Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Novi direktor II deo #36

U 1982. godinu ušlo se sa odobrenjem deviznih sredstava za uvoz jednog para slonova i jedne foke. Izvršni savet Skupštine grada Beograda doneo je rešenje kojim se na teret devizne kvote Skupštine grada, u iznosu od 89.000 maraka, dozvoljava uvoz pomenutih životinja.


Direktor Tričković je najpre pregovore o kupovini slonova vodio sa Švedskom, ali potom je ugovor, ipak, zaključio sa Josipom Vargom, vlasnicom cirkusa Vargas. Vrednost slonova po Varginoj ponudi iznosila je 3 miliona dinara.

Tako su slonovi Laksmi i Boj pompezno dočekani u Beogradu, i na veliku radost mališana, paradno provedeni kroz centar grada do svog novog boravišta. No, sudeći po izveštajima veterinarke Zoološkog vrta, Ljubice Popović,  čini se da tamo nisu imali tretman kakav bi tako skupocene životinje zasluživale. Najpre je veterinarka zapazila da je ženka bolesna, a potom, u drugom izveštaju, da slonovi ne dobijaju redovno hranu:

"Dana 23. marta 1982. godine obišla sam Zoološki vrt oko 8 časova i kod životinja nisam primetila nikakve promene, to jest sve životinje su dobro uzimale hranu. U 9 i 35 sam ponovo ušla u prostoriju gde su smešteni slonovi i primetila sledeće: slonica Lakmi ležala je na podu, teško disala i kolutala očima. Odmah sam pronašla radnike i poslala ih da otvore vrata od slonare, a ja sam otišla da pripremim terapiju. Dok sam pripremala terapiju jedan od radnika je došao da mi kaže da je slonica ustala kad su otvorili vrata. Tu sam stala sa pripremom terapije i odmah otišla da vidim slonove koji su tad šetali u ispustu kaveza. Radnik je doneo dva hleba da bih proverila da li slonovi uzimaju hranu. I slon i slonica su pojeli hleb sa po 10 grama streptomicina. Zatvorili smo ih ponovo u slonaru gde je radnik ostao da dežura".

"U 11 i 25 radnik mi je prijavio da je slonica ponovo pala i da je tako ležala oko 25 minuta, sa već opisanim simptomima. Vrata od slonare su ponovo bila otvorena, ali za tih 25 minuta slonica je ležala, a ni mužjak nije hteo da izađe iz slonare. Posle ovog napada ona je opet uzimala hranu. Mišljenja sam da o ovom slučaju treba obavestiti bivšeg vlasnika slonova i pozvati ga da dođe, s obzirom da je kod nas boravio samo jedan dan, a ugovorom je bio obavezan na osam dana".

Mesec dana kasnije, 28. aprila, Popovićeva piše:

"Dana 27. aprila 1982. godine slonovima nije data večera, odnosno seno. Slonovi su zbog nervoze u toku noći skidali malter sa zida. O ovome sam ujutru izvestila direktora. Molim sekretara da ovaj slučaj ispita i da pozove na odgovornost radnike koji su bili dežurni posle podne, a nisu obavili u potpunosti svoj zadatak".

Međutim, nisu samo slonovi plaćali cehnemarnosti. U izveštaju sa terena 8. aprila stoji:

"Dana 8. aprila 1982. godine obišla sam teren i konstatovala sledeće: majmunima nije dat ručak, čaj i večera. Ove životinje su dobile samo kupus za doručak, a dva sledovanja su ostala jer ih radnici nisu dali. Kod zebua nije bilo vode. Da se ovakve stvari ne bi ponavljale, molim sekretara Zoološkog vrta da preduzme određene mere".

O stanju u Zoološkom vrtu tog vremena ipak najslikovitije govori analiza iste veterinarke, upućena upravi Vrta 27. februara 1982. godine:

"U 1982. godini pravila sam analizu uginuća životinja u Zoološkom vrtu i došla do sledećih zaključaka: Zbog loših zoohigijenskih uslova, koje je teško sprovoditi zbog nedostatka tehničkih sredstava, kao i zbog lošeg smeštaja životinja, to jest dotrajalih, vlažnih i hladnih prostorija, nastaju često uginuća životinja. Kavezi za smeštaj životinja, a naročito kavezi za smeštaj zveri su u veoma lošem stanju, to jest, podovi su propali, zidovi se obrušavaju, krovovi prokišnjavaju, tako da su prostorije za smeštaj životinja nepodesne i vlažne, što pogoduje brzom bujanju bakterija. Magacinski prostor u kome je smeštena hrana za životinje takođe je nepodesan i vlažan. Klanica za meso je u veoma lošem stanju i ne odgovara nameni. Prostorija je sa dotrajalim podovima, ispucalim zidovima i propalim vratima, tako da je dostupna glodarima, koji su prenosioci raznih bolesti. Da bi se zoohigijenski uslovi poboljšali, da bi meso bilo bezbedno smešteno i da bi se poboljšala reprodukcija, neophodna je nabavka sledećih tehničkih sredstava i aparata: hladnjača za držanje mesa, motorna prskalica za dezinfekciju i mašina za mlevenje mesa. Bez ovih tehničkih aparata nemoguće je vršiti osnovne zoohigijenske mere u Zoološkom vrtu u Beogradu, niti je moguće očekivati neke rezultate kod reprodukcije životinja".

Na sličan način se o uslovima u Vrtu izjasnio i Gradski sekretarijat za inspekcijske poslove - Poljoprovredni, šumarski i vodoprivredni inspektorat - u dopisu XXI-bt. 320-881/82, upućenom organu upravljanja RO Zoološki vrt, 10. juna 1982. godine. Bilo je to, ustvari, upozorenje za preduzimanje hitnih mera, u kome doslovno stoji:

"Redovnom inspekcijslkom kontrolom izvršenom dana 10, 11, 12, 19 i 22. marta 1982. godine i 1. aprila 1982. godine, u vašoj radnoj organizaciji konstatovan je niz nepravilnosti i neodgovornosti u radu na koje vam se ukazuje u cilju sprovođenja zoominimuma obezbeđivanjem:

1. Stručnjaka za ishranu životinja, kako bi propisana, potrebna količina u hrani i vodi bila obezbeđena
2. Zoohigijenskih uslova osposobljavanjem smeštajnog prostora: čišćenjem, krečenjem, popravkom i redovnim održavanjem
3. Osiguranja kaveza radi sprečavanja nekontrolisanog izlaska životinja i obezbeđenja posetilaca
4. Zatravnjivanja ekonomskog dvorišta, a krčenja, čišćenja i održavanja ostalih objekata (ambulanta, kuhinja, magacin i dr.) radi obezbeđenja higijenske ishrane životinja
5. Stalnog prisustva stručnog kadra za rad oko životinja, tokom celog dana, radi sprečavanja daljeg uginuća
6. Domaćinskog poslovanja, pojačavanjem radne discipline, radi što bržeg otklanjanja nedostataka

Na ovo se ukazuje u cilju preduzimanja potrebnih mera, a o izvršenom pismeno obavestiti Inspektorat".

^ Vrh strane