Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Ako se “sretnete” sa kobrom - čuvajte oči

Iako je kroz vekove “bije” loš glas da je jedna od najopasnijih otrovnica sveta, kobra ne spada u red najsmrtonosnijih zmija. Njen ujed nije toliko toksičan i smrt nakon njenog ujeda kod ljudi retko nastupi. Vrt dobre nade vlasnik je bogate kolekcije najsmrtonosnijih otrovnica sveta, a tu su i kraljevska kobra, kao i albino kobra, koja je potpuo bele boje

Kobre su zmije otrovnice iz porodice guja. Veličina im se kreće od približno 60 centimetara pa sve do pet metara, ali najčešći su odrasli primerci od dva metra. Ove su zmije možda najpoznatije po tome što mogu raširiti svoj vrat tako da oblikuju savršeni klobuk. Prirodno stanište im je poprilično raznoliko pa neke vrste žive u pustinjama, a druge u tropskim kišnim šumama i drugim staništima u Africi i Aziji.

- Vrt dobre nade je vlasnik nekoliko kobri, ali neke od njih, one zaista retke, nisu izložene, jer je Vrtu potrebna izgradnja novog prostora za otrovnice, koji će imati pancirna stakla, tako da bi one bile sigure, kao i posetioci, koji se često oglušuju na pravila ponašanja, pa tako pokušavaju zmije “da probude” snažnim lupanjem u staklo – kažu zaposleni u Vrtu.

kobra1Vrlo često žive u blizini naselja i tako često dolazi do međusobnog kontakta gde nisu retki opasni ugrizi. Usprkos svojoj velikoj i zloglasnoj reputaciji, ugriz kobre retko završava smrću ugrižene osobe. Neka istraživanja ukazuju da je čak oko pedeset posto ugriza bez otrova, to su takozvani "suvi ugrizi". Ugriz je smrtonosan u samo deset posto slučajeva, ali se opasnost razlikuje od vrste do vrste.

Neke su vrste mnogo opasnije od drugih. Zubi su im relativno mali i ponekad nije moguće efektivno uštrcavanje otrova. Kraljevske kobre duge pet metara imaju otrovne zube duge svega jedan centimetar dok poskok dug jedva jedan metar ima otrovne zube jednake veličine.

Takođe, kobrin ugriz je vrlo spor u poređenju sa munjevitim ugrizima drugih opasnih zmija otrovnica. Ipak, svaki ugriz treba shvatiti vrlo ozbiljno, kao potencijalno smrtonosan i treba što hitnije potražiti  pomoć lekara.

Smrt od ugriza najčešće nastupa u roku od dva do šest sati, ali ako je otrov ubrizgan direktno u venu ona može nastupiti u manje od jednog sata. U području južne i jugoistočne Azije živi kraljevska kobra koja je najveća zmija otrovnica na svetu. Nisu retki primerci dužine 4,5 metara, a rekordna veličina je 5,7 metara.

Pošto živi isključivo u šumskim područjima, retko dolazi u dodir sa čovekom, tako da je broj ugriza ove zmije vrlo mali. Najčešće budu ugrizeni krotitelji zmija u Burmi i Tajlandu koji za svoje predstave koriste ovu vrstu. Iako joj otrov nije naročito toksičan, ugriz je vrlo opasan, jer zmija ugrizom izluči veliku količinu otrova. Zabeležen je slučaj kada je kraljevska kobra ugrizla slona u kožni nabor na vrhu surle, pa je slon za nekoliko sati uginuo. Ove zmije se hrane isključivo drugim zmijama pa se i zbog toga na latinskom zovu zmijožderi.

Iako ljudi često stradaju od Indijske kobre broj ugriza je relativno mali u odnosu na brojnost populacije kobri i ljudske populacije.
kobra2
Zbog posebne građe otrovnih zuba neke kobre mogu štrcati otrov na udaljenost i do dva metra i tako se braniti od napadača. Otrov ima jako nadražujuće delovanje na oči i, ako se odmah ne ispere, može dovesti do trajnog slepila. Posebno su po toj osobini poznate četiri vrste afričkih kobri, a to su : crnovrata kobra, mozambička kobra, crvena kobra  i južnoafrička kobra . Takođe neke vrste azijskih kobri poput malezijske kobre takođe mogu štrcati otrov.

Poznata je i Egipatska kobra koja posjeduje jedan od najsnažnijih otrova od svih kobri, pa je njen ugriz često smrtonosan. Veruje se da je egipatska kraljica Kleopatra počinila samoubistvo ili je bila ubijena ugrizom ove zmije.

^ Vrh strane