Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Veliki radovi #18

"U svom nastojanju da što bolje uredi Zoološki vrt, Opština je rešila da ove godine ugradi oko pola miliona dinara na ulepšavanje Vrta, pošto se prihodi neprestano povećavaju, pa Opština želi građanstvu da pruži još više prilike da uživa u Zoološkom vrtu" - piše Politika u broju od 23. juna 1939. godine.

"Već su izgrađeni nacrti za uređenje središnjeg dela koji je do sada bio neobrađen. Prema nacrtima koje je izradio Odsek za parkove, a po uputstvima šefa, gospodina Aleksandra Krstića, a treba da bude jedan od najlepših krajeva Vrta, po primeru velikih zooloških vrtova u Nemačkoj i Francuskoj. Središnji deo biće izgrađen u prirodnom stanju sa terasama, poljanom za životinje i veštačkim jezerom. Stene, koje će biti visoke od pet do šest metara, imaće u pećinama skrovita životinja. Posetioci će imati utisak da su životinje slobodne- u prirodi. Biće u stenju izgrađeno šesnaest skrovišta za afričke stenske životinje. One će moći na poljani da se sastaju, pošto i u prirodi žive u zajedničkim predelima. Tu će biti smešteni nojevi, zebre, antilope i razne druge životinje. U vrtovima na strani ovakva naselja rađena su od betona, dok će kod nas biti izgrađena od kamena.

U produženju poljane, koja će biti jedna vrsta skupnog života životinja, izgradiće se veštačko jezero, sa jednim malim ostrvom. Jezero će biti dugačko oko sto metara.
monografija7
Do jezera će biti skrovišta afričkih ptica, kao flaminga i raznih vrsta ždralova. Ceo prostor ogradiće se niskim zidom, a čitavo naselje biće odvojeno jednim jarkom tako da će publika moći bez zaprege da posmatra život ptica i životinja u ovom delu Vrta. Iznad skrovišta životinja bićće još i terase i jedan prolaz za posetioce Vrta, i oni će moći da uživaju još i u vanrednom pejsažu naselja.

Pošto će u naselju biti smeštene afričke životinje i afričke stepske ptice, to će u skrovištima biti uvedeno i centralno grejanje, kako bi skrovišta bila upotrebljiva i za vreme zime. To će doprineti da će posetioci moći i preko zime da posmatraju životinje u središnjem naselju.

Radovi će početi kroz nekoliko dana, pošto su nacrti već odobreni, a dali su svoje povoljno mišljenje o njima i neki strani stručnjaci. Čeka se samo da bude isporučen kamen, pa da gradnja počne. Opština je preuzela korake da dovoz kamena bude izvršen u što skorije vreme.

Podizanjem središnjeg dela, sa visokim stenama, jezerima i pećinama Beogradski zoološki vrt postaće jedan od najlepših modernih vrtova u Evropi."


Arhivski podaci kažu da je 1939. godine Beogradski zoološki vrt imao ukupno 1.179 životinja razvrstanih u 190 vrsta, i to: 255 sisara, 142 glodara, 872 ptica i 31. gmizavca.

Stepen smrtnosti bio je izuzetno nizak i iznosio je svega pet odsto, što je zaista neznatan procenat, ako se ima u vidu da je, recimo, u zoološkom vrtu u Rimu 1939. godine procenat uginuća iznosio 25 odsto, a u Berlinu je čak prelazio 30 odsto.

O tom zavidnom životinjskom fondu savesno se brinulo 34 hranioca i dva čistača staza. Prisećajući se svog službovanja u Zoološkom vrtu tog vremena, pokojni Uroš Lekić, koji je kao hranilac životinja u Vrtu radio od njegovog osnivanja, u razgovoru za "Borbu", oktobra 1987. godine, ispričao je sledeće:

"Disciplina je bila veoma stroga. Svi smo nosili uniforme, koje smo menjali tri puta nedeljno. Nezakopčano dugme povlačillo je kaznu - dva dana bez plate. Zarađivao sam tri i po dinara na sat . Jagnjeći bubrežnjak u kafani koštao je pet dinara. Svakoga dana, za dva sata rada, zarađivao sam i za jagnjetinu i za rakiju."

Tendencija dalje izgradnje i proširenja Zoološkog vrta prenesena je i na 1940. godinu.

