Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Detektuje plen na udaljenosti od 5 kilometara

Kad je protekle godine, polarni medved Saša napustio Beograd, za njim je ostala četa tužnih mališana koji su mu se mesecima radovali i zbog njega odlazili u “Vrt dobre nade”.

On je otišao u Kinu kao razmena, a nije prvi potomak Cezara i Elizabete, polarnih medveda koji od devedesetih žive u Vrtu. Ova vrta je zakonom zaštićena, a ženka samo jednom u tri godine na svet donosi potomstvo. Ljubav između Cezara i Elizabete doprinosi porastu populacije ove opasne zveri.

Beli ili polarni medved je medved koji naseljava Arktik. Najveći je kopneni mesožder - većina odraslih mužjaka teži od 450 do hiljadu kilograma, dok su ženke skoro duplo manje.
- Cezar i Elizabeta, stari su oko 30 godina a u Beograd su pristigli iz Salzburga. Beli medvedi su predatori, najveći kopneni mesožderi i jedni od najboljih lovaca u životinjskom carstvu - kaže Nadežda Radović, zaposlena u Vrtu dobre nade. sasha

Kao morski sisar, beli medved se adaptirao životu na zemlji, ledu i u vodi. U svom okruženju je vrhunski predator - uglavnom se hrani fokama, mladim morževima i kitovima, iako je spreman da pojede sve što može da ubije. Oni su ranjiva vrsta. Neki naučnici i klimatolozi veruju da će opadanje polarnog leda i porast nivoa mora usled globalnog zagrevanja imati presudnu negativnu ulogu u sudbini ove vrste tokom ovog veka.

Kada se uspravi, odrastao mužjak je visok 3,35 metara. To je otprilike kao visina slona. Beli medved je najkrvoločniji predstavnik porodice medveda i verovatnoća je da je jedini koji bi na čoveka gledao kao na plen. Hrani se pretežno fokama, pogotovo prstenastim fokama koje buše rupe u ledu kako bi došle do vazduha, ali će loviti sve što može da pojede: ptice, glodare, krabe, beluga kitove, mlade morževe, s vremena na vreme i mošusna goveda ili irvase. Ljudi i kitovi ubice su jedini neprijatelji belim medvedima.cezar2

Koliko su dobri lovci, govori i činjenica da često služe kao “model” pri izradi radarskih sistema, jer se smatra da u prirodi niko nije u mogućnosti da oseti i tako precizno locira plen poput belog medveda, koji to čini bez greške i kad je plen iznad leda i ispod. On može da nanjuši foku i kad je od njega udaljena pet kilometara, a zahvaljujući brkovima, može da detektuje pokrete koje ne vidi.
Ova vrsta je ugrožena i veruje se da ih ima tek nekih 30 000 hiljada, a očekuje se i da će taj broj drastično opasti narednih decenija.

Galerija

^ Vrh strane