Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Početak sunovrata II deo #30

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka Beograd je imao dosta rupa, poput one čuvene Mitićeve na Slaviji, koje su čekale “urbanističko” čudo. U planu je bila izgradnja nove železničke stanice, mostova, podzemnih tunela i mnogo drugih projekata koji su iziskivali velika ulaganja. O Zoološkom vrtu niko nije ni razmišljao. Tačnije, nisu razmišljali oni čija je obaveza bila da za njega budu zainteresovani. Predlagali su i sugerisali samo dugogodišnji posetioci i ljubitelji životinja.

 

Televizijski reditelj Ratko Ilić, koji je svojevremeno snimio dokumentarac za mali ekran o stanovnicima Vrta, apelovao je:

“ Trebalo bi popraviti staze, više pažnje posvetiti higijeni, osloboditi golubove, kokoške, veverice i sve bezopasne životinje. Nedostaje i prodavnica hrane za životinje: ribe za foke, kupusa za zečeve, kikirikija za majmune. Sav se natovarim kada s decom idem u Vrt jer tamo toga nema. Da i ne govorim o posebnom odeljenju za mladunce, koje bi zaista obradovalo najmlađe. A svakako bi trebalo iz Vrta iseliti direkciju za Gradsko zelenilo i tu zgradu korisnije upotrebiti.”

Arhitekta Nebojša Delja smatrao je da bi njegove kolege mogle doprineti lepšem izgledu Zoološkog vrta kada bi ih neko pozvao:
monografija7
“ Kiosci koje sad po gradu postavlja Poljoprivredni kombinat Beograd čekali su 15 godina od projekta do primene. Verovatno će ružni i dotrajali kiosci u Vrtu, koje drži takođe PKB, poslednji doći na red za zamenu. A kavezi i bazeni bi se mogli obložiti novim materijalima koji su trajni i lako se peru svake večeri deterdžentima i mlazovima vode. Uz pomoć Gradskog zelenila i šumara mogle bi se naseliti krošnje drveća našim pticama pevačicama, da Vrt bude raspevan a ne da zaudara. Mislim da u ovakvom Vrtu ima još dosta mesta koje bi arhitekti sa ostalim stručnjacima mogli da iskoriste na diku Beograda.”

Iz svih tih predloga i sugestija očigledno je bilo da je Zoološki vrt mogao postati i privlačniji i korisniji uz nešto ulaganja i  mnogo više dobre volje onih koji bi trebalo da o njemu brinu. Ali zainteresovanosti sa te strane očigledno nije bilo. Nadležni sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu izbegavali su čsk i bilo kakav razgovor o Vrtu, a ni sa Institutom za zoologiju i Biološkim fakultetom nije bilo gotovo nikakve saradnje.

^ Vrh strane