Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Dolazak nosoroga #39

U septembru 1984. godine izgledalo je da se Beogradskom zoološkom vrtu napokon posrećilo, da će posle mnogo ružnih epizoda stvari krenuti povoljnijim tokom.

Dugo planirana i više puta odlagana inicijativa Ilustrovane politike za nabavku nosoroga, kojoj su se priključili Energoeksport, Jugoagent, Skupština grada, Vojska Jugoslavije i još mnoge radne organizacije, bila je na pragu realizacije. Glavni grad Jugoslavije do tada nikad nije imap pvako retku i vrednu životinju.

Ideja da se taj snažni i ćudljivi afrički kolos nabavi za Beogradski zoološki vrt rođena je još krajem sedamdesetih godina u redakciji Ilustrovane politike. Brzo je i razrađena. Pošto je bilo jasno da Zoološki vrt nema para da na nekoj od svetskih pijaca nabavi ovako skupocenu životinju, jer bi troškovi lova, ishrane i prevoza bili ogromni, preko tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Harareu, Đuke Vukolića, zamoljeni su nadležni u republici Zimbabve, jednoj od retkih zemalja gde nosorozi žive, da izađu u susret i ponude najpovoljniju cenu. Odgovor koji je ubrzo usledio bio je i više od onoga što je moglo samo da se priželjkuje.

Na predlog Ministarstva prirodnih bogatstava i turizma Republike Zimbabve, a u cilju kulturne saradnje i jačanja prijateljstva između dve zemlje, premijer Robert Mugabe lično je odlučio da se Jugoslaviji, odnosno Beogradu, poklone dva crna nosoroga, mužjak i ženka. Da to bude par, nalagali su propisi Međunarodne konvencije o zaštiti retkih vrsta.

Bio je to veliki događaj u čiju je realizaciju bilo uključeno mnogo ljudi. Novinari i foto-reporteri Ilustrovane politike, predvođeni Jovanom Antonijevićem, unukom Miodraga Savkovića, nekadašnjeg direktora Beogradskog zoološkog vrta, otputovali su u Zimbabve, direktno u najveći južnoafrički nacionalni park Hvanga koji se nalazi nedaleko od Viktorijinih vodopada. Tamo su već čekala dva mlada crna nosoroga, uhvaćena u divljini, u Čauriju blizu reke Zambezi, na severu Zimbabvea, specijalno da bi bili poklonjeni Beogradu. Solidariti i Lajza-Džejn, kako su im glasila afrička imena, transportom džambo-džetom francuske kompanije UTA prebačeni su iz Hararea do Pariza, a odatle, sa aerodroma Šarl de Gol, jugoslovenskim vojnim transportnim avionom AN-12 nastavili let do Beograda. Sve vreme puta, a i kasnije tokom perioda adaptacije, u pratnji nosoroga se nalazio Klim Koci, glavni čuvar nacionalnog parka Hvanga, veliki stručnjak i poznavalac ovih životinja.

Sanduci sa poklonima iz Zimbabvea dovezeni su u Beogradski zoološki vrt, gde se okupilo mnoštvo građana i dece željnih da vide nove životinje iz Afrike. O tom svečanom događaju Ilustrovana politika 18. septembra 1984. godine piše sledeće:

"Uznemireni galamom i novim ambijentom, nosorozi su se dugo nećkali pre nego što su pristali da napuste sanduke i uđu u novo obitavalište. Strpljivo i stručno tim poslom je rukovodio Klim Koci".

"U prostorijama uprave Zoološkog vrta priređena je mala svečanost na kojoj je prvo govorio direktor ove ustanove Tričković, a potom ambasador Republike Zimbabve Keneti Grant Čivanda Dik Manjika".

- Pamberi nekubatana kve Jugoslavija ne Zimbabve - rekao je ambasador na svom maternjem jeziku, a to znači: "Napred za slogu između Jugoslavije i Zimbabvea".

Zatim je govorio o prijateljstvu između naše dve zemlje, a posebno između predsednika Tita i premijera Mugabea:

- Kao rezultat tog prijateljstva mi se danas sastajemo ovde da biste primili na poklon dva mlada nosoroga koji potiču iz nacionalnih parkova u kojima žive hiljade i hiljade raznovrsnih životinja. Rečeno mi je da je ovo poklon deci i odraslima u Jugoslaviji, koji im šalje Ministarstvo prirodnih bogatstava i turizma, u ime vlade Zimbabvea i sa punim odobravanjem i blagoslovom premijera Mugabea.

Sledeća akcija Ilustrovane politike, vezano za nosoroge, bila je poziv deci iz cele zemlje da novim stanovnicima Zoološkog vrta nadenu prikladna imena. Solidariti i Lajza-Džejn tako su prekršteni u Zimba i Zimbu.

Sve je naizgled delovalo u najboljem redu. Nosorozi su bili u obaveznom karantinu, posetioci nestrpljivi da ih što pre vide, novine ponovo pune tekstova o malom životinjskom carstvu na Kalemegdanu i vrednom poklonu koji je dobilo.

Poznato je da mnogi zoološki vrtovi širom sveta plaćaju suvim zlatom nosoroge kao veoma retke životinje, čija je brojnost smanjena na desetine primeraka. Ako su te sreće da nabave nosoroga, uprave tih zooloških vrtova samo što ih ne drže u hotelskim apartmanima, okružene ekipama stručnjaka koji prate svaki mig i pokret te životinje. Očekivalo se da će tako biti i u Beogradskom zoološkom vrtu.

Istina, obraćao se direktor Tričković Komitetu za komunalno-stambene poslove sa zahtevom da mu odobre sredstva za izgradnju letnjeg dela kaveza za nosoroge, a traženi novac nije dobio u celokupnom iznosu. Ali, istina je i to da je uveravao nadležne da je obezbedio smeštajni prostor, odnosno karantin za dva nosoroga - gvozdeni kavez u prostorijama objekta pećine koji zadovoljava sve zoohigijenske i druge uslove. Da li je stvarno bilo tako?

^ Vrh strane