Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Smrt nosoroga I #40

U broju od 13. novembra 1984. godine časopis Ilustrovana politika, pod naslovom Došao da umre u Beogradu, donosi šokantnu vest o smrti mužjaka nosoroga:


"Glasom čoveka na ivici nervnog sloma, direktor Tričković nas je obavestio da je Zimbo uginuo. I to na najstrašniji način. Zaleteo se i udario iz sve snage o oštru metalnu ogradu i poginuo. Drama se zbila u nedelju popodne. Čuvari su pozvali veterinarku Ljubicu Popović da odmah dođe u Vrt. Kada je stigla, Zimbo je već bio mrtav.

Sa njim je u nepovrat otišao i sav trud koji je Ilustrovana politika uložila da Beogradu dovede nosoroge i obraduje mališane, stalne posetioce ovog životinjskog carstva na Kalemegdanu. Sem u agresivnoj prirodi, kako ovu veliku sramotu za Beogradski zoološki vrt (jer nosorozi su, da podsetimo, dar vlade Republike Zimbabve i lično predsednika Mugabea deci Jugoslavije) pokušava da pravda direktor Tričković, razlog treba tražiti pre u lošim uslovima smeštaja. Pripremljena im je ograda oštrih ivica, u kavezu su bili radijatori na koje se nesrećna životinja svakodnevno povređivala, kavez bez ikakvog ispusta i mogućnosti da se redovno čisti i održava. Ventilacija nikakva, sem jednog otvorenog prozorčeta pod tavanicom. Nedeljama su ove životinje živele u teskobi pećine zimskog skloništa, u sopstvenom izmetu, gušeći se amonijakom i čekale da istekne vreme karantina. Zimbo nije izdržao. Zimba jeste.



Klim Koci, glavni čuvar nacionalnog parka Hvanga u Zimbabveu, koji je početkom septembra i dopratio nosoroge, pune dve nedelje je zahtevao i molio nadležne u Zoološkom vrtu da što pre naprave ogradu i puste životinje. Od tada su prošla gotovo dva meseca. Iskusnog Klima kojica niti je ko poslušao, niti je shvatio ozbiljno. Umesto da se nešto odmah preduzme, sve je prepušteno redovnoj proceduri. Tražilo se mesto za otvoren kavez, pa se to merilo, dolazili su tehničari, opštinari, razne komisije, svi s papirima u rukama, pravljeni su predračuni, čekale se odluke radničkog saveta, odobrenja Komiteta za komunalno-stambene poslove Grada... Zatim su ravljeni nacrti, traženi izvođači radova... Po predračunu to bi stajalo 83 miliona starih dinara, a Grad je davao 55 - pogađanja, natezanja, gubljenje vremena... Zimbo to nije izdržao u dušegupki od skloništa.

Tako je, eto, izgubljena skupa životinja, koja je pre dve godine, kad smo počinjali akciju, na svetskoj pijaci u Hamburgu ili Londonu stajala oko 150 hiljada maraka.



Zimbo je bio znatno vredniji. Pre svega, kao dar jedne prijateljske zemlje i njenog predsednika vlade. Samo putni troškovi su iznosili oko 35 hiljada američkih dolara. I to je bio novac koji je otišao u nepovrat. Odgovornost za sve što se dogodilo, pre svega, snosi Zoološki vrt. Koliko nas je samo, pre putovanja u Afriku, Tričković požurivao:

- Kada ćete već jednom po nosoroge? Mi smo sve ripremili da ih dočekamo.

A kada su nosorozi stigli, ispostavilo se da sve nije urađeno kako valja. Ono što jeste, bilo je i loše i pogrešno. Po ko zna koji put se, a sada i na primeru nesrećnog Zimba, pokazalo da se skupocenim životinjama ne mogu baviti ljudi koji o njima znaju samo ono što su pročitali iz Brema.

Za Riplija zvuči i podatak da ovaj Zoološki vrt, u kom živi oko 450 životinja sa svih kontinenata, nema čak ni običnu safari-pušku za omamljivanje, koja se preko Jugohemije može nabaviti za sumu od 3 hiljade nemačkih maraka. U Vrtu tvrde da deviza nemaju, a Grad tu sumu ne odobrava. I tako umesto puške imaju samo profakturu...



Gospodar afričkih prostranstava, četvorogodišnji Zimbo, za koga je život tek počinjao, biće prerađen u beogradskoj kafileriji u mesno brašno i tehničku masnoću. Od njega će praviti pomade. Ostaće samo glava preparirana u Prirodnjačkom muzeju grada, jer nisu imali mogućnosti celog da ga prepariraju. I to je sve. Tragičan kraj mladog nosoroga, kome su se radovala deca Jugoslavije, poslednja je, međutim, opomena pre svega Beogradu da shvati da ovakav Zoološki vrt treba ili odmah zatvoriti ili u njemu sve temeljno srediti. I to od kapije pa do direktorske kancelarije".


Nastavak priče o Beo zoo vrtu pročitajte sledeće srede.

^ Vrh strane