Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Novi direktor: Vuk Bojović I #42

Vuk Bojović je 1. maja 1986. godine zvanično stupio na dužnost direktora radne organizacije Beogradski zoološki vrt i krenuo, korak po korak, u obračun sa nagomilanim teškoćama.


Najpre je "zavrnuo sve slavine" i na taj način onemogućio dalju krađu i mutne zakulisane radnje. Rigorozno je insistirao na radnoj obavezi i disciplini, koje zapravo do tada u kolektivu uopšte nije ni bilo. Na posao je dolazio ko je kada hteo, ostajao koliko je hteo, a pravo na pauzu je svako koristio prema ličnom nahođenju.

Međutim, da bi bilo koju zamisao i zahtev mogao da sprovede u delo, Bojović je prvo morao da napravi odgovarajuća normativna akta, da uspostavi novi vid organizacije rada, pažljivo prilagođen tako specifičnoj instituciji kao što je Zoološki vrt, a to je bio vrlo delikatan posao.

Proveo je dane i dane sa svojim kolegom, pravnikom Zoranom Ilićem, razrađujući taktiku i tragajući za najboljim modalitetima. Prvo su sačinili one pravilnike koji su, kako je Zakon propisivao, morali da budu usvojeni na Radničkom savetu, kao što je Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, veoma važan dokument za funkcionisanje svake firme. Zatim je na red došao Pravilnik o ličnim dohocima koji je u to vreme, vreme samoupravljanja, bilo veoma teško doneti, posebno iz prvog puta. Usvojen je, skoro jednoglasno, jer je propisivao bolje vrednovanje rada neposrednih radnika, hranilaca i čuvara životinja, od onih u administraciji. Protiv su glasali ssamo inkasant i blagajnik, otac i sin.

Usledili su: Pravilnik o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti, Pravilnik o radnim odnosima, o zaštiti na radu i tako redom, sedam novih akata u sklopu kojih je poseban akcenat bio na poštovanju radne discipline i odgovornosti svakog radnika.

Nakon kratkog vremena poslovanja po novouspostavljenom režimu, osujećeni u krađi i primorani da rade, lišeni dotadašnje privilegije da sin štiti oca, žena muža, a brat brata, izgubivši godinama čuvane pozicije i mogućnost da se plata određuje na zboru javnim izjašnjavanjem, grupa radnika, prvo njih devet, pa kasnije još troje, napisala je peticiju protiv novog direktora i uputila je na više adresa: Skupštini grada i Republike, sindikatu, društvenom pravobraniocu samoupravljanja, Gradskoj komisiji za predstavke i predloge, i, naravno, novinarima.

Svih dvanaest potpisnika peticije, uključujući i bivšeg direktora Radivoja Tričkovića, bili su upravo oni ljudi čije su navike sa Bojovićevim dolaskom stopirane i za koje je on predstavljao prepreku i opasnost.

Direktorove napore da zavede red i radnu disciplinu, da svakoga nagradi prema školskoj spremi i radu, nezadovoljna dvanaestorka je doživela kao uzurpiranje samoupravljačkih prava. U predstavci su naveli kako su normativna akta (Pravilnik o sistematizaciji i ličnim dohocima) izglasani pod pritiskom, odnosno kako je Bojović sam, bez komisije, izvrednovao radna mesta i odmerio plate zaposlenima, kako pečat radne organizcije ne da nikome, već ga drži u svom ormaru, kako u kolektivu vlada neka, po njima, neshvatljiva disciplina i "progon" pojedinih radnika...

Reagujući na peticiju, koju je nadležna Komisija Skupštine Srbije vratila Komisiji za predstavke i predloge Skupštine grada, na razgovor sa kolektivom Zoološkog vrta, dana 24. januara 1987. godine, došli su: potpredsednik Izvršnog saveta Gradske skupštine, gradski pravobranilac samoupravljanja i predsednik sa dva člana Komisije. O tom sastanku Večernje novosti 25. januara 1987. godine, u tekstu pod naslovom Propisi teži od posla, pišu sledeće:

"Dolaskom Vuka Bojovića na čelo uprave Zoološkog vrta on je prestao biti gradsko ruglo u koga su upirali prst mnogi, pa i članovi Družtva za zaštitu životinja. Za samo nekoliko meseci mnogo toga se izmenilo nabolje, zahvaljujući ambicioznim i smelim planovima novog direktora, podržanim od strane gradskih foruma.

Kad je počelo i samoupravno regulisanje odnosa u ovom malom kolektivu, počela su i međusobna optuživanja i hajke na greške - podeljenosti za i protiv direktora Bojovića...

Radnici u administraciji: Miodrag Simić, Ljubinka Nikolić i Slobodanka Gajić govorili su protiv direktora, uglavnom smatrajući da on, na primer, ne može zabranjivati drugim radnicima ulaz u blagajnu, da se ne sme razgovarati sa kolegama, da je konkurs za prijem radnika sumnjiv...

- Nema rasprave oko toga da se radi puno radno vreme i da se donose samoupravna akta - kaže Kosta Božić, podpredsednik Izvršnog saveta Skupštine grada, navodeći neke detalje iz peticije.

- U peticiji ne postoji nijedan opipljiv argument da bismo ga primenili - objašnjava on.

Zoološki vrt je posle godina tavorenja konačno "progledao", ali su sada na svetlost dana izronila sva međuljudska trvenja i opuživanja, spominjanja dveju rodbinskih linija među njima i skrivanja u dosadašnji način rada".


Nastavak priče o dolasku Vuka Bojovića na mesto direktora Beo zoo vrta možete pročitati sledeće srede.

Ostale priče iz Beo zoo vrta možete pronaći ovde.

^ Vrh strane