Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Drugi svetski rat #19

Prve nemačke bombe koje su pale na Beograd porušile su kaveze i ograde u Zoološkom vrtu i pobile većinu mesoždera. Da se preostale životinje ne bi razbežale po gradu, čuvari su bili prinuđeni da mnoge poubijaju. Već tom prilikom zbirka je desetkovana. Nojevi su viđeni na Terazijama, a gladni majmuni su upadali u kuće u potrazi za hranom. Mnoge životinje su od naglog zahlađenja dobile zapaljenje pluća i uginule.

Naredno, savezničko bombardovanje, nanelo je posebno težak udarac Zoološkom vrtu. Ne samo da su uništeni prostori za smeštaj životinja i same životinje, već je bilo i ljudskih žrtava. Tog 16. aprila 1944. godine, na svom radnom mestu, poginuli su radnici Zoološkog vrta: Petrija Čabrajac, Stevan Horvaćanin, Mirko Kiso, Mile Malić i Boža Svetalica.

Vrhunac uništenja stanovnika Zoološkog vrta nastao je kada je naemačka vojska ušla u grad. Tokom borbi za oslobođenje Beogrrada Nemci su bili ušančeni u samom Zoološkom vrtu, gde im je bio jedan od položaja. Tom prilikom pobili su mnogo životinja da bi se prehranili (srne, guske,patke) a neke i iz čiste obesti, kao na primer bele medvede. Po njihovom odstupanju nađeni su mrtvi: dva bela medveda, dva bizona i dve zebre. Stradalo je i mnogo drugih životinja i ptica.
m3
Period okupacije svakako je bio najteže razdoblje u istoriji Zoološkog vrta. Uprava je činila sve da novim primercima nadomesti životinjski fond, međutim, to joj nije polazilo zarukom ne samo zbog nedostatka sredstava, već i zbog neviđene torture beogradske policije nad radnicima Vrta. Naime, u to vreme u Zoološkom vrtu je bio zaposlen i majstor za izradu kaveza, Bora Marković, kasnije narodni heroj, koga je policija stalno progonila tako da je zbog njega i rad i živvot ostalih radnika  bio neprestano na udaru okupatora i policije.

Na čelu Zoološkog vrta tada se nalazio Miodrag Savković, predratni zamenik Aleksandra Kostića, veliki zaljubljenik u Vrt i njegove stanovnike, strog i preduzimljiv direktor. Međutim, na tom mestu Stavković je proveo samo četiri godine. Smutno poratno vreme surovo se poigralo sa njegovom sudbinom. Godine 1944. on je bez obrazloženja i prave optužbe, uhapšen. Nakon dužeg vremena provedenog u zatvoru lišen je života, a da porodica nikada nije saznala ni mesto, ni razlog, ni način njegove smrti.

Nažalost, malo je pisanih podataka koji govore o dešavanjima u Beogradskom zoološkom vrtu tokom ratnih godina, tako da se, kada je reč o tom periodu, uglavnom možemo osloniti na sećanja naših sugrađana.

Po kazivanju, sada već pokojne Danke Savković Gligorić, žene poznatog šahoskog velemajstora Svetozara Gligorića, a kćerke upravnika Vrta Miodraga Savkovića, koja je doživela bombardovanje upravo u Zoološkom vrtu, gde je sa roditeljima stanovala, najslikovitije možemo dočarati te dane.

 

Nemci su gađali fabriku vojne odeće (kasnije Beoko) međutim, nijedna bomba nije pala na tu fabriku, već su sve završile u Zoološkom vrtu. Stanari iz okolnih zgrada naivno su verovali da Vrt neće biti meta pa su listom prihvatili da tu nađu utočište, ali bombe su nekontrolissano padale baš po Zoološkom vrtu. U pećini u kojoj se danas nalaze zebre i antilope izginulo je mnogo ljudi, jer je jedna bomba pala upravo tu, probila ploču i odnela bezbroj života.

Prisećajući se tih strašnih trenutaka, gospođa Savković Gligorić pričala je da je gledala kako mnoge životinje, koje su bile u letnjim ispustima, pogođene bombama letele u vazduh. Najmučniji prizor, prema njenim rečima , bio je kada je velika bomba pala u ispust sa slonovima, pravo na slonicu Luciju, miljenicu mališana, i kada su delovi tela tog kolosa među životinjama počeli da lete na sve strane.
m4
Mnoge životinje su tada pobegle iz Vta jer su njihovi kavezi bili razrušeni, ali većinu predatora i životinja koje su bile opasne za okolinu, zaposleni u Vrtu morali su da poubijaju da bi sprečili tragediju. Preživeli su samo retki primerci, među kojima su nilski konj Buca i aligator Muja.

Bombardovanje, rat i očeva pogibija učinili su da Dana Savković-Glogorić decenijama odbijala da kroči u Zoološki vrt. Uradila je to tek kada je na mesto direktora došao Vuk Bojović i to na njegovo uporno insistriranje.

Među šturim napisima o Zoološkom vrtu tokom ratnih godina, izdvaja se jedan glasovitog autora, bivšeg britanskog premijera, Vinstona Čerčila. U svomm čuvenom delu  "Drugi svetski rat", u odeljku Jugoslavija, pišući o šestoaprilskom bombardovanju  Beograda, Čerčil se osvrnuo na dešavanja u Beogradskom zoološkom vrtu i zabeležio sledeće:

U jutro 6. aprila nad Beogradom su se pojavili nemački bombarderi. Leteći na smenu sa okupatorskih aerodroma u Rumuniji, oni su na jugoslovensku prestonicu izvršili metodičan napad koji je trajao tri dana. Ne strahujući od otpora, nemilosrdno su uništavali grad leteći iznad samih krovova. To je nazvano operacija "Kazna". Kada je najzad, 8. aprila zavladala tišina, po ulicama i pod ruševinama je ležalo preko sedamdeset hiljada mrtvih građana Beograda. Iz užasa dima i vatre pojavljivale su se izbezumljene zveri oslobođene iz svoojih razrušenih kaveza u zoološkom vrtu. Jedna ranjena roda je skakutala pored glavnog hotela, koji je predstavljao veliku buktinju. Jedan medved, ošamućen i ne shvatajući ništa, gegao se lagano i nezgrapno kroz taj pakao naniže ka Dunavu. To nije bio jedini medved koji ništa nije shvatao.Bila je sprovedena operacija Kazna"

^ Vrh strane