Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Početak sunovrata III deo #31

Sam kraj naredne 1977. godine mogao bi biti obeležen kao  početak sunovrata Beogradskog zoološkog vrta. Situacija u ovoj ustanovi iz dana u dan postajala je sve teža i problematičnija. Naravno, štampi to nijepromicalo. Zoološki vrt je postao omiljena novinska tema, ali u negativnom kontekstu.

Prvi u seriji nepovoljnih tekstova objavljen je u Ilustrovanoj Politici 1. novembra 1977. godine, pod naslovom „Kad lav sanja zeleno“:

„ Staromodan, sa klasičnim kavezima koji se u savremenim zoološkim vrtovima odavno  ne upotrebljavaju, sa skučenim prostorom, bez ikakvih stručnjaka, čak i bez stalnog veterinara, mada tu živi oko 450 četvoronožnih i dvonožnih stanovnika, i prilično prljav – Beogradski zoološki vrt više liči na neki zverinjak nego na reprezentativnu ustanovu velegrada kroz koju godišnje prođe više od 650 hiljada posetilaca. Zadah koji se širi iz zimskog skloništa za majmune i nilske konje toliko je neprijatan da mnogi i ne žele da se ovde duže zadržavaju. Mnogi građani su tražili od nadležnih u Zoološkom vrtu da se ove prostorije bar urednije i savesnije peru i održavaju, ali to nije mnogo pomoglo.

Malo je posetilaca koji se u prostoriji, na čijem ulazu piše „Štala za ponije“, zadrže duže od nekoliko minuta. Mučni prizor ovako izloženih životinja ničijem oku ne može da bude prijatan.

Nesrećne životinje stoje tako nedeljama, mesecima, pa i godinama, uvek u istom položaju, gledajući u oguljen zid pred sobom, pomirene sa sudbinom da će bolje dane doživeti možda u nekom svom drugom životu, ako ga za ponije uopšte ima. U ovom koji sada provode-sigurno ih neće dočekati. Sijalice su davno razbijene, a niko da se seti da ih zameni. Jer, ovako, štala za ponije u Beogradskom zoološkom vrtu pre podseća na mesto gde tavore sužnji bez ikakve nade na pomilovanje, nego na mesto gde će se deca radovati svojim ljubimcima.
jovana2
Nimalo lepši život ne provode ni žirafa, tapir, panter, puma, majmuni...

Jaguari, lavovi i tigrovi životare u sivilu kaveza bez trunke zelenila, toliko potrebnog ovim zverima iz prostranih savana i džungli. A žirafa, visoka šest metara, provešće zimu u tesnom skloništu, kao u samici, birajući u koji će od četiri siva zida da gleda.

Mnogi posetioci Zoološkog vrta još pamte slonicu po imenu Tisa. Jednoga dana, nije je više bilo u ovoj zgradi. Uginula je. Tada se govorilo da je Tisa uginula od sepse koje su izazvale vile čuvara dok su je „ubeđivali“ da ode u sklonište. Iz Beogradskog zoološkog vrta nestala je zebra Ruža, koja se poslednjih dana jedva držala na nogama, zatim su iščezli: lama, divlji vepar, beli medved, žirafa, jedna tigrica, neki majmuni, foka, ženka gavrana, neke zmije... mnogi pod neobičnim okolnostima. Tih životinja više nema. Redovni posetioci Zoološkog vrta sećaju se ženke belog medveda koja je danima stajala pred rešetkama svog kaveza udarajući u njih glavom, sa dve krvave, duboke brazde na čelu koje su toliko odudarale od njenog belog krzna...“
jovana3
Uzalud je upravnik Milorad Medenica, već u sledećem broju objavio oštar demant u kome je objasnio da su kavezi u tako lošem stanju jer su predratni, stari preko 40 godina, a da se nije moglo pristupiti izradi novih jer je još bila na snazi ideja o preseljenju Vrta, što je značilo da je postojeće objekte bilo moguće samo odežavati. Negirao je tvrdnju da je higijena u staništima loša, ističući da se kavezi čiste i peru svakodnevno.

Razbijene sijalice i šaltere pripisao je huliganski nastrojenim posetiocima, a tvrdnju da su mnoge životinje iščezle pod neobičnim okolnostima odbacio, pozivajući se na činjenicu da je svaka životinja u Vrtu osigurana i ima svoj karton. Međutim, lavina je bila pokrenuta i ništa je nije moglo zaustaviti.

Iako je tu i tamo pojedinim novinama promakao i po neki afirmativni članak, poput tekstova objavljenih u Politici 8. jula 1978. godine i Večernjim novostima 9. septembra iste godine, većina natpisa bila je krajnje negativna. Politika je u navedenom broju pisala o prinovama u Zoološkom vrtu ističući da je životinjsko naselje na Kalemegdanu za samo nekoliko meseci postalo bogatije za više mladunaca:

Ženke pume, govečeta-vatusi i bizona, zatim tigrica, zebra, majmunica i srna, donele su prinove. Kako kažu u Zoo-vrtu, uskoro će nabaviti i nove primerke pingvina, rakuna, zmija, ženku belog medveda, i dečje ljubimce-ponije.“

^ Vrh strane