Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Smrt slonova II deo #34

Svi ti napisi objavljeni u štampi, kao i protest Svetske federacije za zaštitu životinja, inicirali su sastanak na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, održan 19. juna 1980. godine, kome su prisustvovali predstavnici Katedre Interne klinike, Katedre za patološku morfologiju i Katedre za zaraze Veterinarskog fakulteta, Veterinarskog instituta, Gradskog stočatsko-veterinarskog centra, Veterinarskog inspektorata i uprave Zoo-vrta. Jednoglasan zaključak tog skupa bio je da ako se, što je moguće pre, ne nađu sredstva i ne preduzme opštedruštvena akcija da se postojeće stanje bitno popravi, Beogradski zoološki vrt treba zatvoriti.


Prema doktoru Draganu Marinkoviću, tadašnjem glavnom veterinarskom inspektoru Grada, osnovni problemi Zoološkog vrta, koji su rezultirali uginućem 42 vredne životinje za samo tri godine, bili su: stručni kadar, smeštajni prostor i materijalna situacija. Najkompletnije i najstručnije tumačenje stanja u Zoološkom vrtuizneo je profesor doktor Ljubomir Kozić, šef Katedre za bolesti kopitara, mesojeda, živine i divljači:

- Ovaj Zoološki vrt je bio dovoljan Beogradu od pre trideset godina. Danas je to sasvim nedovoljno. A Beograd je, u međuvremenu, rastao. Nasuprot tome, Zoološkom vrtu je uzet i onaj značaj koji je nekada imao. Danas je Vrt u nadležnosti opštine Stari grad. Njegov značaj je, međutim, ne samo gradski, nego republički. Krajnje je vreme da se odnos društvene zajednice prema ovoj važnoj ustanovi izmeni, jer Zoološki vrt, ovakav kakav je sada, bolje je zatvoriti. Trideset godina se ovoj ustanovi ne posvećuje dovoljna pažnja, trideset godina ovaj Vrt tavori, a to je nedopustivo. Jer, Zoološki vrt nema osnovne stvari, nema laboratoriju koja je neophidna, nema ni najobičniju ambulantu, nema osnovnu ekipu stručnjaka. To je bruka, a ne uginuće dva slona. Uginuće je samo posledica svega.

O teškom položaju Vrta govorio je i direktor Milorad Medenica, ali težište njegovog izlaganja baziralo se na tome da od uginuća pojedinih životinja ne treba praviti senzaciju.



- U svim zoološkim vrtovima u Jugoslaviji se događa da životinje uginu, ali je to samo u Beogradu senzacija. Mora se jedna stvar shvatiti - životinje iz raznih krajeva i različitih klimatskih uslova ne mogu uvek i na najbolji način da se prilagode našim uslovima. Prema tome, smrtnosti je bilo i biće.

Međutim, Medenici je tom prilikom zamereno što uprava Vrta, koja godinama ima ozbiljne probleme, a zna da ne može sama da ih reši, nije ranije zatražila pomoć od društva. O svemu što je rečeno na sastanku na Veterinarskom fakultetu upoznat je i Izvršni savet Skupštine grada, koji je na dnevnom redu sednice održane 8. jula 1980. godine imao i tačku "Informacija o stanju u Zoološkom vrtu". Informaciju je sačinio Gradski komitet za komunalne i stambene poslove i u njoj se, između ostalog, kaže:

"U prvom polugođu ove godine uginulo je šest većih životinja, vrednih pola miliona dinara. Pravo je čudo što se kavezi pantera i leoparda već nisu obrušili na životinje. Nad jaguarima krov prokišnjava, zidovi i pod su propali. Prebivalište ponija i magaraca samo što se nije srušilo. Sedam meseci godišnje životinje provode u "zimskom smeštaju" - zapravo u vlazi, mraku, memli i zagušljivosti, a hrane se namirnicama koje se nabavljaju po tržišnim cenama, ali su lošeg kvaliteta i jednolične. Neuhranjene su, mršave, dlaka im je izgubila sjaj. Kraj belih medveda, labudova, nilskih konja i drugih žitelja bazena - žabokrečina".

 
Shodno tome u informaciji dalje stoji:

"U Zoološkom vrtu moraće hitno da preispitaju sopstveno poslovanje i tačno utvrde odgovornost same radne organizacije i pojedinaca u njoj zato što je u ovom Vrtu sve više uginulih životinja". Gradski komitet za komunalne i stambene poslove predlaže osnivanje radne grupe stručnjaka koja bi sačinila program hitnih mera za "lečenje" nastalog stanja u vrtu i njegovog dalje razvoja. Ni nevolje sa kadrovima nisu mimoiđene. Nadležnima u opštini Stari grad i radnoj organizaciji naloženo je da, na osnovu raspisanog konkursa, u najkraćem roku izaberu novog direktora, a i da dođu do potrebnih pravnika, ekonomista, biologa, stručnjaka za negu i hranjenje životinja. Primera radi, od 37 tada zaposlenih u Vrtu, samo dvoje je imalo fakultet, petoro srednju školu, a čak 30 nižu ili nikakvu spremu.

Članove Saveta na pomenutoj sednici posebno je revoltirala činjenica da je finansiranje Vrta godinama nerešeno, da ima nevolja s kadrovima i prostorom, da niko iz samog Zoološkog vrta ili nadležnih gradskih organa nije smatrao za shodno da o tome obavesti Izvršni savet ili Skupštinu grada. Rečeno je da će zato biti dobro razmotreno ko će postati novi direktor, šta sa ljudima koji loše rade, gde naći potrebne nove radnike, šta preduzeti da Vrt više ne životari samo od prodatih ulaznica... Jednom rečju, zaključak sednice Izvršnog saveta Skupštine grada je glasio:

"Ponašanje zaposlenih u Zoološkom vrtu, kao i u gradskim organima uprave koji su bili dužni da nadgledaju šta se i kako u ovoj organizaciji radi, predstavlja javašluk i ravnodušnost. Popravljanje stanja treba hitno isplanirati i preduzeti pre nego što ugine i druga polovina životinja!"

Nakon tako važnih konstatacija, krupnih odluka i velikih obećanja, Beograđani su očekivali da će "preko noći" dobiti Vrt iz bajke. Međutim, silna bura koja se uskovitlala oko Zoološkog vrta uspela je da "pomete" samo nekoliko staza i kaveza i, naravno, starog direktora.

Milorad Medenica je penzionisan, a na njegovo mesto doveden je veterinar Radivoje Tričković.
^ Vrh strane