Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

ZOO vrt posle oslobođenja #21

Od novca iz budžeta, po ideji i na insistiranje direktora Tadića, opremljena je i jedna prostorija u upravnoj zgradi u kojoj su organizovana stručna, edukativna predavanja za srednjoškolce i posetioce Vrta, koja je kasnije služila za sastanke biološkog kružoka. U cilju ozelenjavanja i vraćanja Vrtu parkovskog izgleda, zasađeno je 700 mladih stabala.

Odmah posle oslobođenja uprava Zoološkog vrta obratila se građanima s molbom da pomognu u obnavljanju životinjskog fonda, a apelovala je na lovce da po šumama prirede hajku i lov i na taj način dođu do mnogih neophodnih primeraka. Odaziv je bio više nego dobar.

Poklonima sa svih strana – od građana, lovačkih udruženja, Ministarstva šuma i muzeja i organizovanim lovom na ptice u okolini Beograda i na Obedskoj bari – broj životinja se 1946. godine popeo na 89 sisara i 127 ptica.

U pogledu životinja Vrt je takođe na putu skore i brze obnove – piše Politika u oktobru 1946. godine. U zadnje vreme dobio je veliki broj primeraka – većinom životinja naših krajeva, koje šalju građani sa svih federalnih jedinica kao poklon: srne, barske ptice, lešinare, poludivlje mačke i druge sitne životinje. Od egzotičnih životinja Vrt je dobio jednogrbu kamilu – poklon sofijske Zoološke bašte i tri nandu noja, stanovnike prostranih srednjoameričkih pampasa.“

A list Glas 1. juna 1947. godine još detaljnije izveštava o onima koji su pomogli Zoološkom vrtu da upotpuni svoju kolekciju:
Naročito je vredno istaći da su pokloni Zoološkom vrtu, u životinjama, veoma česti. Svakako značajan i lep primer je poklon kolektiva matičnog broda Kozara – jedna mlada srna, koja je isporučena uz pismo: Osoblje matičnog broda Kozara u svom Nizvodnom putovanju na Savu, između Brčkog i Bosanske Rače, spaslo je iz vode jednu srnu. Kolektiv matičnog broda Kozara poklanja srnu Zoološkom vrtu u Beogradu.

Nedavno je Ministarstvo poljoprivrede Srbije poklonilo Vrtu, sa imanja Kosančić u Vojvodini, jednog jelena i košutu.

Ima još čitav niz lepih darova. Vladimir Vlatović, zemljoradnik sa Kosmaja, poklonio je jazavca, profesor Jelenko Mihailović poslao je vevericu, radnik – instalater Veljko Vajanović poklonio je sokola vetrušku, radnica Ranka Milenković donela je buljinu, Đorđe Nebrigić nameštenik, priložio je fazana, Dragan Barjaktarević pticu lisku.

Koliko je to bio mukotrpan period u istoriji Zoološkog vrta najbolje svedoče beleške tadašnjeg upravnika, profesora Ante Tadića, sabrane u Dnevnik rada koji je on uredno, svakodnevno, vodio od 6. januara 1948. godine, kada je predao dužnost novom upravniku – Miloradu Lazareviću.

^ Vrh strane