Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Sunovrat IV deo: "Kad kola jednom krenu nizbrdo..."

Učestali sukobi među životinjama unutar kaveza izazvali su pravu novinarsku polemiku u koju su se uključili I stručnjaci, zoopsiholozi, Društvoo za zaštitu životinja Beograda, Gradski sekretarijat za komunalno-stambene poslove, pa i sami građani.


U razmaku od samo nekoliko dana, bengalskitigar odgrizao je tigrici prednju levu šapu, a potom je u krvavom obračunu jaguara jedan primerak teško povređen. Zoo-psiholozi su te nemile događaje pripisali skučenom prostoru u kome životinje žive, njihovom neurotičnom, neadekvatnoj ishrani i lošoj higijeni.

Društvo za zaštitu životinja žalilo se da se u Zoološkom vrtu oglušuju o njihove savete i odbijaju saradnju, ističući da Beogradu nije potreban zverinjak. Gradski sekretarijat za komunalno-stambene poslove uslovio je dalje davanje sredstava Zoološkom vrtu novim programima ove radne organizacije, koji bi obećavali bolje dane, kao i zapošljavanjem jednog veterinara i jednog bijologa.

Međutim, kada su „organi samouprvljanja“ odbili ove zahteve iz Grada je priprećeno da će biti pokrenuta inicijativa za integraciju Zoološkog vrta sa srodnom komunalnom radnom organizacijom. Najžešći ssu, ipak, bili novinari koji su odbijanje direktora Medicine i osoblja Vrta da daju bilo kakve izjave za štampu pripisivali velikoj misteriji i zaveri koja se krije iza kapija Zoološkog vrta.

„Ekspres Politika“ iz broja u broj, poslednjih dana decembra 1978. godine, istraživala šta se dešava u pozadini obračuna životinja u kavezima Vtra. U tekstu od 20. Decembra piše sledeće:

- Čudi nas ponašanje radnika Zoološkog vrta koji u čitavom ovom događaju nisu hteli reći ni reči nakon što im je rečeno da je razgovor, koji smo vodili sa njima, za novine. Radnici su govorili da nisu ovlašćeni da daju bilo kakve izjave za štampu i uputili su nas da o gužvama u kavezima razgovaramo sa Miloradom Medenicom, direktorom Zoološkog vrta. Sve je u redu. Nemamo šta da razgovaramo. Vi ste napisali šta ste imali i ja neću više ništa da kažem- rekao nam je Medenica.



„Zašto direktor ćuti? Zašto radnici ne znajuništa za javnost? Da li je reč o najbanalnijoj ljutnji direktora na novinare, ili se nešto krije o zbivanjima u ovoj radnoj organizaciji. Koliko se vodi računa o četvoronožnim stanovnicima Zoološkog vrta, ljubimcima stotina hiljada posetilaca? Životinje su osnovna sredstva ove međunarodne radne organizacije, a pitanje je koliko dobro se čuva društvena svojina?“

Već narednog dana, 21. decembra „Ekspres Politika“ produbljuje temu:



„U pozadini nedavnih obračuna zveri u kavezima Beogradskog Zoološkog vrta su ne baš dobri međuljudski odnosi i nedostatak stručnjaka u ovoj radnoj organizaciji. Brigu o životinjama u Zoološkom vrtu pored veterinara-pripravnika vodi i agronom čija je specijalnost –lovstvo. Uz sve ovo, čini se da ni neki zaposleni nisu zainteresovani za razvoj svog kolektiva, a samim tim i za poboljšanje uslova u kojima borave životinje. Na taj način se obistinjuju sumnje da se u Beogradskom zoološkom vrtu nešto čudno dešava.“

Samo dva dana kasnije, 23. decembra, u istim novinama osvanuo je tekst sa bombastičnim naslovom „Uginulo devetnaest životinja“ u kome se između ostalog kaže:

„U beogradskom zoološkom vrtu ove godine uginulo je 19 životinja. Zoo-vrt je izgubio pingvina, sedam muflona, kengura, leoparda, tri zmije, dve pume, krokodila, srnu, ćurana i labuda. Životinje su nastradale, uglavnom, zbog bolesti disajnih puteva.“

Uzalud je direktor Medenica ulagao napor i nabavljao nove životinje- krokodila iz Frankfurta, jaguara iz Englleske, mungosa iz Dalmacije, patagonijske foke iz Holandije, orla krstaša, bosanskobrdskog konja... Kad kola jednom krenu nizbrdo, teško je bilo šta učiniti što bi popravilo loš utisak. Boljitka i pomaka nije bilo. A nedaća je sustizala nedaću.

^ Vrh strane