Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Smrt nosoroga II #41

Nepuna dva meseca nakon smrti Zimbe, mužjaka nosoroga, uginula je i ženka Zimba. Uzrok smrti - zapaljenje pluća i ciroza jetre. Jasno je da su to bolesti koje se mogu lečiti ili bar zalečiti, ukoliko se na vreme otkriju, što, opet, naravno, zavisi i od stanja i uslova u kojima u jednom zoološkom vrtu životinja živi. U Beogradskom zoološkom vrtu nijedan nosorog nije mogao da izdrži duže od tri meseca.


Početak 1985. godine predstavljao je tako početak kraja jedne epohe Zoološkog vrta u Beogradu. Politika 9. marta 1985. godine donosi još jednu neprijatnu vest sa Malog Kalemegdana:

"Pre dva dana u Zoološkom vrtu je uginuo nilski konj. Time je proširen tužan spisak životinja koje su u poslednje vreme stradale iza ograde Zoo-kuće na Kalemegdanu. Prethodna žrtva nedavno je bila ženka nosoroga, a nekoliko meseci ranije, kao što je poznato, uginuo je i mužjak. Kraj prošle godine bio je koban i za dva tigra. Jedan je izvukao "deblji kraj" u borbi sa jaguarom, koji ga je jednostavno - pojeo. Drugi tigar je nezgodno skočio uvis pa mu je glava ostala priklještena među rešetkama. Čuvar je naišao dok je divlja mačka bila živa, ali se njegovo spasavanje svelo na povlačenje obarača na pušci".

Novine su punili naslovi tipa: Odumiranje Beogradskog zoo-vrta, Ljubimci bez ljubavi, Zastarela staništa, Život omeđen kavezom i slični. Svi tekstovi bili su uglavnom isti, poput onog iz Sveta od 16. aprila iste godine. Politika u pomenutom broju piše:

"U Zoološki vrt Beograđani su nekada išli zbog čopora majmuna koji se gurao u kavezu, zbog slonice Tise i njenog slončeta Cice, zbog foka koje su hranili pred gomilom beogradske dece, zbog šećerne vate, kočija i poni konjića, zbog paunova koji su se kočoperili po dvorištima i travnjacima... A sada? Sada je sve mnogo drugačije. Nilski konj pati zbog reumatizma, rodi je odsečeno krilo, jaguar nema šapu, nosorozi su izumrlo zbog hladnoće, pingvini i beli medved zbog vrućine, svaka oštrija zima napravi pravi masakr među tropskim životinjama, paunovi su morali u kavez jer su ih krali beogradski gurmani, foku (jednu jedinu) više ne hrane pred publikom... Zašto se Beogradski zoološki vrt toliko promenio i čijom krivicom?"



A časopis Svet navodi:

"Tužna je sudbina životinja u Beogradskom zoološkom vrtu. Samo za poslednjih pet meseci u ovom najtužnijem životinjskom kazamatu u Evropi uginulo je dvadeset životinja. Kavezi, zapušteni, prljavi i mokri - zvrje prazni. Podsećaju na groblje životinja osuđenih na laganu, besmislenu urbanu smrt.

Broj životinja je sve manji i manji. Trenutno ih u Beogradskom zoološkom vrtu ima 450, sa prinovama. Nekada ih je bilo mnogo više. Ali, zato se broj zaposlenih u upravi Zoo-vrta iz godine u godinu povećava. Sve je više čuvara praznih kaveza!"



"Parkinsonovi zakoni administracije ne zaobilaze ni zoo-institucije u izumiranju. Na 450 životinja dođe 25 čuvara, pet administrativnih službenika i direktor. I jedan veterinar, ako tu ne računamo direktora koji ponekad, u slobodnom vremenu, zasuče rukave pa pomogne prilikom neke intervencije. Pa ipak, mogu li ovi stručnjaci da sa eksperimentalnih kunića u laboratorijama Veterinarskog fakulteta preko noći pređu na hirurške zahvate na nilskom konju, na pružanje babičke pomoći severnoameričkom bizonu? Ništa iskusniji nisu ni čuvari. Njihova kvalifikacija je - NK radnik! Možda i nije teško napuniti njihove plave koverte, s obzirom da više od 600 hiljada građana prodefiluje godišnje pored polupraznih kaveza za ne baš jeftine ulaznice".

Zbog svih tih dešavanja u Beogradskom zoološkom vrtu, zbog javašluka i evidentnog propadanja, javnost se ponovo uskomešala.

Brojni humanisti i ljubitelji životinja apelovali su da se "ono malo jadnih, bolesnih, mršavih i poluludih životinja, kojima se Zoološki vrt diči, prebaci na neko drugo mesto, a umesto njih izlože fotografije".



Predsedništvo beogradskog Društva za zaštitu životinja uputilo je Izvršnom savetu Skupštine grada hitan zahtev za zatvaranje Zoološkog vrta, s predlogom da se preostale, malobrojne životinje prodaju ili ustupe pogodnijim vrtovima i odgovornijoj upravi.

Beograd je počeo da se stidi svog Zoološkog vrta kojim se nekada, s pravom, tako ponosio.

Septembra 1985. godine raspisan je konkurs za novog direktora, ali na njega su se javili samo stari direktor, koji je u tom trenutku bio vršilac dužnosti, i sekretar radne organizacije. Nakon toga je zajednička komisija opštine Stari grad i Zoološkog vrta predložila da se raspiše novi konkurs i izabere rukovodilac koji će imati snage da razreši nagomilane probleme. Radna organizacija, između ostalog, nije imala ni osnovna normativna akta. Nije imala, recimo, pravilnik o radnim odnosima, ni pravilnik o nagrađivanju. U kolektivu je bilo mnogo rođaka, zavladala je familijarnost i sve odluke su doživljavale istu sudbinu, zavisile su od volje pojedinaca.

Izvršni savet Skupštine grada više nije imao kud, morao je da se pozabavi problemom Zoološkog vrta, da ga zatvori ili da preduzme korenite izmene. No, kako se Gradu ipak nije lišavalo institucije sa tradicijom od pola veka, koja je taj isti Beograd nekad svrstavala među svetske metropole, na sednici održanoj 30. septembra 1985. godine odlučeno je da se pokuša još jednom i raspiše novi konkurs za direktora Beogradskog zoološkog vrta.

 

Nastavak priče o Beo zoo vrtu očekuje Vas sledeće srede.

Prethodne priče iz ove kategorije možete pronaći ovde.

^ Vrh strane