Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Spuštanje životinja na Dunav #25

“S obzirom na povećanje stanovništva Beograda i svakodnevne masovne posete iz unutrašnjosti, potrebno je da se Zoološki vrt proširi kako u pogledu prostranstva, tako i u pogledu raznovrsnosti životinja“ – piše Glas 7. Februara 1947.godine:

„ Prošireni vrt, koji bi se prema predlogu uprave prostirao do autostrade ispod Kalemegdana i prema kuli Nebojši, mogao bi da primi oko2.500 životinja. U razmeri sa zoološkom baštom u Moskvi koja ima 6.000 životinja, ovaj broj bio bi potreban da bi Vrt dobio svoj pravi značaj."

Ideju  o proširenju su, podržavale i gradske vlasti jer se Zoološki vrt našao među javnim ustanovama čije je proširenje bilo predviđeno Generalnim planom proširenja Beograda iz 1946. godine. O tome, takođe svedoči Glas navodeći sčedeće:

„U vezi sa Generalnim planom proširenja Beograda treba da se prošire sve ustanove javnog karakera, među kojima i Zoološki  vrt. Zoološki vrt će se proširiti sve do Dunava. Od Dušanove ulice pa do Dunava zasadiće se šuma i tu će živeti životinje, a dovršiće se i radovi na izgradnji terena za jahanje. Ovaj teren služiće u zimskim danima za klizalište.

monografija8Povećanje teritorije Vrta automatski je nametalo i obavezu ozbiljnijeg obogaćivanja životinjskog fonda, nabavku retkih i egzotičnih primeraka i vrsta. Stoga je direktor Tadić inicirao uspostavljanje tesne saradnje Beogradskog zoološkog vrta sa ostalim vrstama u zemlji, a potom i sa onima u inostranstvu. Čak je od 23. do 25. oktobra 1947. godine, u Beogradu organizovao i sastanak upravnika svih jugoslovenskih vrtova kome su, kako saznajemo iz Dnevnika rada, prisustvovali: Dončevski Kiro- Skoplje, Marković Ljudevit – Zagreb, Novak Petar – Split, Rosi Marijo – Rijeka i Tadić Ante – Beograd. Predstavnici Dubrovnika, Ljubljane, Sarajeva i Ilice tom prilikom nisu došli.

Glas piše i oovoj Tadićevoj inicijativi:

„Uprava Vrta uspostavila je vezu sa svim zoološkim vrtovima u zemlji, tako da će se kroz tu moći da izvrše zamene zooloških vrsta i Vrt će dobiti popunu u životinjama.

Bogradski zoološki vrt, u okviru te saradnje poslao je novoosnovanom zoološkom vrtu na Rijeci retke primerke paunova.Kako su radovi na uspostavljanju morskog saobraćaja završeni, te su putevi prema Aziji i Africi otvoreni, to je moguća nabavka i raznih vrsta tropskih životinj, majmuna, slonova, žirafa, zebri, carskih zmija, pigmejskih koza, američkih biona, naročitih vrsta  jelena, lama, pumi i ostalih. Potrebno je samo shvatiti potrebu i značaj ovakve bašte za Beograd pa će se radovi na proširenju Zoološkog vrta uspešno završiti.

“Zoološki vrt je polako dobijao obrise vrta kakav dolikuje glavnom gradu. Delovalo je da sve kreće uzlaznom putanjm, međutim, sasvim iznenada, prvih dana 1948. godine, profesor Tadić je, na sopstveni zahtev, penzionisan. Nigde u dokumentaciji nije pronađen neki zapis koji bi objasnio  šta ga je nateralo da donese takvu odluku."

Od 6. januara, 1948. godine rukovođenje Zoološkim vrtom preuzima učitelj Milorad Lazarević.

^ Vrh strane