, gde se penju do 30 odsto od vrednosti. Ovo dolazi otuda što se u Vrtu, za sada, drže samo one životinjske vrste koje lako podnose naše klimatske prilike. Kao naročiti zoološki uspeh vredi pomenuti da u Vrtu živi lenjivac, već dve i po godine, i oseća se vrlo dobro, što predstavlja rekord, jer u drugim vrtovima jedva izdrži po koji mesec.

Od osobitog je interesa dečji zoološki vrt, gde se deca mogu igrati sa izvesnim životinjama. Tu je i dečji hipodrom, gde deca jašu dresiranog slona, kamilu, konjiće i magarca. Postepeno izgrađivanje, usavršavanje i proširenje ovog Vrta vršiće se i dalje. U toku godine izgradiće se centralni deo Vrta, sa jednim skloništem od prirodnog stenja i sa velikim jezerom u sredini.
monografija13
Završiće se terarijum za smeštaj zmija, guštera i drugih gmizavaca. U blizini Vrta otvoriće se i jedan letnji restoran, gde će se posetioci Vrta moći odmoriti i okrepiti.Proširiće se, ili sasvim nanovo izgraditi i potrebne službene prostorije: kancelarije, ambulanta, kujna, ledenjača, magacini i drugo, bez čega se uspešan rad Zoološkog vrta ne da ni zamisliti.

Docnije će se pristupiti i izgradnji odeljenja za antropoide i akvarijuma u Beogradu. Rekosrdan broj posetilaca bio je za vreme Prvog sajma. Tada je samo jednog dana Vrt posetilo 15.600 lica.

U želji da što bolje unapredi Zoološki vrt Opština nije žalila novac, ulagala je u njegovo uređenje i ta investicija joj se isplatila. Broj posetilaca se uvećavao iz dana u dan. Samo u aprilu i maju 1939. godine, Vrt je obišlo više od sto hiljada ljudi, što je Opštini grada Beograda dalo prihod od blizu osam stotina hiljada dinara.

^ Vrh strane