Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Junaci crtanog filma omiljeni stanari Vrta dobre nade

Najveseliji, najživahniji, najradoznaliji... Dug je spisak titula u kojim u Vrtu dobre nade prednjače Lemuri, polumajmuni sa ostrva Madagaskar. Svetsku slavu stekli su zahvaljujući crtanom filmu “Madagaskar”, pa stoga ne čudi činjenica da je ova vrsta jedna od omiljenijih među najmlađim posetiocima.

- U vrtu trenutno imamo pet lemura, jer smo ove godine dobili i prinovu. Ovo su životinje sa neverovatnom energijom i pravi su hit među posetiocima. U njihovim kavezima možete primetiti i brojne igračke, jer je i to jedan od načina da kanališu svoj višak energije - kaže Nadežda Radović, zaposlena u Zoološkom Vrtu.

Prstenorepi lemur je veliki polumajmun koji pripada porodici Lemurida. Živi samo na Madagaskaru. Zbog stalnog gubitka staništa, ovi lemuri su ugrožena vrsta, iako su najbrojniji od svih lemura u zoološkim vrtovima gde se uspešno razmnožavaju.
Većinom su sive boje sa belim krznom sa unutrašnje strane. Imaju usko lice bele boje sa crnim šarama oko očiju i crnu njušku nalik lisičjoj. Njihova glavna odlika jeste njihov dugačak, kitnjast crno-beli rep.
lemi1
Kao i ostali lemuri i prstenorepi lemuri imaju duže i veće zadnje udove od prednjih. Dlanovi i tabani su obloženi mekom kožom. Imaju tanke prste na kojima se nalaze ravni, oštri nokti. Ovi lemuri imaju kandže na drugom nožnom prstu koje imaju ulogu u čišćenju krzna. 

Mlade jedinke imaju plave oči, dok su oči odraslih upadljivo žute boje. Odrasli dostižu dužinu tela do 46 centimetara i težinu do 2.7 kilograma. Prvenstveno se hrane voćem, ali mogu jesti i lišće, biljni sok, koru drveta i cveće.
lemi2
Prstenorepi lemuri žive u jugozapadnom delu Madagaskara. Nastanjuju listopadne šume, ili šume koje rastu duž obala reka. Neki naseljavaju i mokra šipražja gde nema puno drveća. Ovi lemuri zahtevaju da žive u netaknutim šumama, tj. u onim šumama gde nema ljudskih aktivnosti.

Prstenorepi lemuri su dnevne životinje i žive podjednako i na kopnu i na drveću. Formiraju grupu od po 25 jedinki, a društvena hijerarhija je određena polom. Ženke su dominantne nad mužjacima i nastoje da mužjaci budu udaljeniji od grupnih aktivnosti.

Sezona parenja traje od aprila do juna, kada je ženka „u teranju” otprilike od 24 do 28 sati. Trudnoća traje oko 146 dana, kada se rađa jedno ili dva mlada. Mladunče počinje da jede čvrstu hranu posle dva meseca života, a posle pet meseci je potpuno odgojeno. Mužjaci dostižu polnu zrelost sa 2 i po godine, dok ženke već sa 19 i po meseci.
lemi3
Novo istraživanje pokazalo je da su madagaskarski lemuri najugroženija životinjska vrsta na svetu. Uništavanje tropskih prašuma, sečenje drveća i lov, doveli su na sam rub izumiranja ove primate, a od 103 poznate vrste lemura ugroženo je više od 90 odsto vrsta.

Čak 23 vrste smatraju se “kritično ugroženima”, 52 “ugroženima”, a 19 ih se smatra “podložnima da dospeju u taj stadijum”. Smatra se da su siromaštvo i politička nestabilnost krivi za porast lova ovih životinja, što je znatno uticalo na njihovo ubrzano izumiranje.

Naučnici ukazuju i da se privreda na Madagaskaru zasniva na turizmu, privlačenjem gostiju na fascinantnoj raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta. Među najugroženijima su indri, najveći među lemurima, monogamna vrsta koja se na Madagaskaru smatra svetom i za čije se pripadnike veruje da su pradavna ljudska “braća”, te plavooki lemur, jedini primat koji ima plave oči.

Lemura vrste lepilemur septentrionalis ostalo je samo 18 primeraka.

^ Vrh strane