Tendencija dalje izgradnje i proširenja Zoološkog vrta prenesena je i na 1940. godinu. Započeti radovi u centralnom, središnjem delu su nastavljeni, a bilo je i još mnogo toga u planu. "Politika" je, kao i uvek redovno izveštavala o dešavanjima u najinteresantnijem i najlepšem delu Malog Kalemegdana pa u broju od 19. aprila 1940. godine beleži:

"Srednji deo Zoološkog vrta, za koji su još prošle godine izrađeni nacrti, izvršiće se ove godine. Zemljani radovi su već počeli. To će biti jedan od najzanimljivijih delova Vrta. On će biti izrađen u prirodnom, sa vodopadima. Životinje će se u njemu kretati slobodno. Centalni deo biće tako izgrađen da će šetači moći sa strane sa posmatraju zajednički život životinja. U njemu će biti smeštene ptice i životinje koje se međusobno podnose.
Za potrebe Zoološkog vrta izdignuće se jedna ambulanta, jedna kuhinja, lednjača, mala klanica i potrebna stovarišta. Sada uprava Vrta vodi pregovore sa Vojskom da se Zoološkom vrtu preda zemljište prema zgradi Vojne odeće, na kome se nalazi veterinarsko stovarište, pošto je bilo već ranije ustupljeno za potrebe proširenja Zoološkog vrta.

Počeće takođe kaldrmisanje staza, kako bi se i preko zime omogućilo posetiocima da dolaze u Zoološki vrt u što većem broju, jer je preko cele zime bilo posetilaca. Nije zabeležen nijedan dan bez makar jedne posete."

Ali na tome se nije stalo. "Politika" 22. avgusta 1940. godine najavljuje:

monografija5" Na poslednjoj sednici Gradskog veća Opštine beogradske za Zoološki vrt u prestonici odobren je nov kredit od preko 50.000 dinara. Sa ranijim kreditima namenjenim istoj stvari, suma se popela na preko 370.000 dinara. Ovim novcem treba da se izgradi u Zoološkom vrtu centralno sklonište u kome bi imale svoja odeljenja i svoje boksove u zimu afričke životinje i ptice, one koje Vrt već ima i nove koje su poručene.

U tom novom delu Zoološkog vrta posetioci bi mogli i preko zime da posmatraju svoje ljubimce koji bi s prvim kišama i mrazevima tako zameniti svoja boravišta pod velikim nebom. To centralno sklonište več je u izgradnji. Zasad je ispred njega dovršeno veliko jezero, dugačko oko sedamdeset metara, određeno za afričke i ukrasne ptice. Jezero ima male pećine i vodopade kojima se svake nedelje po jedanput dovodi i odvodi jezerska voda.

Da bi održalo brojnost posete, koja je te 1940. godine u proseku dnevno iznosila 1.500 osoba, i da bi privukli pažnju još većeg broja Beograđana i gostiju glavnog grada, ljudi iz uprave Vrta redovno su obogaćivali životinjski fond. Iz Nemačke je nabavljen par kozoroga i par afričkih nojeva (Mileva i Oskar), a iz Sofije nekoliko morskih kormorana, jedan carski orao i jedna antilopa. Putem razmene sa drugim zoološkim vrtovima ili posredstvom  trgovaca životinjama, u Vrt su stigli i: par alpskih divokoza, mužjak ždrala, crne turske plovke i divlje guske-kaluđerice."

Broj stanovima Vrta povećavao se i zahvaljujući dobroj reprodukciji, naročitoo kada je reč o pticama, o čemu svedoči tekst iz "Politike" od 22. avgusta 1940. godine:

"Postoji još jedan način zahvaljujući kome imamo najšarenije fazane, divne bele labudove, pegave morske kokoške, divlje plovke najlepših boja. Sve one ređaju se u podrumu zgrade u kojoj je smeštena uprava Zoološkoghg vrta na Malom Kalemegdanu. Dva mračna odeljenja podruma sliže najradosnijim svrhama. U jednom od njih smešten je inkubator,  u drugom električna, sunčana lampa-majka, tako da posle samo nekoliko nedelja od unesenih jaja u ta odeljenja izlaze na sunce mali fazančići, sivi labudovi, plovke i razne druge ptice. Za poslednja dva meseca ovaj inkubator izliferovao je tri stotine komada raznih ptica Zoološkom vrtu."

monografija8I dok se u u svim sferama života osećala kriza, kao posledica opšte neizvesnosti, Beogradski zoološki vrt je brojao srećne dane i sabirao saldo svog zlatnog perioda.

Smutnu ratnu 1941. godinu dočekao je u blagostanju, ne sluteći da će uskoro sve iz temelja promeniti i da zadugo više ništa neće biti kao pre.

U to vreme, početkom 1941. godine, sa restoranom kalemegdanska terasa i novoizgrađenim delom u Donjem gradu, Vrh je obuhvatao nešto više od 14 hektara i sa tom površinom i brojem životinja, koji se popeo na 1.200 dočekao je i Drugi svetski rat.

Međutim, početak Drugog svetskog rata i bombardovanje Beograda, odnosno Zoološkog vrta, najpre od strane Nemaca 6. aprila 1941., a zatim i savezničko 16. i 17. aprila 1944. godine, sve su izmenili.

^ Vrh strane