Zaboravili ste šifru?
Niste registrovani? Iskoristite svoj postojeći nalog

Zbog čega su dagnje čvrsto zatvorene?

Zamislite lepak koji deluje u vodi, gde se menja u čvrsta vlakna, koja odolevaju i najsnažnijim morskim talasima, ili lepak koji deluje kao cement, ali je mnogo čvršći, i odoleva i najstrašnijim burama.


Postoji takav lepak, a proizvode ga dagnje i ostrige, obalski mekušci koji žive po čitavom svetu i čije preživljavanje zavisi od boravka na jednom mestu.

Kao čitav niz drugih puževa, i dagnje i ostrige su pričvršćene za stene. Na tim mestima one iz morske vode filtriraju hranljive sastojke.

Tokom plime one otvaraju svoje ljušture, a tokom oseke ih zatvaraju. U ranoj fazi života more ih nosi tamo-ovamo, a one svoj stalan dom biraju još kao larve.



Za odrasle dagnje i ostrige je od životnog značaja da se snažno pričvrste. Ukoliko bi ih voda otkinula od stene, ne bi mogle da primaju hranu.

Ostrige se svojim "lepkom" pričvrste za stenu jednom ili obema svojim ljušturama. Lepak je toliko snažan da se prilikom skidanja ljušture ponekad odlomi i komad kamena.

Dagnje se drugačije ponašaju. Iz posebne žezde one ozlučuju lepljivo vlakno, kao kada se iz tube istiskuje tanak sloj paste za zube. Dagnja je ovim očvrslim vlaknima nažno pričvršćena za podlogu.

^ Vrh strane